Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Култура

27.08.2016 у 10:39

Битеф денс компанија управо се вратила са једномесечне турнеје по Јапану, где су на фестивалима у Фукуоки, Токију, Окинави… шеснаест пута заредом извели награђивану плесну представу „Сан жуте чарапе” у кореографији Далије Аћин, наше ауторке која живи и ради у Стокхолму. Музику за ову представу радила је Ања Ђорђевић, уз драматуршку подршку Маје Пелевић и у извођењу Милице Писић, Невене Јовановић и Луке Миховиловића. „Сан жуте чарапе” је савремена плесна представа за децу узраста од две до шест година, а базира се на причи о жутој чарапи која сања необичан сан, испуњен чудним створењима и призорима: сан у којем се њене жеље остварују… – Јапанска деца су јако отворена и радознала и лепо прихватају различите естетике и формате представа. Приметили смо да су одрасли, обична публика,

Културни додатак

26.08.2016 у 18:09

Јосип Броз: Шта хоће ти лудаци?

Наслов овог текста јесте питање које је поставио Јосип Броз Тито, доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, после гледања једног од филмова који су припадали „новом југословенском филму” из друге половине шездесетих и почетка седамдесетих година прошлог века. Ова реченица на сликовити начин приказује реакцију тадашњих комунистичких власти према новом филмском покрету. Тако је, недуго после Фестивала југословенског играног филма у Пули 1969. године, у додатку Борбе на осам страница изашао текст под насловом „Црни талас у нашем филму”. Израз кинематографија црног таласа постао је синоним за нови југословенски филм. У званичним критичким освртима овај израз се користио у негативној конотацији, док су га филмски критичари који су били уз младе редитеље употребљавали у позитивном значењу, подржавајући филмске ствараоце који су освајали најпрестижније награде на међународним филмским фестивалима.

Културни додатак

19.08.2016 у 17:54

Париска лекција Коче Поповића

„Од надреалиста, као што сам вам причао, видео сам једино Арагона, Супоа и Елијара на изложби La verité sur les Colonies”, известио је Коча Поповић већ потпуно нестрпљивог Марка Ристића у писму у коме је, по обичају, мешао српски и француски. То писмо је послато 25. октобра 1931, у паузи између испита. Поповић, коме је тада било свега 23 године, покушавао је током својих студија филозофије на Сорбони да, зарад адекватне међународне рецепције списа који је те године под називом Нацрт за једну феноменологију ирационалног објавио коауторски са Ристићем, оствари што приснију комуникацију са париским надреалистима

Културни додатак

06.08.2016 у 08:50

Писац стрепње и неспокоја

Често су писац и његово дело знатно удаљени од оне слике коју критичари за живота предано о њима граде. У причама и романима Момчила Миланкова његови савременици међу критичарима најчешће маркирају приказ маловарошке учмалости; слику безличности и анонимности, мртвила и предвидивости савременог урбаног живота. Био би то неки наш пречански каткад и београдски пандан оној флоберовској (боваристичкој) ennui. Али то је тек једна страна, можда и премиса његовог приповедачког света. Срђан Вучинић ЗАПИС СА БРОДА ЗА ПРЕВОЗ ЗАРОБЉЕНОГ ВРЕМЕНА Слово за Кољу Уметник који је деловао тако необориво да му живот не може ништа оставио је дубок лични печат на ликовној, духовној и интелектуалној сцени Србије Када остаримо, најсвирепија је празнина која

Културни додатак

29.07.2016 у 20:20

Нужно зло?

Нови кустос је у граду. Води се под називом „Ауторски тим Информативне службе Српске напредне странке”. Већ својом првом изложбом на себе је скренуо толико пажње да му место у историји кустоских пракси у Србији не гине. Наиме, иако је лето – дакле, мртва сезона за излагање – београдско издање изложбе под називом Нецензурисане лажи је по досадашњем одјеку у медијима и на друштвеним мрежама већ готово недостижно премашило популарност најуспешнијих изложби националне културне баштине и гостовања дела светски признатих уметника, архитеката и дизајнера. Понегде процури и вест да ће и други градови по Србији имати прилику да буду почаствовани приликом да у својим институцијама културе реализују следећа издања те изложбе, а наговештава се и музеј посвећен искључиво таквом садржају какав

Економија

27.07.2016 у 18:13

Љајић: културни туризам добија на значају, Србија има понуду.

ВИМИНАЦИЈУМ, - Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић посетио је данас археолошко налазиште Виминацијум, за чије је уређење и опремање Парка мамута министарство издвојило 4,2 милиона динара, а за постављање понтона на Дунаву код Костолца 25 милиона динара. Љајић је рекао да постоји жеља да се прави јединствена тематска културна рута и да се Виминацијум укључи у то, као и све оно што Србија има археолошких и историјских локалитета јер је једна од ретких земаља која има у том погледу шта да понуди. „Треба рећи да културни туризам добија све више на значају. Четири од десет туриста издваја разлоге културне понуде доминантне у одлуци да буду на одређеним местима и ми ту шансу треба да искористимо и у наредном периоду ћемо пуно улагати не

Културни додатак

22.07.2016 у 18:35

Сећање – Иван В. Лалић, двадесет година касније

За четири дана навршиће се двадесет година од смрти Ивана В. Лалића (6. јун 1931 – 27. јул 1996). Осећање да је отишао изненада и прерано, у деценији у којој је објавио своје две најзначајније књиге, Писмо (1992) и Четири канона (1996), за које нико није могао да претпостави да су његове завршне, још није ослабило. После ових књига било је јасно да је српска књижевност добила великог песника, за којег jе са пуно права могло да се каже да је модерни класик. Усредсређен на најбитнија питања поезије, њене форме и песничке вишезначности, на бирање сопствених претходника и лирски дијалог са традицијом и културом, односно на изграђивање сложене песничке организације, са сложеном и дубоком сликом света која се њоме успоставља, а изузетни познавалац светске поезије и културе (један

Културни додатак

15.07.2016 у 19:00

Шта бирају библиотекари

Када би читаоци знали који пут пређе књига до библиотеке, када би чули незадовољне издаваче, комисије које састављају списак књига које предлажу библиотекама и библиотекаре који књиге коначно бирају, бојажљиво би ступали у ова здања културе. Откуп књига за библиотеке је догађај који изазива жестока оспоравања на културној сцени, најпре због квалитета књига које доспевају у библиотеке. Библиотекари су ове године дали предност популарној литератури над хуманистичким наукама и над квалитетном књижевношћу. Марина Вулићевић НАКОН БРЕГЗИТА Разлаз прве и друге Британије Подела Велике Британије на прву и другу је новији феномен, али прети да преобликује политику острва следеће две деценије. Земље развијене западне хемисфере су тренутно сведоци нечега што се већ

Култура

13.07.2016 у 08:05

Ја сам културна чињеница без тржишне базе

Аранђеловац – Када је пре четири деценије у једном малом истарском месту Драгољуб Раша Тодосијевић у видео-запису безброј пута поставио себи и другима питање „Was ist kunst“, вероватно није ни слутио да ће се то питање као метафора провлачити кроз читав његов потоњи рад. Кренувши у замршене воде концептуалне уметности, перформанса, инсталација и других видова ликовне поетике, он је тада, заједно са својим истомишљеницима, извршио преврат на југословенској ликовној сцени, заокупљеној социјалистичким модернизмом. Била су уздрмана тадашња мерила вредности, мање-више стабилна и уоквирена једном естетиком. Од тада па до данас, осим што је утицао на многе, не само ликовне уметнике, он се никада није одмакао од себе. И у Аранђеловац је дошао заокупљен идејом да на један други начин направи нешто

Култура

09.07.2016 у 22:05

Одустајање је ствар тешке депресије

У средишту сваке фестивалске селекције је добра представа, па је то, разумљиво, и случај позоришног скупа „Новог Тврђава театра”. Мислим да би то у репертоару од, рецимо, десет представа било још видљивије, али има разних препрека за то и оне нису само материјалне, каже Вида Огњеновић селекторка трећег по реду фестивалa „Нови Тврђава театар”, који ће бити одржан од 10. до 16. јула у Вили Станковић у Чортановцима. Част да наступи прве фестивалске вечери у Чортановцима припала је представи „Прича о војнику” ауторског тандема Гај Вајцман и Рони Хавер у продукцији Битеф театра из Београда. Наредних вечери публика ће имати прилику да погледа и представе „Пјаф Марш” у режији Кинге Мезеи и извођењу Новосадског позоришта, остварење „Арт” продукције у режији Милана Прљете продукцијске куће „Три

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: култура