Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сава

Београд

30.12.2021 у 10:28

Београд уводи 11 бродова у јавни градски превоз

Београд ће увести систем јавног линијског речног превоза чиме се наставља визија спуштања главног града на реке. „Београђани ће након расписивања међународног тендера за линијски речни превоз, а према Закону о јавно-приватном партнерству, добити могућност да користе речни превоз као систем јавног линијског превоза”, рекао је градоначелник Београда Зоран Радојичић. Укупна планирана вредност пројекта је четири милиона евра, а у првој фази предвиђене су две линије - прва је Црвена линија од Блока 45 до Спортско-рекреативног центра Милан Гале Мушкатировић, док је Плава линија трасирана од Земуна до Аде Хује. Речни превоз ће, како је додао градоначелник, знатно олакшати кретање кроз град, нарочито становницима који живе на обалама Саве и Дунава где ће бити постављена стајалишта јавног

Београд

21.12.2021 у 16:53

Тендер за речни превоз у Београду

Заменик градоначелника Београда Горан Весић данас је најавио расписивање међународног тендера за речни превоз на територији српске престонице. Он је на седници Скупштине града објаснио да, према Закону о јавно-приватном партнерству, ова процедура траје 52 дана и да ће најкасније у фебруару бити донета одлука о избору партнера и успостављању речног линијског јавног превоза на територији града. „То значи да ћемо коначно искористити наше две реке, Дунав и Саву, и успоставити речни превоз и стајалишта јавног превоза на обалама. Коначно ће људи који живе на обалама река моћи да их користе за речни превоз”, навео је Весић. Подсетио је да Београд има више од 100 километара речних обала које нису искоришћене. „Грађани ће исту картицу моћи да користе за превоз трамвајем, аутобусом или

Магазин

07.12.2021 у 16:23

Монитор „Сава” поново „запловио”

Замисао да монитор „Сава” буде претворен у брод-музеј потекла је 2019. године. За ремонт брода задужена је фирма „Беолајн” из Апатина, а према програму рестаурације који је урадио радни тим Министарства одбране и Војске Србије. Рестаурација брода трајала је од 2017. до 2019. године, превасходно у бродограђевинском смислу, након чега је требало да уследи музеолошко опремање. „Сава” је 2021. године преузета из Апатина и пребачена до луке –сидришта „Ушће”. Коначно, 1. новембра, поводом обележавања Дана ослобођења Београда у Првом светском рату, на простору између Бранковог моста и Савског пристаништа, монитор „Сава” свечано је отворен за широку публику. Нажалост, ентеријер још увек није обновљен у степену да би био интересантан за посетиоце. Ово је прилика да се подсетимо

Београд

23.11.2021 у 14:15

Лева обала Саве – од Бранковог моста до „Газеле” понеће назив Обала јасеновачких жртава

Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда усвојила је иницијативу Александра Вучића у својству грађанина, да се лева обала реке Саве од Бранковог моста до моста „Газела” назове Обалом јасеновачких жртава. Вучић је у иницијативи нагласио колико је важно да памтимо и штитимо успомену на наше страдалнике из система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу. – Систем концентрационих и логора смрти у Јасеновцу, који је функционисао у оквиру Независне Државе Хрватске, представља најстрашнији симбол страдања припадника српског, јеврејског, ромског, као и других народа током трајања Другог светског рата на подручју Југославије. Осећајући људску потребу да, током ове тужне 80. годишњице успостављања тог најстрашнијег губилишта на некадашњим југословенским и једног

Београд

20.05.2021 у 16:14

Уместо водом, лабудови и патке плове по отпаду

Лабуд, лабудица, а за њима седам лабудића, плове смећем које плута по Сави. Снимак на коме се види како птице покушавају да се изборе са гомилом отпада запалио је друштвене мреже, а забележен је на Ушћу на Новом Београду. На „месту злочина” наша екипа затекла је јуче групу људи која је стајала на понтонском мосту и већала како да реши проблем – пластични балони, флаше, одбачена амбалажа, лопте и комади дрвета претворили су се у тепих од ђубрета који покрива воду. Од птица није било ни трага, а ни гласа. Понтонски мост, који повезује шеталиште и један од сплавова, како су навели неки од присутних, главни је „кривац” за овај језив призор. – Ђубре које носи река не може да прође од понтонског моста. Ми ћемо га уклонити веома брзо – рекао је момак, очигледно радик на сплаву, који је

Београд

15.04.2021 у 15:00

Вода у Чукаричком рукавцу по квалитету је у петој, најгорој категорији – у њој нема кисеоника...

Ужасан смрад који подсећа на покварена јаја и јуче се ширио Чукаричким рукавцем. Због овог непријатног мириса путници на оближњем аутобуском стајалишту једва су чекали да им што пре наиђе превоз. Ту погодност, да што пре побегну одавде, нису имали они који у рукавцу имају сплавове – кућице, нити чланови веслачких и кајакашких клубова, бициклисти, залутали шетачи... Пре неколико дана овај део је обишао градски водни инспектор који је наложио узорковање воде, што су и урадили стручњаци Агенције за заштиту животне средине. Испоставило се да је вода на три места одакле су узети узорци – Топчидерка, трамвајски мост узводно од Ковнице новца, црпна станица АД „Врење” узводно од ушћа Топчидерке и Савски рукавац – готово мртва. У сва три узорка недостаје кисеоника и постоји велика концентрација

Београд

27.03.2021 у 14:55

Чукарички рукавац очишћен и саниран

Нема више непријатног мириса, нестало је и муља, а и вода у Чукаричком рукавцу дубља је и лепше je боје него у новембру прошле године. За то je заслужнo Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” које je за 60 радних дана успелo да из рукавца у коме су се наталожиле фекалије уклони око 40.000 кубика муља. Посао је завршен пре нешто више од месец дана, али је било потребно урадити и све потребне елаборате и процене. Сада је овај део града коме гравитира велики број љубитеља природе – шетача, бициклиста, али и риболоваца – враћен у колико-толико прихватљиво стање. – Санација десне обале реке Саве у зони Чукаричког рукавца обављена је од 23. новембра прошле до 23. фебруара ове године и то по наутичким условима Лучке капетаније Београд, Сектора за водни саобраћај и безбедност пловидбе и

Писма читалаца

21.12.2020 у 17:21

Заштита београдског изворишта нерешив проблем

Поводом чланка „Макишко поље не треба претварати у земљиште за градњу зграда, метроа”, од 15.12, додао бих неколико чињеница. Првобитна ужа зона заштите београдског изворишта на Макишком пољу протезала се од граница алувијалне равни реке Саве до обода Макишког поља. Познато је да у тој зони постоји, вероватно највећа на Балкану, и железничка ранжирна станица, извор највећих и најгорих загађења. У чланку је поменуто изливање ксилола из вагона цистерни који је кренуо подземним током према бунарима изворишта. Али, срећом, није стигао. Вишегодишња праћења ефеката тог инцидента (Рударско-геолошки факултет, Београд) показала су да се ксилол током времена на том путу постепено разградио, практично нестао. Иначе, пречишћавајућа моћ подземља просто је невероватна. Колико знам, јавности није

Београд

15.12.2020 у 18:15

Макишко поље не треба претварати у земљиште за градњу зграда, метроа

Макишко поље највеће је водоизвориште града које здравом и квалитетном водом напаја житеље престонице већ дуже од једног века. Формирано је на простору од неколико стотина хектара на шљунку и песку старијем више хиљада година. Вода која се ствара у подземним слојевима на дубини од осам до 25 метара прикупља се у рени бунарима уз обалу Саве, а затим својим квалитетом обогаћује нашу чесмовачу. Али у том делу града уз Саву, од Остружнице до Чукаричке падине, планирана је изградња метроа, али и стамбено-пословног комплекса. Поједине организације цивилног друштва и стручњаци противе се урбанизацији овог простора сматрајући да ћемо тиме неповратно изгубити благо које у будућности може да нам значи живот. Већ за данас планирана је јавна расправа о урбанистичком плану и предвиђено да

Београд

07.09.2020 у 08:55

Аде и острва кроз историју

Струје београдских река откривају, али и крију једиствена речна острва. Осим најпознатијих – Аде Циганлије, Аде Међице (Занога) и Великог ратног острва, у токовима Саве и Дунава сместило се још десетак сакривених пешчаних места. Међу њима су Јоцина ада (некада Челинска), Скељанска, Баричка, Остружничка, две Прогарске, Кожара (Чапља), Црвенка (Червенка), Бељарица, Парадајз острво, Грочанска ада... Испод Пупиновог моста угнездиле су се две адице, али оне још нису „крштене”. Кроз историју, аде су мењале своје намене али и имена, а о томе прича Видоје Голубовић, хроничар Београда. Ада Циганлија – острво у спомен Келта и Цигана Први део имена Ада Циганлија „дугује” Турцима, јер у преводу са турског ада значи острво. Порекло другог дела назива до данас није потпуно решено. Део

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 18:04

Погинуло најмање шест особа у израелским нападима у Појасу Газе

14.06.2026 у 17:59

Зеленски и Трамп разговарали о дипломатији и рату у Украјини

14.06.2026 у 17:58

ИРЦГ: Иран спреман да одговори на сваки напад

14.06.2026 у 17:57

Рио де Женеиро: 6 особа погинуло у судару два хеликоптера изнад града

14.06.2026 у 17:53

Да им Трамп испуни три жеље

14.06.2026 у 17:43

Роберто Ваначи представио програм нове италијанске десничарске странке