Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Beograd

30.12.2021 u 10:28

Beograd uvodi 11 brodova u javni gradski prevoz

Beograd će uvesti sistem javnog linijskog rečnog prevoza čime se nastavlja vizija spuštanja glavnog grada na reke. „Beograđani će nakon raspisivanja međunarodnog tendera za linijski rečni prevoz, a prema Zakonu o javno-privatnom partnerstvu, dobiti mogućnost da koriste rečni prevoz kao sistem javnog linijskog prevoza”, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić. Ukupna planirana vrednost projekta je četiri miliona evra, a u prvoj fazi predviđene su dve linije - prva je Crvena linija od Bloka 45 do Sportsko-rekreativnog centra Milan Gale Muškatirović, dok je Plava linija trasirana od Zemuna do Ade Huje. Rečni prevoz će, kako je dodao gradonačelnik, znatno olakšati kretanje kroz grad, naročito stanovnicima koji žive na obalama Save i Dunava gde će biti postavljena stajališta

Beograd

21.12.2021 u 16:53

Tender za rečni prevoz u Beogradu

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić danas je najavio raspisivanje međunarodnog tendera za rečni prevoz na teritoriji srpske prestonice. On je na sednici Skupštine grada objasnio da, prema Zakonu o javno-privatnom partnerstvu, ova procedura traje 52 dana i da će najkasnije u februaru biti doneta odluka o izboru partnera i uspostavljanju rečnog linijskog javnog prevoza na teritoriji grada. „To znači da ćemo konačno iskoristiti naše dve reke, Dunav i Savu, i uspostaviti rečni prevoz i stajališta javnog prevoza na obalama. Konačno će ljudi koji žive na obalama reka moći da ih koriste za rečni prevoz”, naveo je Vesić. Podsetio je da Beograd ima više od 100 kilometara rečnih obala koje nisu iskorišćene. „Građani će istu karticu moći da koriste za prevoz tramvajem, autobusom ili

Magazin

07.12.2021 u 16:23

Monitor „Sava” ponovo „zaplovio”

Zamisao da monitor „Sava” bude pretvoren u brod-muzej potekla je 2019. godine. Za remont broda zadužena je firma „Beolajn” iz Apatina, a prema programu restauracije koji je uradio radni tim Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Restauracija broda trajala je od 2017. do 2019. godine, prevashodno u brodograđevinskom smislu, nakon čega je trebalo da usledi muzeološko opremanje. „Sava” je 2021. godine preuzeta iz Apatina i prebačena do luke –sidrišta „Ušće”. Konačno, 1. novembra, povodom obeležavanja Dana oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu, na prostoru između Brankovog mosta i Savskog pristaništa, monitor „Sava” svečano je otvoren za široku publiku. Nažalost, enterijer još uvek nije obnovljen u stepenu da bi bio interesantan za posetioce. Ovo je prilika da se podsetimo

Beograd

23.11.2021 u 14:15

Leva obala Save – od Brankovog mosta do „Gazele” poneće naziv Obala jasenovačkih žrtava

Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda usvojila je inicijativu Aleksandra Vučića u svojstvu građanina, da se leva obala reke Save od Brankovog mosta do mosta „Gazela” nazove Obalom jasenovačkih žrtava. Vučić je u inicijativi naglasio koliko je važno da pamtimo i štitimo uspomenu na naše stradalnike iz sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu. – Sistem koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu, koji je funkcionisao u okviru Nezavisne Države Hrvatske, predstavlja najstrašniji simbol stradanja pripadnika srpskog, jevrejskog, romskog, kao i drugih naroda tokom trajanja Drugog svetskog rata na području Jugoslavije. Osećajući ljudsku potrebu da, tokom ove tužne 80. godišnjice uspostavljanja tog najstrašnijeg gubilišta na nekadašnjim jugoslovenskim i

Beograd

20.05.2021 u 16:14

Umesto vodom, labudovi i patke plove po otpadu

Labud, labudica, a za njima sedam labudića, plove smećem koje pluta po Savi. Snimak na kome se vidi kako ptice pokušavaju da se izbore sa gomilom otpada zapalio je društvene mreže, a zabeležen je na Ušću na Novom Beogradu. Na „mestu zločina” naša ekipa zatekla je juče grupu ljudi koja je stajala na pontonskom mostu i većala kako da reši problem – plastični baloni, flaše, odbačena ambalaža, lopte i komadi drveta pretvorili su se u tepih od đubreta koji pokriva vodu. Od ptica nije bilo ni traga, a ni glasa. Pontonski most, koji povezuje šetalište i jedan od splavova, kako su naveli neki od prisutnih, glavni je „krivac” za ovaj jeziv prizor. – Đubre koje nosi reka ne može da prođe od pontonskog mosta. Mi ćemo ga ukloniti veoma brzo – rekao je momak, očigledno radik na splavu, koji je

Beograd

15.04.2021 u 15:00

Voda u Čukaričkom rukavcu po kvalitetu je u petoj, najgoroj kategoriji – u njoj nema kiseonika...

Užasan smrad koji podseća na pokvarena jaja i juče se širio Čukaričkim rukavcem. Zbog ovog neprijatnog mirisa putnici na obližnjem autobuskom stajalištu jedva su čekali da im što pre naiđe prevoz. Tu pogodnost, da što pre pobegnu odavde, nisu imali oni koji u rukavcu imaju splavove – kućice, niti članovi veslačkih i kajakaških klubova, biciklisti, zalutali šetači... Pre nekoliko dana ovaj deo je obišao gradski vodni inspektor koji je naložio uzorkovanje vode, što su i uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine. Ispostavilo se da je voda na tri mesta odakle su uzeti uzorci – Topčiderka, tramvajski most uzvodno od Kovnice novca, crpna stanica AD „Vrenje” uzvodno od ušća Topčiderke i Savski rukavac – gotovo mrtva. U sva tri uzorka nedostaje kiseonika i postoji velika koncentracija

Beograd

27.03.2021 u 14:55

Čukarički rukavac očišćen i saniran

Nema više neprijatnog mirisa, nestalo je i mulja, a i voda u Čukaričkom rukavcu dublja je i lepše je boje nego u novembru prošle godine. Za to je zaslužno Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode” koje je za 60 radnih dana uspelo da iz rukavca u kome su se nataložile fekalije ukloni oko 40.000 kubika mulja. Posao je završen pre nešto više od mesec dana, ali je bilo potrebno uraditi i sve potrebne elaborate i procene. Sada je ovaj deo grada kome gravitira veliki broj ljubitelja prirode – šetača, biciklista, ali i ribolovaca – vraćen u koliko-toliko prihvatljivo stanje. – Sanacija desne obale reke Save u zoni Čukaričkog rukavca obavljena je od 23. novembra prošle do 23. februara ove godine i to po nautičkim uslovima Lučke kapetanije Beograd, Sektora za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe i

Pisma čitalaca

21.12.2020 u 17:21

Zaštita beogradskog izvorišta nerešiv problem

Povodom članka „Makiško polje ne treba pretvarati u zemljište za gradnju zgrada, metroa”, od 15.12, dodao bih nekoliko činjenica. Prvobitna uža zona zaštite beogradskog izvorišta na Makiškom polju protezala se od granica aluvijalne ravni reke Save do oboda Makiškog polja. Poznato je da u toj zoni postoji, verovatno najveća na Balkanu, i železnička ranžirna stanica, izvor najvećih i najgorih zagađenja. U članku je pomenuto izlivanje ksilola iz vagona cisterni koji je krenuo podzemnim tokom prema bunarima izvorišta. Ali, srećom, nije stigao. Višegodišnja praćenja efekata tog incidenta (Rudarsko-geološki fakultet, Beograd) pokazala su da se ksilol tokom vremena na tom putu postepeno razgradio, praktično nestao. Inače, prečišćavajuća moć podzemlja prosto je neverovatna. Koliko znam, javnosti nije

Beograd

15.12.2020 u 18:15

Makiško polje ne treba pretvarati u zemljište za gradnju zgrada, metroa

Makiško polje najveće je vodoizvorište grada koje zdravom i kvalitetnom vodom napaja žitelje prestonice već duže od jednog veka. Formirano je na prostoru od nekoliko stotina hektara na šljunku i pesku starijem više hiljada godina. Voda koja se stvara u podzemnim slojevima na dubini od osam do 25 metara prikuplja se u reni bunarima uz obalu Save, a zatim svojim kvalitetom obogaćuje našu česmovaču. Ali u tom delu grada uz Savu, od Ostružnice do Čukaričke padine, planirana je izgradnja metroa, ali i stambeno-poslovnog kompleksa. Pojedine organizacije civilnog društva i stručnjaci protive se urbanizaciji ovog prostora smatrajući da ćemo time nepovratno izgubiti blago koje u budućnosti može da nam znači život. Već za danas planirana je javna rasprava o urbanističkom planu i predviđeno da

Beograd

07.09.2020 u 08:55

Ade i ostrva kroz istoriju

Struje beogradskih reka otkrivaju, ali i kriju jedistvena rečna ostrva. Osim najpoznatijih – Ade Ciganlije, Ade Međice (Zanoga) i Velikog ratnog ostrva, u tokovima Save i Dunava smestilo se još desetak sakrivenih peščanih mesta. Među njima su Jocina ada (nekada Čelinska), Skeljanska, Barička, Ostružnička, dve Progarske, Kožara (Čaplja), Crvenka (Červenka), Beljarica, Paradajz ostrvo, Gročanska ada... Ispod Pupinovog mosta ugnezdile su se dve adice, ali one još nisu „krštene”. Kroz istoriju, ade su menjale svoje namene ali i imena, a o tome priča Vidoje Golubović, hroničar Beograda. Ada Ciganlija – ostrvo u spomen Kelta i Cigana Prvi deo imena Ada Ciganlija „duguje” Turcima, jer u prevodu sa turskog ada znači ostrvo. Poreklo drugog dela naziva do danas nije potpuno rešeno. Deo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sava