Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: песме

Магазин

12.10.2021 у 20:30

Тина Тарнер „продала” своје песме за 50 милиона долара

Музичка мегазвезда Тина Тарнер продала је своја музичка права на песме немачкој компанији БМГ за невероватну суму новца, проценила је једна индустријска компанија. Званично није познат износ за који су права купљена, ипак упућени извори кажу да је реч о више од 50 милиона америчких долара, објавио је Форбс. „То је заштита мог животног дела, мог музичког наслеђа. Верујем да је мој професионални рад у сигурним рукама”, навела је Тина Тарнер. Са препознатљивим шљокицама, волуминозном косом и фантастичним гласом, Тина Тарнер је постала „рок икона” у 44. години, када је објавила свој пети студијски албум „Прајвет денсер”. Уз хитове „Шта љубав има с тим” и „Не могу да поднесем кишу”, тај албум био је бољи од њеног рада шездесетих и седамдесетих година са супругом Ајком. Тина Тарнер

Култура

09.07.2021 у 20:00

Бетовен ставио у сонату љубавну тугованку из Чачка

Чачак – Једна тема у сонати за клавир соло бр. 18, опус 31, Но. 3 славног Лудвига ван Бетовена потпуно се подудара са српском народном мелодијом из неких села блиских граду Чачку на Западној Морави. Ове већ остареле, изузетно занимљиве редове и нотне записе, из пера Светомира Настасијевића, налазимо благодарећи тек у објављеној Библиографији Зборника радова Народног музеја у Чачку (1969–2020). Нижу се у Настасијевићевом запису названом „Српска народна мелодија у сонати Бетовена”, коју је речени Зборник штампао још 1972, у доба кад интернета није било ни на видику, а питање је да ли су им радио или чак грамофон били на услузи. Оба поменута композитора имала су своје место у свету озбиљне музике, свако примерено њиховом појединачном времену и слави. Непоновљиви немачки композитор

Култура

21.06.2021 у 12:26

„Птица је певала” – песма коју је Рус посветио Србији

Вадим Степанцов, руски песник и вођа култне рок групе „Бахит компот”, нумеру „Птица је певала” на албуму „Аљошенка жива”, објављеном 14. маја, посветио је нашем народу. То је био повод да поздрави читаоце „Политике” и најави гостовање у Србији. – Видео-клип за песму снимићу код вас. Хоћу да то буде богата свадба, са пуно тамбура и белих коња, да гори чергарска ватра и да се виде облаци у равници без краја – са жаром планира Степанцов. Идеју ће остварити чим се заврши пандемија вируса корона. – Жеља ми је да посетим градове и нека села, па да то сместим у филмску причу за руску телевизију – каже уметник. Он и његова трупа не мирују. Изнајмили су аутобус и са публиком протеклих месеци обилазили градове североисточно од Москве, у такозваном „Златном прстену”. Направили су турнеју

Свет

07.06.2021 у 10:57

Закон о песми „Бела ћао”

Група чланова италијанског парламента из редова странака леве орјентације предложила је да се законом обавеже извођење песме „Бела ћао”, након државне химне приликом прославе Дана ослобођења од нацизма и фашизма 25. априла, пише лист „Фанпејџ”. Предлагачи закона истичу да „Бела ћао” није израз нити једне политичке странке, већ да се, напротив, све демократске политичке снаге могу једнако препознати у универзалним идеалима који су надахнули песму. Међутим, предлог закона већ је изазвао полемике и негодовање чланова странака десног центра, које тврде да је песма „Бела ћао” партизанска и као таква за њих неприхватљива. Ранијих година, подсећа лист, странке десне оријентације полемизирале су о исправности прославе Дана ослобођења Италије од нацизма и фашизма, а лидер десничарске

Београд

17.03.2021 у 09:20

Балашевићев „Певац” на норвешком језику – на Јутјубу

Песму „Имао сам страшног петла” Ђорђа Балашевића на норвешки језик превео је и отпевао пре две деценије Влада Канић, а сада је ову нумеру поставио на свој јутјуб канал. – Када нас је недавно напустио легендарни кантаутор и отишао да „оре небеске њиве”, ја сам одлучио да као омаж њему направим видео-клип са овим стиховима – рекао је Канић. Идеја да „Ђолета преведе” на језик земље у којој је живео 40 година јавила се на молбу пријатеља који су му саветовали да свој музички рад обједини на албуму. Тако је настао це-де „ЕН пашант мед аксент”. – На том це-деу посебно им се допала песма о „Певцу”, коју сам на концертима увек изводио на бис, а на радио-станицама била је хит – присећа се Канић. Дозволу да објави песму он је добио од Балашевића, уз препоруку редитеља Моме Мартиновића. То

Култура

11.02.2021 у 20:14

Последња, необјављена Десанкина песма

Сад сам мирна Сретох пркосна момка народности која наш род не воли и тлачи, која се насиљем уме да јуначи, момка друге вере, крви и кости. Али ја брзо све то премостих, људскост је у мени оживела јаче, не хтедох да га са злим изједначим, лакше ми је кад опростим. Пружих му руку другарски, весела, као да је момак из мојега села, унук које од познатих ми жена. Осмех пријатељски био је доста ‒ као над понором уже висећег моста: растасмо се ко два Албанца, два Словена. У моје село, онамо на мрачном Косову, стигла је струја кад сам имао десет година. Учинило ми се да ће кућа експлодирати од светлости. A кад се моје име појавило у неком листу, прочуло се у селу да је написано „фабричким словима!”: A кад кренемо из таквога света, радосније осетимо сусрете с драгим,

Култура

08.02.2021 у 18:15

Поглед кроз замагљене прозоре живота

Ужице – Кад се у истој књизи песме певају на ромском и српском језику, двојезично описујући осећања и свакодневицу наших Рома, онда је то особено преплитање блискости и разлика две поетике, лирике, граматике. У једној збирци две вредности, допринос двема књижевностима. Управо то постиже песник ромске поезије из Ужица Предраг Пеђа Јовичић (56) и у новој књизи песама „Цигански велики сан“ („Романо баро суно“). Свом младалачком опредељењу веран и у зрелим годинама, једини Ром књижевни стваралац у округу златиборском, Јовичић је аутор пет самосталних књига и заступљен у 22 заједничке (прву своју још је у раној младости објавио). Остаје доследан стварању песама у прози и на ромском и на српском језику. – Прво напишем песму на српском, поведен емоцијама, расположењем, животном борбом. А

Култура

23.11.2020 у 21:30

Чија је ово песма? Наша!

На једном незваничном састанку ПЕН клуба у Стокхолму на такмичењу ко ће да изговори лепше стихове, победио је наш песник Јован Дучић. Песничку победу није остварио сопственим стиховима, него је рецитовао познату севдалинку „А што ми се Травник замаглио”. О дерту севдалинки, старом српском појању, Вуку Караџићу и српској музици писао је Драган Млађеновић, вокални и инструментални солиста ране музике, диригент и музички публициста, у својој књизи „Огледи о српској музици”, коју је недавно објавио РТС. ‒ Књига је подељена на два дела: у првом је пет огледа о српској црквеној, односно духовној музици („Musica divina”), a други део садржи девет огледа о српској световној, односно народној музичкој уметности („Musica mundana”). Првих пет огледа се баве следећим темама: „Псалтир код

Култура

12.10.2020 у 20:10

Култ краља Милутина и кнеза Лазара у руској цркви

Којим путевима сe српска литургијска поезија у част српских светаца преселила у руску цркву, дуги низ година истраживала је др Ана Рашковић у архивама Русије и Ватикана. Службе српским светима, према њеним речима, које неспорно спадају у најзначајнија дела српске средњовековне књижевности, дубоко су узидане у темељ нашег националног идентитета и, посредством музике као свог најприроднијег пута, преносиле су се широм православне васељене. У сеоби српских култова у Русију, која почиње још крајем 14. века, покренут је интензиван процес културне размене између два блиска православна народа. Управо у руској средини између 16. и 19. века настају најбројнији записи песама у част српских светих. На иницијативу недавно преминулог академика Димитрија Стефановића, за којег Ана Рашковић каже да је

Београд

31.07.2020 у 23:31

„Вера Павладољска” и иранске књиге у „Адлигату”

Рукопис песме академика Матије Бећковића „Вера Павладољска”, једне од најлепших љубавних песама српске књижевности, од вечерас се налази у Музеју српске књижевности под окриљем „Адлигата”, удружења за културу, уметност и међународну сарадњу. Бећковић је рукопис уручио Виктору Лазићу, оснивачу „Адлигата”, а током дружења направљен је и снимак Матијиног казивања ове песме. Лазић је захвалио и директору Културног центра Ирана Махдију Ширазију, који је такође на дар донео неколико стотина књига из културног центра своје земље у Београду не кријући радост што се у „Адлигату” чува једна од најзначајнијих збирки књига о Ирану у Србији.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

12.06.2026 у 14:56

Како је бриселски полицијски хеликоптер виђен као руски дрон

12.06.2026 у 14:55

Макрон и Мелони заједно на француско-италијанском самиту 25. јуна

12.06.2026 у 14:54

На подручју Јужнобачког округа у једном дану 11 саобраћајних незгода

12.06.2026 у 14:52

ЕУ уводи строжи систем азила: брже процедуре и више депортација

12.06.2026 у 14:51

Оштећена 51 иранска војна база, уништено седиште ИРГЦ-а

12.06.2026 у 14:48

Сара Павков: До 2030. године завршавамо 900 километара канализационе мреже