Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Култура

04.09.2018 у 22:00

Личнa и историјска димензија Великог рата

За изложбу „Наша историја, наша сећања”, коју Француски институт у Србији (ФИС) организује поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата, позвани су наши грађани још у марту месецу да приложе сведочанства из породичних архива која чувају успомену на солидарност француских и српских војника и цивила у том периоду. Према речима Жан-Батиста Кизена, директора ФИС, одзив је био изванредан. Стигло је више од стотину фотографија тако да је морала да се прави селекција. Стигло је и пуно писаних сведочанстава грађана који су желели да дају допринос изложби. Кизен истиче да су сви грађани Србије који су слали сведочанства, заправо коаутори те поставке, поред Станислава Сретеновића, историчара, и Александре Мирић, архитекте конзерватора. – Овом изложбом желимо да истакнемо допринос

Култура

23.08.2018 у 09:54

Вукосављевић: Дошло до пропуста у КИЦ у Паризу, Министарство реаговало на време

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић изјавио је данас, поводом ситуације са скулптуром „Изнад дуге” (Over the Rainbow) на изложби „Крај и почетак”, да је дошло до пропуста у процедури, те да је зато Министарство реаговало. Министар је за телевизију Н1 рекао да је комисији Министарства која је одлучивала о изложби петоро савремених српских уметника није представљена спорна скулптура „Изнад дуге” аутора Милорада Миће Стајчића и да тај конкретни рад није добио подршку на конкурсу, већ да се тек касније појавио. „Битно је да смо интервенисали на време, то је сада санирано... Ништа страшно се није десило, то се и даље налази на изложби, али не у излогу”, рекао је Вукосављевић. Он је додао да сматра да „места за такву врсту уметничких провокација има довољно” и да она не

Политика

21.08.2018 у 22:00

Микија и Пају из излога преселили на први спрат

После буре која се дигла у српској јавности, али и нашој дијаспори у Француској, по налогу Министарства културе, Мики Маус и Паја Патак су из излога српског Културног центра у Паризу премештени на први спрат ове институције. Они су и даље део колективне изложбе „Крај и почетак” младих српских вајара и кустоскиње Ксеније Маринковић и стајаће у Културном центру до 31. августа. На месту Паје и Микија сада се налази апстрактна скулптура од метала. Дизнијеви јунаци, постављени у положај који асоцира на сексуални чин, изазвао је згражавање дела јавности и узбуркао духове, а у Министарству културе тврде да, иако је реч о изложби која је добила њихово „зелено светло”, одговорност за то што се спорни рад уметника Милорада Стајчића нашао у излогу – сносе кустос и директор Културног центра.

Култура

21.08.2018 у 12:20

Уклоњена спорна скулптура из излога КИЦ-а у Паризу

На интервенцију Министарства културе и информисања, у понедељак поподне, из излога Културно-информативног центра (КИЦ) Србије у Паризу, уклоњен је артефакт који је изазвао контроверзе у српској дијаспори, али и у домаћој јавности, саопштило је Министарство културе. У излогу КИЦ-а у Паризу била је постављена скулптура Дизнијевих јунака Микија Мауса и Паје Патка, постављених у положај који асоцира на сексуални чин, пишу „Новости”. Непримерене фигуре постављене су испод велике фотографије Белог анђела из манастира Милешева која је и својеврсни заштитни знак ове установе. „Не улазећи у простор слободе уметничког концепта, Министарство културе и информисања сматра да таква врста садржаја није прикладна за КИЦ у Паризу и представљање једне државе у свету”, каже се у

Културни додатак

11.08.2018 у 09:57

Слани укус југоносталгије

ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ Caption Недавна смрт Оливера Драгојевића оживела је расправе о југоносталгији. Носталгија није нужно жал за бољим временима. То је најбоље показала Светлана Бојм у својој сјајној књизи. Руси у САД, чак и руски Јевреји, па и врло успешни, са носталгијом чувају кич предмете из совјетског времена. У пребогатој Немачкој бивши грађани ДДР („Осији“ или „Дедерони“) су чак смислили реч за романтичну успомену на сивкасто време социјализма. Ostalgie, игра речи која спаја немачко име за Исток и носталгију. Постоје нека општа места носталгије у бившим социјалистичким земљама. Сви жале за сигурношћу и стабилношћу, као и релативном једнакошћу социјализма, чак и оног сивог „реалног“.

Култура

05.08.2018 у 10:52

Вукосављевић: У наредне 4 године достижемо препоручени минимални ниво издвајања за културу

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић изјавио је да очекује да би Србија у наредне три до четири године могла да достигне Унесков препоручени минимални ниво издвајања из буџета за културу и додао да ће остваривању тог циља помоћи и усвајање првог стратешког документа у историји Србије који креира и дефинише приоритете и правце културне политике у наредних 10 година. „Неопходни минимум издвајања за културу предвиђен је Нацртом стратегије развоја културе Србије од 2018. до 2028. и подразумева да се сваке године само за културу без информисања издваја по 0,1 одсто више. Уколико би се ишло том динамиком, Србија би за 10 година достигла ниво од 1,5 одсто буџета. Циљ нам је да до један одсто дођемо за три, четири године”, рекао је Вукосављевић. У интервјуу агенцији Бета

Култура

28.07.2018 у 10:09

Културни идеали дају вредност нацији

Није необично поступање неких људи који се баве књигом да одређена дела читају изнова; после одређеног времена прихватајући исто штиво на нове начине, и упоређујући га са околностима у којима тренутно живе. Када је реч о новом издању огледа Слободана Јовановића „Један прилог за проучавање српског националног карактера”, штампаном код чачанског „Градца”, уочљиво је да то дело не само да сажима суштинска интересовања аутора, једног од наших највећих интелектуалаца уопште, већ да опомиње на то да се неке ствари о којима је писао врло споро мењају. Слободан Јовановић – председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба, професор и ректор Београдског универзитета, правник, историчар, књижевни критичар и председник Министарског савета Краљевине Југославије у Лондону

Култура

23.07.2018 у 22:00

Бисте српских великана у Плиски

У Дворишту ћирилице, јединственом културно-историјском комплексу у бугарском граду Плиски, које је осмишљено тако да у једном дворишту окупи све државе чије је писмо ћирилично, 27. јула биће постављене бисте српских великана Вука Караџића, Бранислава Нушића и Иве Андрића. Овај својеврсни храм писма осмислио је Карен Алексањан, Јермен из Јеревана, филолог познат као поборник очувања хришћанских вредности, који већ 20 година живи у Бугарској. Он је дошао на идеју да 12 јерменских вајара изради слова у боји цигле, висине око два метра, у част ћирилице, коју у свету користи приближно 300 милиона људи. Ту се убрајају Словени из југоисточне Европе, Руси, Украјинци, Белоруси, Монголи и народи с угро-финским језицима који су некада припадали СССР-у. Бугарска је тренутно једина земља ЕУ у

Култура

01.07.2018 у 22:00

Значај Београдског конгреса 2018.

Језик је најистрајнија брана од опсена и химера које вребају на слабог и уплашеног човека у савременој цивилизацији. И поред свих дигиталних револуција, језик је још увек најмодернији призив духовности у човеку, најмоћнији праг одбране од зла и пошасти у свету. Језик је спона између приче и живота. Сусрети у језику су суштаствени сусрети који одгонетају најтамнија питања човековог бивства и његове, често трагичне судбине. Београд ће постати поприште таквих сусрета у језику, на XVI међународном конгресу слависта у Београду од 20. до 27. 8. 2018. Какав је значај Београдског конгреса, у светлу чињенице да се међународни конгреси слависта, с прекидима, одржавају још од Првог конгреса словенских филолога 1929. у Прагу? Најпре, треба истаћи да је Београд увек имао више него значајну

Културни додатак

29.06.2018 у 13:40

Наша бетонска утопија

У чувеном њујоршком Музеју модерне уметности (Мома) ужурбано се довршава поставка комплексне архитектонске изложбе којом ће се први пут на међународној сцени представити архитектура социјалистичке Југославије. Мартино Стирли (Stierli) – главни кустос Одељења за архитектуру и дизајн њујоршког Музеја модерне уметности (Мома) – и др Владимир Кулић – професор архитектуре на Универзитету у Флориди – аутори су изложбе Бетонска утопија: Архитектура у Југославији 1948–1980. Изложба се отвара 15. јула и трајаће до 20. јануара 2019. Мартино Стирли, историчар уметности и архитектуре, пореклом је из Швајцарске. На универзитету у Цириху предавао је историју архитектуре.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: култура