Среда, 24.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: култура

Култура

09.12.2020 у 20:15

Од Министарства културе очекују се јасна визија, емпатија и трајање

Коларчева задужбина у овом периоду проживљава своје најтеже дане, не само због ковида, већ и због нерешеног правног статуса, што условљава непостојање трајног финансирања ове институције из буџета. Управо поводом тих тешкоћа и како их превазићи разговарали смо с проф. др Надом Поповић Перишић, председницом Управног одбора Коларца. – Коларац је задужбина, а УО има делокруг деловања предвиђен тестаментом самог оснивача, којим су предвиђене и активности задужбине. Овај УО је, схватајући промене времена и позицију задужбине, својом одлуком проширио свој састав, уводећи као чланове, по функцији, градоначелника и представника Министарства културе, дакле представнике релевантних институција које могу да помогну у решавању положаја и статуса Коларца – каже проф. др Нада Поповић Перишић,

Култура

06.12.2020 у 20:13

Муслимани Балкана желе да буду део Европе

Натали Клејер и Гзавије Бугарел истраживачи су Центра за турске, османске, балканске и централноазијске студије при француском националном научном истраживачком центру ЦНРС. Натали Клејер је специјалиста за верска и национална питања у османској и постосманској југоисточној Европи. Гзавије Бугарел је специјалиста за ислам, за исти тај регион. Ови научници коаутори су студије „Муслимани југоисточне Европе, од империја до балканских држава”, коју је објавила „Академска књига”, у преводу с француског Марка Божића. „Од Хрватске го Грчке, од Албаније до Бугарске, живи осам милиона становника који припадају исламској култури. Албанци, Бошњаци, Турци, Роми, потомци су или становништва које се преобратило у ислам, или су се населили за време османске владавине. У овој књизи приказани су

Култура

01.12.2020 у 20:15

Уметности нема без парадокса

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Последњих десетак месеци сам радио свакодневно на књизи енигматичног наслова „3Е – Естетика – епистемологија – етика спекулативних и De

Култура

26.11.2020 у 10:53

Запослени у култури примаће целу плату у случају заразе короном

Запослени у установама културе имаће право на накнаду плате у висини од 100 одсто просечне плате остварене у претходних 12 месеци ако је инфекција коронавирусом или мера изолације узрок спречености за рад. То је предвиђено допуном Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Србија, аутономна покрајина и јединице локалне самоуправе, коју је данас са представницима три синдиката у области културе потписала министарка културе и информисања Маја Гојковић. Гојковић је указала да је допуна Посебног колективног уговора, пре свега, вид сигурности да неће остати без дела месечних прихода, који много значе у оваквим околностима, уколико се разболе од ове болести, саопштило је министарство, пренео је Танјуг. Министарка је нагласила да с обзиром на ситуацију у култури и

Култура

23.11.2020 у 08:41

Маја Гојковић предлаже да установе културе буду изузете од нових епидемиолошких мера

Потпредседница Владе Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић упутила је предлог Кризном штабу за сузбијање заразне болести ковид-19 да установе културе не буду обухваћене новим мерама у борби против пандемије. Она је то затражила имајући у виду да установе културе и програми који се у њима одржавају нису представљали извор ризика за погоршање епидемиолошке ситуације, наводи се у саопштењу, пренео је Танјуг. Гојковић је предложила и да се измени одлука о образовању Кризног штаба и да у његов састав буде укључен и представник Министарства културе и информисања, поготово ако се има у виду да се многе мере у борби против пандемије односе и на установе културе.

Политика

10.11.2020 у 18:33

Глумица Јелица Сретеновић у Скупштини упутила „СОС за културу”

Посланица Социјалистичке партије Србије, глумица Јелица Сретеновић, данас је у Скупштини Србије у расправи о ребалансу буџета за 2020. годину, рекла да су средства за културу смањена за скоро две милијарде динара и замолила надлежне да у буџету за наредну годину не буде исти износ за културу као у ребалансу. Сретеновић се у обраћању изражавала симоблично, називајући културу „неодржаваним бродом”, а „бродом” који треба да спасе културу назвала је „министарство”. „И плови наш брод, рекло би се мирно, али монотоно, одједном успенуша се море, смрачи се небо, севнуше муње, дунуше ветрови и почеше да бацају брод на гребене. Вода је већ стигла до палубе. И шта ће капетан? Шаље позив СОС за помоћ броду култура. У помоћ пристиже најближе брод по имену министарство и поче да спашава путнике

Култура

24.10.2020 у 19:04

Мешање политике у уметност не доноси добро

Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило аутора. Стручна јавност је последњих година реаговала против естетике споменика Николи Тесли на београдском аеродрому, цару Николају у Улици краља Милана у

Култура

22.10.2020 у 08:28

„Мирдита, добар дан”: Симбол сарадње или политички пројекат

Фестивал „Мирдита, добар дан” биће отворен данас у београдском Центру за Културну деконтаминацију, и док организатори наглашавају да је реч о симболу сарадње и комуникације између Приштине и Београда, из Српске странке Заветници најављују миран протест и поручују да је фестивал политички пројекат и провокација. Иван Ђурић програмски директор Иницијативе младих за људска права и један од организатора фестивала „Мирдита, добар дан” каже за Танјуг да је за ових седам година постојања он постао симбол сарадње и комуникације између Приштине и Београда. „Због тога фестивал и његови организатори навлаче негативну конотацију, односно, претње и нападе оних који се противе том дијалогу и на политичком и на културном нивоу. Све то нас не оспокојава током године када се бавимо организацијом

Култура

21.10.2020 у 20:15

Легитимно је да постоје опречна мишљења

Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило аутора. Стручна јавност је последњих година реаговала против естетике споменика Николи Тесли на београдском аеродрому, цару Николају у Улици краља Милана у

Култура

15.10.2020 у 16:19

Министарство културе осудило насиље али и „скаредни" садржај изложбе

Министарство културе и информисања осуђује сваки вид насиља над уметничким слободама и угрожавање физичког интегритета аутора и посетилаца на културним догађајима, али исто тако сматра да приказивање и афирмисање скаредних и неморалних садржаја, „заогрнуто плаштом наводне стваралачке креативности”, с пуним правом изазива негативне реакције највећег дела јавности. Министарство је у саопштењу које је доставило медијима оценило да „призори са искасапљеним бебама одсечених удова или са секирама у главама недоношчади представљају патологију и девијацију свести, а не уметност у било ком њеном облику”. „Ма колико то неко желео да оповргава ово друштво и даље уме да разликује добро и зло у њиховим основним садржајима и постојаће све док то буде умело. Напад није смео да се деси, али ни

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

24.06.2026 у 11:35

Стручњак који је тестирао звучно оружје: У Београду није забележено дејство таквог средства

24.06.2026 у 11:29

Бивши градоначелник Рима Алемано пуштен из затвора након 18 месеци

24.06.2026 у 11:24

У Холандији активиран национални план за топлоту

24.06.2026 у 11:22

Пожар на депонији у Мостару, наређена евакуација

24.06.2026 у 11:19

Родрик: Када говоримо о будућности глобалног економског поретка, постоје добар, лош и ружан сценарио

24.06.2026 у 11:15

У Швајцарској пронашли начин да старијима олакшају екстремне врућине