Pedeseti rođendan pesme „Ej, salaši, na severu Bačke”

Svaka pesma Zvonka Bogdana je stvarna priča. Njene niti utkane su i u „Ej, salaši, na severu Bačke”. Stihove je napisao pre pola veka u autobusu kada se iz Beograda vraćao kući u Sombor. Čuveni šansonjer je povodom pet decenija od nastanka ove svoje prve autorske pesme priredio koncert u „Kombank dvorani”, a druženje sa publikom zakazano je i za 15. decembar na istom mestu u 20 časova.

Sve što je srcem osetio drugima je poručio nižući hitove „Govori se da me varaš”, „Već odavno spremam svog mrkova”, „Fijaker stari”, „Ne vredi plakati”, „U tom Somboru”, „Vratiće se rode”, „Ko te ima, taj te nema”... A pesmu, kako veli, nije teško napisati, samo ako ima ko da je sluša jer je sastavni deo ljubavi. Umetnik, koji s lakoćom nosi širok i topao osmeh, ne krije da je mukotrpno skupljao stihove jer je to odgovoran zadatak.

Zvonko tvrdi i da svako vreme ima svoje breme. Dok je bio dete, deda mu je govorio da nikada neće upoznati pravi salaš jer nestaje, a on se iz grada vratio zbog salaškog duha verujući da salaši žive u pesmi.

Svojom muzikom Bogdan čuva uspomene na salaše, a osim ljubavi prema pesmama i ravnici on je poznat i po svojoj velikoj ljubavi prema konjima i golubovima koja datira još iz perioda dečaštva. Sećajući se jubileja svojih „Salaša sa severa Bačke”, on se prisetio da je i 1971. bio prvi Jugosloven koji je, sa crvenim pasošem, doneo iz Belgije golubove pismonoše. Oživljavajući uspomene, uverava da razlika između golubova pismonoša i trkačkih konja nije velika. Jedni lete, a drugi trče, ali suština i kod jednih i kod drugih je da što pre stignu kući. I jedni i drugi su uspomena na vreme koje se više ponoviti neće. Koncert je priređen u organizaciji „Longpleja”.