Педесети рођендан песме „Еј, салаши, на северу Бачке”

Свака песма Звонка Богдана је стварна прича. Њене нити уткане су и у „Еј, салаши, на северу Бачке”. Стихове је написао пре пола века у аутобусу када се из Београда враћао кући у Сомбор. Чувени шансоњер је поводом пет деценија од настанка ове своје прве ауторске песме приредио концерт у „Комбанк дворани”, а дружење са публиком заказано је и за 15. децембар на истом месту у 20 часова.

Све што је срцем осетио другима је поручио нижући хитове „Говори се да ме вараш”, „Већ одавно спремам свог мркова”, „Фијакер стари”, „Не вреди плакати”, „У том Сомбору”, „Вратиће се роде”, „Ко те има, тај те нема”... А песму, како вели, није тешко написати, само ако има ко да је слуша јер је саставни део љубави. Уметник, који с лакоћом носи широк и топао осмех, не крије да је мукотрпно скупљао стихове јер је то одговоран задатак.

Звонко тврди и да свако време има своје бреме. Док је био дете, деда му је говорио да никада неће упознати прави салаш јер нестаје, а он се из града вратио због салашког духа верујући да салаши живе у песми.

Својом музиком Богдан чува успомене на салаше, а осим љубави према песмама и равници он је познат и по својој великој љубави према коњима и голубовима која датира још из периода дечаштва. Сећајући се јубилеја својих „Салаша са севера Бачке”, он се присетио да је и 1971. био први Југословен који је, са црвеним пасошем, донео из Белгије голубове писмоноше. Оживљавајући успомене, уверава да разлика између голубова писмоноша и тркачких коња није велика. Једни лете, а други трче, али суштина и код једних и код других је да што пре стигну кући. И једни и други су успомена на време које се више поновити неће. Концерт је приређен у организацији „Лонгплеја”.