Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Kulturni dodatak

26.08.2016 u 18:09

Josip Broz: Šta hoće ti ludaci?

Naslov ovog teksta jeste pitanje koje je postavio Josip Broz Tito, doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, posle gledanja jednog od filmova koji su pripadali „novom jugoslovenskom filmu” iz druge polovine šezdesetih i početka sedamdesetih godina prošlog veka. Ova rečenica na slikoviti način prikazuje reakciju tadašnjih komunističkih vlasti prema novom filmskom pokretu. Tako je, nedugo posle Festivala jugoslovenskog igranog filma u Puli 1969. godine, u dodatku Borbe na osam stranica izašao tekst pod naslovom „Crni talas u našem filmu”. Izraz kinematografija crnog talasa postao je sinonim za novi jugoslovenski film. U zvaničnim kritičkim osvrtima ovaj izraz se koristio u negativnoj konotaciji, dok su ga filmski kritičari koji su bili uz mlade reditelje upotrebljavali u pozitivnom značenju, podržavajući filmske stvaraoce koji su osvajali najprestižnije nagrade na međunarodnim filmskim festivalima.

Kulturni dodatak

19.08.2016 u 17:54

Pariska lekcija Koče Popovića

„Od nadrealista, kao što sam vam pričao, video sam jedino Aragona, Supoa i Elijara na izložbi La verité sur les Colonies”, izvestio je Koča Popović već potpuno nestrpljivog Marka Ristića u pismu u kome je, po običaju, mešao srpski i francuski. To pismo je poslato 25. oktobra 1931, u pauzi između ispita. Popović, kome je tada bilo svega 23 godine, pokušavao je tokom svojih studija filozofije na Sorboni da, zarad adekvatne međunarodne recepcije spisa koji je te godine pod nazivom Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog objavio koautorski sa Ristićem, ostvari što prisniju komunikaciju sa pariskim nadrealistima

Kulturni dodatak

06.08.2016 u 08:50

Pisac strepnje i nespokoja

Često su pisac i njegovo delo znatno udaljeni od one slike koju kritičari za života predano o njima grade. U pričama i romanima Momčila Milankova njegovi savremenici među kritičarima najčešće markiraju prikaz malovaroške učmalosti; sliku bezličnosti i anonimnosti, mrtvila i predvidivosti savremenog urbanog života. Bio bi to neki naš prečanski katkad i beogradski pandan onoj floberovskoj (bovarističkoj) ennui. Ali to je tek jedna strana, možda i premisa njegovog pripovedačkog sveta. Srđan Vučinić ZAPIS SA BRODA ZA PREVOZ ZAROBLjENOG VREMENA Slovo za Kolju Umetnik koji je delovao tako neoborivo da mu život ne može ništa ostavio je dubok lični pečat na likovnoj, duhovnoj i intelektualnoj sceni Srbije Kada ostarimo, najsvirepija je praznina koja

Kulturni dodatak

29.07.2016 u 20:20

Nužno zlo?

Novi kustos je u gradu. Vodi se pod nazivom „Autorski tim Informativne službe Srpske napredne stranke”. Već svojom prvom izložbom na sebe je skrenuo toliko pažnje da mu mesto u istoriji kustoskih praksi u Srbiji ne gine. Naime, iako je leto – dakle, mrtva sezona za izlaganje – beogradsko izdanje izložbe pod nazivom Necenzurisane laži je po dosadašnjem odjeku u medijima i na društvenim mrežama već gotovo nedostižno premašilo popularnost najuspešnijih izložbi nacionalne kulturne baštine i gostovanja dela svetski priznatih umetnika, arhitekata i dizajnera. Ponegde procuri i vest da će i drugi gradovi po Srbiji imati priliku da budu počastvovani prilikom da u svojim institucijama kulture realizuju sledeća izdanja te izložbe, a nagoveštava se i muzej posvećen isključivo takvom sadržaju kakav

Ekonomija

27.07.2016 u 18:13

Ljajić: kulturni turizam dobija na značaju, Srbija ima ponudu.

VIMINACIJUM, - Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić posetio je danas arheološko nalazište Viminacijum, za čije je uređenje i opremanje Parka mamuta ministarstvo izdvojilo 4,2 miliona dinara, a za postavljanje pontona na Dunavu kod Kostolca 25 miliona dinara. Ljajić je rekao da postoji želja da se pravi jedinstvena tematska kulturna ruta i da se Viminacijum uključi u to, kao i sve ono što Srbija ima arheoloških i istorijskih lokaliteta jer je jedna od retkih zemalja koja ima u tom pogledu šta da ponudi. „Treba reći da kulturni turizam dobija sve više na značaju. Četiri od deset turista izdvaja razloge kulturne ponude dominantne u odluci da budu na određenim mestima i mi tu šansu treba da iskoristimo i u narednom periodu ćemo puno ulagati ne

Kulturni dodatak

22.07.2016 u 18:35

Sećanje – Ivan V. Lalić, dvadeset godina kasnije

Za četiri dana navršiće se dvadeset godina od smrti Ivana V. Lalića (6. jun 1931 – 27. jul 1996). Osećanje da je otišao iznenada i prerano, u deceniji u kojoj je objavio svoje dve najznačajnije knjige, Pismo (1992) i Četiri kanona (1996), za koje niko nije mogao da pretpostavi da su njegove završne, još nije oslabilo. Posle ovih knjiga bilo je jasno da je srpska književnost dobila velikog pesnika, za kojeg je sa puno prava moglo da se kaže da je moderni klasik. Usredsređen na najbitnija pitanja poezije, njene forme i pesničke višeznačnosti, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom, odnosno na izgrađivanje složene pesničke organizacije, sa složenom i dubokom slikom sveta koja se njome uspostavlja, a izuzetni poznavalac svetske poezije i kulture (jedan

Kulturni dodatak

15.07.2016 u 19:00

Šta biraju bibliotekari

Kada bi čitaoci znali koji put pređe knjiga do biblioteke, kada bi čuli nezadovoljne izdavače, komisije koje sastavljaju spisak knjiga koje predlažu bibliotekama i bibliotekare koji knjige konačno biraju, bojažljivo bi stupali u ova zdanja kulture. Otkup knjiga za biblioteke je događaj koji izaziva žestoka osporavanja na kulturnoj sceni, najpre zbog kvaliteta knjiga koje dospevaju u biblioteke. Bibliotekari su ove godine dali prednost popularnoj literaturi nad humanističkim naukama i nad kvalitetnom književnošću. Marina Vulićević NAKON BREGZITA Razlaz prve i druge Britanije Podela Velike Britanije na prvu i drugu je noviji fenomen, ali preti da preoblikuje politiku ostrva sledeće dve decenije. Zemlje razvijene zapadne hemisfere su trenutno svedoci nečega što se već

Kultura

13.07.2016 u 08:05

Ja sam kulturna činjenica bez tržišne baze

Aranđelovac – Kada je pre četiri decenije u jednom malom istarskom mestu Dragoljub Raša Todosijević u video-zapisu bezbroj puta postavio sebi i drugima pitanje „Was ist kunst“, verovatno nije ni slutio da će se to pitanje kao metafora provlačiti kroz čitav njegov potonji rad. Krenuvši u zamršene vode konceptualne umetnosti, performansa, instalacija i drugih vidova likovne poetike, on je tada, zajedno sa svojim istomišljenicima, izvršio prevrat na jugoslovenskoj likovnoj sceni, zaokupljenoj socijalističkim modernizmom. Bila su uzdrmana tadašnja merila vrednosti, manje-više stabilna i uokvirena jednom estetikom. Od tada pa do danas, osim što je uticao na mnoge, ne samo likovne umetnike, on se nikada nije odmakao od sebe. I u Aranđelovac je došao zaokupljen idejom da na jedan drugi način

Kultura

09.07.2016 u 22:05

Odustajanje je stvar teške depresije

U središtu svake festivalske selekcije je dobra predstava, pa je to, razumljivo, i slučaj pozorišnog skupa „Novog Tvrđava teatra”. Mislim da bi to u repertoaru od, recimo, deset predstava bilo još vidljivije, ali ima raznih prepreka za to i one nisu samo materijalne, kaže Vida Ognjenović selektorka trećeg po redu festivala „Novi Tvrđava teatar”, koji će biti održan od 10. do 16. jula u Vili Stanković u Čortanovcima. Čast da nastupi prve festivalske večeri u Čortanovcima pripala je predstavi „Priča o vojniku” autorskog tandema Gaj Vajcman i Roni Haver u produkciji Bitef teatra iz Beograda. Narednih večeri publika će imati priliku da pogleda i predstave „Pjaf Marš” u režiji Kinge Mezei i izvođenju Novosadskog pozorišta, ostvarenje „Art” produkcije u režiji Milana Prljete produkcijske

Kulturni dodatak

08.07.2016 u 18:37

Đilasu je imao ko da piše

Bilo je slavnih muza, Laura i Beatriča, Julija i Lenki, ali koliko znam, ovo je prvi slučaj da i muza uzvraća i opevava svog pesnika. Sa Milovanom Đilasom prijateljevao sam od njegovog izlaska sa robije do njegovog odlaska na onaj svet. Šteficu sam poštovao i voleo, ali je nisam znao. Sa Đidom i Aleksom bio sam pored nje i kad je ispustila dušu. Ali sam tek čitajući njena pisma saznao ko je ona zaista bila. Prepiska objavljena u knjizi „Pisma iz zatvora“ jedinstvena je po mnogo čemu, a najviše po tome što je Milovanu Đilasu imao ko da piše. To je bila njegova supruga Štefica, koja se tako zvala i samo tako potpisivala, a Đido je po crnogorski zvao Štefanija. Štefica Đilas je koautor ove knjige. Njena pisma su istinsko pregnuće, književno otkriće, umeće i dostignuće. Rekao bih da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kultura