Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Magazin

12.10.2021 u 20:30

Tina Tarner „prodala” svoje pesme za 50 miliona dolara

Muzička megazvezda Tina Tarner prodala je svoja muzička prava na pesme nemačkoj kompaniji BMG za neverovatnu sumu novca, procenila je jedna industrijska kompanija. Zvanično nije poznat iznos za koji su prava kupljena, ipak upućeni izvori kažu da je reč o više od 50 miliona američkih dolara, objavio je Forbs. „To je zaštita mog životnog dela, mog muzičkog nasleđa. Verujem da je moj profesionalni rad u sigurnim rukama”, navela je Tina Tarner. Sa prepoznatljivim šljokicama, voluminoznom kosom i fantastičnim glasom, Tina Tarner je postala „rok ikona” u 44. godini, kada je objavila svoj peti studijski album „Prajvet denser”. Uz hitove „Šta ljubav ima s tim” i „Ne mogu da podnesem kišu”, taj album bio je bolji od njenog rada šezdesetih i sedamdesetih godina sa suprugom Ajkom. Tina

Kultura

09.07.2021 u 20:00

Betoven stavio u sonatu ljubavnu tugovanku iz Čačka

Čačak – Jedna tema u sonati za klavir solo br. 18, opus 31, No. 3 slavnog Ludviga van Betovena potpuno se podudara sa srpskom narodnom melodijom iz nekih sela bliskih gradu Čačku na Zapadnoj Moravi. Ove već ostarele, izuzetno zanimljive redove i notne zapise, iz pera Svetomira Nastasijevića, nalazimo blagodareći tek u objavljenoj Bibliografiji Zbornika radova Narodnog muzeja u Čačku (1969–2020). Nižu se u Nastasijevićevom zapisu nazvanom „Srpska narodna melodija u sonati Betovena”, koju je rečeni Zbornik štampao još 1972, u doba kad interneta nije bilo ni na vidiku, a pitanje je da li su im radio ili čak gramofon bili na usluzi. Oba pomenuta kompozitora imala su svoje mesto u svetu ozbiljne muzike, svako primereno njihovom pojedinačnom vremenu i slavi. Neponovljivi nemački

Kultura

21.06.2021 u 12:26

„Ptica je pevala” – pesma koju je Rus posvetio Srbiji

Vadim Stepancov, ruski pesnik i vođa kultne rok grupe „Bahit kompot”, numeru „Ptica je pevala” na albumu „Aljošenka živa”, objavljenom 14. maja, posvetio je našem narodu. To je bio povod da pozdravi čitaoce „Politike” i najavi gostovanje u Srbiji. – Video-klip za pesmu snimiću kod vas. Hoću da to bude bogata svadba, sa puno tambura i belih konja, da gori čergarska vatra i da se vide oblaci u ravnici bez kraja – sa žarom planira Stepancov. Ideju će ostvariti čim se završi pandemija virusa korona. – Želja mi je da posetim gradove i neka sela, pa da to smestim u filmsku priču za rusku televiziju – kaže umetnik. On i njegova trupa ne miruju. Iznajmili su autobus i sa publikom proteklih meseci obilazili gradove severoistočno od Moskve, u takozvanom „Zlatnom prstenu”. Napravili su

Svet

07.06.2021 u 10:57

Zakon o pesmi „Bela ćao”

Grupa članova italijanskog parlamenta iz redova stranaka leve orjentacije predložila je da se zakonom obaveže izvođenje pesme „Bela ćao”, nakon državne himne prilikom proslave Dana oslobođenja od nacizma i fašizma 25. aprila, piše list „Fanpejdž”. Predlagači zakona ističu da „Bela ćao” nije izraz niti jedne političke stranke, već da se, naprotiv, sve demokratske političke snage mogu jednako prepoznati u univerzalnim idealima koji su nadahnuli pesmu. Međutim, predlog zakona već je izazvao polemike i negodovanje članova stranaka desnog centra, koje tvrde da je pesma „Bela ćao” partizanska i kao takva za njih neprihvatljiva. Ranijih godina, podseća list, stranke desne orijentacije polemizirale su o ispravnosti proslave Dana oslobođenja Italije od nacizma i fašizma, a lider desničarske

Beograd

17.03.2021 u 09:20

Balaševićev „Pevac” na norveškom jeziku – na Jutjubu

Pesmu „Imao sam strašnog petla” Đorđa Balaševića na norveški jezik preveo je i otpevao pre dve decenije Vlada Kanić, a sada je ovu numeru postavio na svoj jutjub kanal. – Kada nas je nedavno napustio legendarni kantautor i otišao da „ore nebeske njive”, ja sam odlučio da kao omaž njemu napravim video-klip sa ovim stihovima – rekao je Kanić. Ideja da „Đoleta prevede” na jezik zemlje u kojoj je živeo 40 godina javila se na molbu prijatelja koji su mu savetovali da svoj muzički rad objedini na albumu. Tako je nastao ce-de „EN pašant med aksent”. – Na tom ce-deu posebno im se dopala pesma o „Pevcu”, koju sam na koncertima uvek izvodio na bis, a na radio-stanicama bila je hit – priseća se Kanić. Dozvolu da objavi pesmu on je dobio od Balaševića, uz preporuku reditelja Mome

Kultura

11.02.2021 u 20:14

Poslednja, neobjavljena Desankina pesma

Sad sam mirna Sretoh prkosna momka narodnosti koja naš rod ne voli i tlači, koja se nasiljem ume da junači, momka druge vere, krvi i kosti. Ali ja brzo sve to premostih, ljudskost je u meni oživela jače, ne htedoh da ga sa zlim izjednačim, lakše mi je kad oprostim. Pružih mu ruku drugarski, vesela, kao da je momak iz mojega sela, unuk koje od poznatih mi žena. Osmeh prijateljski bio je dosta ‒ kao nad ponorom uže visećeg mosta: rastasmo se ko dva Albanca, dva Slovena. U moje selo, onamo na mračnom Kosovu, stigla je struja kad sam imao deset godina. Učinilo mi se da će kuća eksplodirati od svetlosti. A kad se moje ime pojavilo u nekom listu, pročulo se u selu da je napisano „fabričkim slovima!”: A kad krenemo iz takvoga sveta, radosnije osetimo susrete s dragim,

Kultura

08.02.2021 u 18:15

Pogled kroz zamagljene prozore života

Užice – Kad se u istoj knjizi pesme pevaju na romskom i srpskom jeziku, dvojezično opisujući osećanja i svakodnevicu naših Roma, onda je to osobeno preplitanje bliskosti i razlika dve poetike, lirike, gramatike. U jednoj zbirci dve vrednosti, doprinos dvema književnostima. Upravo to postiže pesnik romske poezije iz Užica Predrag Peđa Jovičić (56) i u novoj knjizi pesama „Ciganski veliki san“ („Romano baro suno“). Svom mladalačkom opredeljenju veran i u zrelim godinama, jedini Rom književni stvaralac u okrugu zlatiborskom, Jovičić je autor pet samostalnih knjiga i zastupljen u 22 zajedničke (prvu svoju još je u ranoj mladosti objavio). Ostaje dosledan stvaranju pesama u prozi i na romskom i na srpskom jeziku. – Prvo napišem pesmu na srpskom, poveden emocijama, raspoloženjem, životnom

Kultura

23.11.2020 u 21:30

Čija je ovo pesma? Naša!

Na jednom nezvaničnom sastanku PEN kluba u Stokholmu na takmičenju ko će da izgovori lepše stihove, pobedio je naš pesnik Jovan Dučić. Pesničku pobedu nije ostvario sopstvenim stihovima, nego je recitovao poznatu sevdalinku „A što mi se Travnik zamaglio”. O dertu sevdalinki, starom srpskom pojanju, Vuku Karadžiću i srpskoj muzici pisao je Dragan Mlađenović, vokalni i instrumentalni solista rane muzike, dirigent i muzički publicista, u svojoj knjizi „Ogledi o srpskoj muzici”, koju je nedavno objavio RTS. ‒ Knjiga je podeljena na dva dela: u prvom je pet ogleda o srpskoj crkvenoj, odnosno duhovnoj muzici („Musica divina”), a drugi deo sadrži devet ogleda o srpskoj svetovnoj, odnosno narodnoj muzičkoj umetnosti („Musica mundana”). Prvih pet ogleda se bave sledećim temama: „Psaltir kod

Kultura

12.10.2020 u 20:10

Kult kralja Milutina i kneza Lazara u ruskoj crkvi

Kojim putevima se srpska liturgijska poezija u čast srpskih svetaca preselila u rusku crkvu, dugi niz godina istraživala je dr Ana Rašković u arhivama Rusije i Vatikana. Službe srpskim svetima, prema njenim rečima, koje nesporno spadaju u najznačajnija dela srpske srednjovekovne književnosti, duboko su uzidane u temelj našeg nacionalnog identiteta i, posredstvom muzike kao svog najprirodnijeg puta, prenosile su se širom pravoslavne vaseljene. U seobi srpskih kultova u Rusiju, koja počinje još krajem 14. veka, pokrenut je intenzivan proces kulturne razmene između dva bliska pravoslavna naroda. Upravo u ruskoj sredini između 16. i 19. veka nastaju najbrojniji zapisi pesama u čast srpskih svetih. Na inicijativu nedavno preminulog akademika Dimitrija Stefanovića, za kojeg Ana Rašković kaže

Beograd

31.07.2020 u 23:31

„Vera Pavladoljska” i iranske knjige u „Adligatu”

Rukopis pesme akademika Matije Bećkovića „Vera Pavladoljska”, jedne od najlepših ljubavnih pesama srpske književnosti, od večeras se nalazi u Muzeju srpske književnosti pod okriljem „Adligata”, udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju. Bećković je rukopis uručio Viktoru Laziću, osnivaču „Adligata”, a tokom druženja napravljen je i snimak Matijinog kazivanja ove pesme. Lazić je zahvalio i direktoru Kulturnog centra Irana Mahdiju Širaziju, koji je takođe na dar doneo nekoliko stotina knjiga iz kulturnog centra svoje zemlje u Beogradu ne krijući radost što se u „Adligatu” čuva jedna od najznačajnijih zbirki knjiga o Iranu u Srbiji.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pesme