Културу не дамо

Као особи која представља Владу Србије у области културе први задатак ми је да више никада не будемо скромни. Мислим да култура заслужује много више пажње у нашој јавности и много више признања да и у неким тешким околностима може заиста много да се уради. И 2022. је заиста много и урађено, али пошто нисмо склони скандалима, нисмо толико били ни видљиви, истиче Маја Гојковић, потпредседница Владе Србије и министарка културе.

Говорећи о постигнутом у овој области током прошле године, у интервјуу за „Политику” указује да оно што је урађено много значи срединама у којима се улагало, што се односи пре свега на спровођење конкурса „Градови у фокусу”.

– У склопу тог програма успели смо да обновимо, реконструишемо или потпуно изградимо 35 објеката културе широм Србије, пре свега домова културе, библиотека, позоришта. Сматрам да сам успела тиме да реализујем један од 20 приоритета које сам пре две године зацртала да ћу остварити у мандату министра културе – а то је велико и вечно питање децентрализације културе у Србији. Иако то остаје непримећено овде, у главном граду, с поносом могу да кажем да је веома примећено широм Србије, поготово у срединама у којима омогућите младим људима да имају биоскоп или позоришну салу једнако лепу и престижну као што су у Београду или Новом Саду, да имају библиотеку, простор за културна дешавања у њиховим срединама – наводи Маја Гојковић.

Шта су главни планови за 2023?

Свакако наставак спровођења инфраструктурних пројеката, као и капитални пројекти попут изградње великог културног центра у Пироту. Настављамо сарадњу са свим локалним срединама широм Србије, „Градови у фокусу” ће бити један од првих конкурса који расписујемо. Нешто што заслужује наша култура јесте и нова зграда Историјског музеја Србије, која је предвиђена у бившој згради Главне железничке станице у центру Београда. Обнављамо фасаде Народног позоришта у Београду и Музеја Југославије, а наставља се велики пројекат Меморијалног центра „Старо сајмиште”, иза кога је стао председник Александар Вучић. Култура сећања је била заиста неправедно запостављена и неприхватљив је однос који су генерације и генерације пре нас имале према чињеници да смо овде у Београду имали такво стратиште.

Ви сте и први министар културе који је званично посетио Музеј жртава геноцида за 30 година његовог постојања, иако се он налази у истој згради...

То је похвала, али и отварање једног великог питања – зашто тај музеј нема своју зграду, него је подстанар у згради која је припала Министарству културе. Оно на чему инсистирам, а председница владе се слаже с тим, јесте да се пронађе адекватан простор у Београду, да могу да развијају своју делатност на прави начин, јер реч је о музеју и они морају да прикажу све оно што напорно и вредно сакупљају и тиме чувају од заборава.

Дакле, још један показатељ нашег односа према култури сећања...

Сада то не може да се каже. Од 2012. заиста су се промениле ствари набоље што се тиче културе сећања. Када је реч о „Старом сајмишту”, важно је да ћемо у ближој будућности имати обновљени меморијални центар који ће бити посвећен образовању свих, посебно младих који недовољно знају о томе шта се ту заиста дешавало, али и један центар који ће привлачити пажњу међународне јавности.

Непримерен је однос годинама и деценијама према српској културно-историјској баштини на простору Косова и Метохије. Она је или физички угрожена или је у опасности да се то наслеђе припише некаквој косовској или албанској баштини...

Изузетан напор улажемо, и Министарство културе, заједно с Министарством спољних послова и Републичким заводом за заштиту споменика културе, и посвећени смо очувању културне баштине Србије, српског народа и СПЦ на територији КиМ. Уз све проблеме с којима се свакодневно суочавамо, ту су и покушаји прекрајања историје, који су повезани с покушајем отимања дела територије Р. Србије. Свакодневни су притисци и покушаји привремених органа власти из Приштине да комуницирају с међународним организацијама које се баве културном баштином, да стварају неку нову историју и нову причу о културном идентитету нашег наслеђа. Наравно да нећемо то дозволити, као што нисмо ни пре неколико година да лажна држава постане чланица Унеска. Бијемо битку да та лаж и машинерија коју они имају са собом не наиђе на плодно тле. Скоро свакодневно на друштвеним мрежама објављујемо фотографије уништених културних добара на територији КиМ и – културу не дамо!

Да ли је ових дана, с обзиром на актуелна збивања, појачана заштита тих објеката?

У сталној смо комуникацији с директорима републичких установа културе на територији КиМ. Онолико колико они могу да учине, раде заиста све што је потребно, али погром који се десио на КиМ двехиљадитих година – неће се поновити. Властима у Приштини је циљ само једно и то се види када се разгрне први слој њихових изјава – то је да Срба на територији КиМ више не буде. А то значи и отимање идентитета српског народа, а шта је идентитет него повезаност с културом и културним наслеђем.

Били сте задовољни буџетом за културу за 2022, да ли је требало и да ли је могло више од овога што је опредељено за 2023?

Читала сам недавно француску студију о стању културе у њиховој држави, где је један од бивших министара приметио исто што и ја – да се увек прича о новцу, а мало се прича о томе на шта тај новац иде и да ли је паметно и добро утрошен. Тако да би ми било драго да причамо о томе, а не стално о процентима, иако је новац важан. Али мало људи је приметило да смо добили више пара номинално, преко 14 милијарди динара за 2023, много више него прошле године, али пошто држава напредује економски, процентуално је то мање. Наравно, бићу искрена, сан сваког министра је да и у процентима то буде одговарајући износ. Сада радимо са Заводом за проучавање културног развитка једну студију о томе колико у ствари Србија укупно улаже у културу, будући да се издвајају средства из републичког буџета, али и из покрајинског, као и из буџета градова. Тако да свакако укупно прелазимо један одсто, јер све је то новац пореских обвезника Р. Србије. Дакле, није било замерки баш на ово што сам рекла на почетку, тј. на структуру буџета. Важно нам је и даље улагање у филмску уметност и остао је исти износ за ту намену, 1,8 милијарди динара, иако ће ова година заиста бити пуна изазова због енергетске кризе, рата у Украјини, светске политике. Економске анализе кажу да за сваки евро који Србија уложи, страни инвеститори у филмску индустрију допринесу држави четири пута више. Ту је и помоћ нашој индустрији за снимање филмова и серија, којих никад није било више.

Толико да сада позоришта очајавају пошто не могу да скупе своје глумце...

Позоришта то треба да реше. Имају своје управнике, чији је посао да организују несметан рад своје установе. А ако сте хтели да задиремо у болну тему закона о позоришту...

Шта је ту толико тешко да се уради, па је на снази и даље закон из доба Југославије? Већина ресорних министара је најављивала нови закон.

Ја нисам, поучена искуством претходника. Када причате са управницима позоришта, с било ког нивоа, сви желе промене и сви желе закон о позоришту. И питају – када ћемо. Када их ја зовем да буду у радној групи и да они то раде – повлаче се. Не би да се експонирају јер знају да ће доћи у неку врсту конфликта са својим ансамблима. Сетимо се случаја са Атељеом 212, када је Драган Ђилас сменио Кокана Младеновића јер је покушао да направи некаквог реда, јер му је део ансамбла снимао и нису долазили и нису глумили у Атељеу годинама, а налазили су се на платном списку. А министри су опет ишли линијом мањег отпора, да се не замере никоме.

Хоћете ли ви да се „замерате”?

Ако управници позоришта скупе храбрости да кажу и у јавности оно што мени овде на састанцима говоре, направићу радну групу у којој ће бити искључиво људи који деле позоришни хлеб. Нека сами направе предлог закона. Ако немају храбрости, зашто би министар мењао неке ствари мимо воље људи који се баве позориштем. Ето, то је мој изазов њима за 2023. годину.

Колико је сада пријављених кандидата за национална признања, то јест националну пензију?

Пријављених је 51, плус они који су сами себе кандидовали јер нису читали процедуре. Комисија може да додели највише 20 признања јер је толико средстава планирано у буџету. И одмах да замолим људе да престану да ургирају код мене да добију национално признање они или неко њихов, зато што постоји комисија која је прошле године почела да ради тај посао после паузе од осам година и они се тиме баве. То су значајна имена наше културе и културе националних мањина и без притисака су донели одлуку прошле године, а тако ће радити и сада. Дакле, ургенције не помажу.

Да ли се размишља о повећању буџета за откуп књига за библиотеке?

Сасвим је довољно средстава опредељено, неће бити угрожена потреба библиотека, јер конкурс постоји због библиотека, оне су те које траже одређене наслове, а не издавачи. Конкурси и 2022. године и 2023. иду својом динамиком, пратимо програм, али зависимо и од неких других министарстава и њихових одлука и процедура. И нећемо попустити под притисцима и захтевима за комерцијализацију. Библиотеке су ту да откупљују велика и значајна дела књижевности Србије, а наравно, не споримо да могу имати на својим полицама и нешто што је тренутно популарно. У року је донета и последња одлука, само се појединим великим издавачима није допало што су промењени неки чланови комисије који су били у сукобу интереса, будући да су њихове књиге издале неке велике куће које су конкурисале.

Често сте у међународним иступима говорили о илегалној трговини културним благом. То је постала значајна тема у светским оквирима?

То је један од великих светских проблема, нелегална трговина постала je посао број два, иза трговине наркотицима. Ратификовали смо скоро све међународне конвенције које се односе на ово важно питање, а сада радимо на закључивању билатералних споразума са свим релевантним државама. Mи смо земља која је на транзитном путу, а крађа и нелегални промет се дешава и на територији наше државе. Вредно радимо, имамо заиста добру сарадњу с полицијом, Управом царине и са Министарством правде, а радимо и на обједињеном регистру несталих дела с територије Србије. Знају сви колико ми брзо реагујемо када нешто пронађемо овде, анимирамо Турску, Грчку, све те просторе с којих такође нестају поједини артефакти. А нас такође обавештавају из западних земаља када посумњају у порекло из Србије. Потрага никада не престаје, јер та (не)дела никада не застаревају. Знате како смо нашли после 30 година слику Влаха Буковца... Од те приче може да се прави сценарио за серију или филм. Једна од мојих сарадница је морала да буде део потпуно тајне операције са инспекторима који су били задужени за то. Морали смо и да глумимо поједине ствари у контакту са особом код које је на крају и пронађена та слика.

Је ли актуелна још нека тако велика потрага?

Јесте, још увек се трага за несталим накитом из Музеја примењене уметности који је опљачкан пре неколико година. То је изузетно вредан и леп накит.

Има ли трагова?

Ако то кажем угрозићу истрагу, али – да, извесних трагова има.

Јавна сцена нам је поприлично „некултурна”. Када погледате медије, насловнице, изјаве, ријалитије, све „вришти” од вербалног насиља, које се на крају изроди и у физичко насиље у школама...

Радимо управо на завршетку националне стратегије културе, а онда следи јавна расправа. Изненадићете се, то ће бити један врло кратак текст. Јер, стратегија треба да буде кратка и јасна, а плановима се после разрађују сви сегменти културе. Оно што ћу покушати, а надам се да ће влада усвојити, то је да култура буде све – и најважнија. Биће остали министри и љубоморни, али дубоко сам убеђена и не бих водила овај ресор ако бих мислила да култура није све – и најважнија ствар за једну државу и један народ. И фискултура је култура, и начин опхођења, и ваш начин живота, и васпитање деце, и образовање деце...

Културна дипломатија

– Заиста смо присутни у представљању или бављењу културном дипломатијом. То такође нема много одјека овде у јавности. Али могу с поносом да кажем да је рад нашег уметника Владимира Николића на Венецијанском бијеналу уврштен у десет најбољих. А тамо су присутни уметници из читавог света! Настављамо и добру сарадњу са МСП на отварању нових културних центара Србије. Музеј афричке уметности је управо прешао на републички ниво и та установа ће бити изузетно важна за културну дипломатију наше државе. То је једини музеј у Европи овакве врсте који садржи артефакте који нису украдени, ни отети, него искључиво поклоњени и легално купљени.