Недеља, 28.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: култура

Култура

08.03.2016 у 22:05

Нешто друго

Уместо уобичајеног, стандардизованог програма симфонијских концерата: увертира, солистички концерт и симфонија, слушали смо сасвим неуобичајен распоред, први део филмска музика, други део „Слике са изложбе“ М. Мусоргског (у оркестрацији М. Равела). Два савремена дела, на почетку програма „Под једним кровом” Александра Симића и Егејска фестивалска увертира америчког композитора чије име носи оркестар, Андреаса Макриса, сличног звучног концепта, деловали су сасвим нестереотипно и сами за себе и у осталом окружењу. Слика у препуном Коларцу деловала је импозантно, млади и младолики оркестар од осамдесет музичара сакупљен је да изведе музику блиску његовим члановима. Видело се то по ентузијастичном, зајапуреном труду да се све свира са еланом, радошћу, поцупкивањем. Па и онда када су од

Култура

05.03.2016 у 09:05

Нико не жели да се мучи са досадним причама

Весели ме да радим с младим људима који нису још увек ушли у систем, где важе неке друге вредности, поред њихових властитих, сa људима који још увек нису запали под утицај допадања или самодопадања, што сваки систем провоцира, каже у разговору за „Политику” Сташа Зуровац, хрватски кореограф, редитељ и драматург са којим смо се срели током његовог недавног радног боравка у Београду. На позив Института за уметничку игру наш саговорник је одржао петодневну радионицу на теме „Било што – било како; Било кад – било тко; Никад; Нико никад – увек нетко; Ко и за? Што?” Зуровац је радо виђен гост у нашој престоници, препознат од шире домаће публике по култном балету „Ко то тамо пева” који се приказује више од десет година у Народном позоришту. Иако је иза Сташе Зуровца низ целовечерњих балета

Култура

04.03.2016 у 22:05

Славни славу не гарантују

Кореографска „лабораторија” на малој сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта имала је и своје друго издање. Та добра идеја да се младим ствараоцима балетских дела пружи прилика да истраже и прикажу своје креативне потенцијале показала се лане интересантном и обећавајућом и за ауторе и за публику. Тако су се појавила два занимљива кратка балета на различите теме: „Ћелава певачица” Дејана Коларова и „Они” Ђорђа Макаревића. Овај други донео је аутору награду „Терпсихора” и позив за учешће на еминентном Београдском фестивалу игре. Нова година донела је нове пројекте: дела солиста Балета овог театра Милице Јевић–Дрндаревић и Јована Веселиновића, оба везана за имена славних писаца. Док се млада кореографкиња позабавила Кафком („Процес или ником овде није стало до Јозефа”), Веселиновић се

Култура

03.03.2016 у 20:05

Пандур из Билеће

Добро испричана прича може да усхити и заведе, као Шехерезада... У мојој родној Херцеговини одувек је било добрих приповедача, усмених. Нажалост, ретко ко од њих се латио пера. Као дете, сећам се, на разним породичним скуповима, шћућурен у углу собе, слушао сам невероватне приче испричане на узбудљив начин. Ти скупови су, обично, на почетку били бучни, свако је говорио углас, све док неко не би завикао: „Чекајте, ајде да нам Радослав исприча оно...” Тада би се сви утишали и наћилили уши. Рако би причао причу коју су присутни већ чули бар неколико пута, али то не би умањивало њихову заинтересованост, чак су и упадице биле исте и на истим местима. И, све би се завршавало општим смехом, као да су причу чули први пут. Причу Моме Капора о пандуру из Билеће, коју сам негде прочитао или

Култура

02.03.2016 у 08:05

У кабини за дигитално читање

Изложбом „Цртежи на слободи” и њеним пратећим програмима, Француски институт је направио увод у Месец франкофоније (март). На питање хоће ли бити још овако провокативних тема које задиру у срж времена у коме живимо, Жан-Батист Кизен, нови директор Француског института у Србији, који је на овој дужности већ шест месеци, каже да је овде реч о провокативној теми у најбољем смислу те речи. Желели су, истиче он, да заједно са франкофоним партнерима подвуку залагање свих држава и влада чланова Франкофоније (80 држава и влада у свету, од тога 30 на европском континенту) за одбрану културне и језичке разноликости, као и људских и социјалних права. Стављање нагласка на новински цртеж и његов политички и друштвени утицај, овде или другде у Европи, као и на остала четири континента, допринеће бољем

Култура

22.02.2016 у 20:05

Политичари и корпорације нас лако изманипулишу

Сећам се одлазака у биоскоп, када сам био дете, у мом родном граду Акуреири на Исланду. У глави сам и даље живео у филму. Лично сам био увек јунак и чинило ми се као да се све око мене креће као у успореном снимку. Био сам спреман да освојим свет! Мој циљ са представом „Трас!” је да учиним да се публика осећа исто тако. Изгледа да људи воле ово остварење зато што лако могу себе да препознају у њему. Критике су биле фантастичне, та представа је за свакога, оригинална и забавна и са њом сам већ три сезоне на турнеји. Ове године са истим комадом наступићемо у Колумбији и Индији – каже за „Политику” Кристијан Ингимарсон, директор позоришне компаније која носи његово име, потом играч, глумац, перформер и редитељ. Наша публика моћи ће да погледа представу „Трас!” Компаније Кристијана

Култура

16.02.2016 у 09:05

Стерија и Вук - мачевање језиком

Лицеј. Дружество српске словесности. Чланови Дружества су међу гледаоцима. На сцени су Јован Стеријин Поповић и Вук Караџић. Јован има на рукама беле рукавице и држи две друге рукавице које пружа Вуку. ЈОВАН СТЕРИЈИН ПОПОВИЋ: Ставите ове рукавице. Сви чланови Дружества имају их на заседању (насмеје се). Овде нам је све у рукавицама. ВУК КАРАЏИЋ (ставља рукавице): Добро. Да се не вучемо за језик прљавим рукама! ЈОВАН СТЕРИЈИН ПОПОВИЋ (излази напред): Господо, реч је о Називословном односно терминолошком речнику. Почели смо се бавити стварањем научне терминологије када је Атанасије Николић поднео свој Технички речник за струке математичке, земљомерне, хидротехничке, хидрауличне и архитектурне. Сад смо тај рад наставили за све области. Желимо да називословно

Друштво

15.02.2016 у 22:05

Део имовине Јевреја остаће у српским ризницама културе

Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника усвојен је у петак у Скупштини Србије. Неколико дана раније, судија Елен Хелер, која је предводила делегацију Светске јеврејске организације за реституцију (WЈРО), подсетила је приликом посете нашој земљи да је, од 46 европских земаља потписница Терезинске декларације из 2009, једино Србија донела овакав закон. Ова декларација није обавезујућег карактера, али подстиче земље да реше питање јеврејске имовине одузете током Другог светског рата и даје основна упутства и смернице како би оно могло бити регулисано. Наша земља има већ два закона о враћању имовине – један који регулише реституцију црквама и верским заједницама и други, који се односи на такозвану општу реституцију. Сличне

Коментари

13.02.2016 у 08:15

Перформанси министра културе

Министар културе Иван Тасовац изнео је недавно (Дневник РТС, 31. јануар) низ неистина на рачун културних посленика и Закона о култури, не пропуштајући прилику да иронично ниподаштава уметнике и њихово деловање. То је урадио и овом приликом, рекавши, између осталог: „У спорту је једноставно, јер нема дилеме да је победио Ђоковић... У култури је тешко установити критеријуме с обзиром на различитости које покрива сектор културе... Други проблем је... везан за ту врсту клановско-буразерских односа у нашој култури... Боље резултате бисмо имали да смо којим случајем као главни критеријум ставили да бирамо национална признања на томболи...“ Тасовац је, исто тако, својевремено надахнуто изјавио: „На Бајлонијевој пијаци продају се кромпир и парадајз, а не сабрана дела Канта и Хегела, зато што

Култура

11.02.2016 у 22:00

Колико је Милена у српској култури

Изјава премијера Александра Вучића да више вреди једна Милена Дравић него 30 или 40 грешака које су направиле претходне владе, коју је дао пре два дана апелујући да се одустане од предлога Министарства културе и информисања да се национална признања у култури укину, била је најцитиранија у медијима али и културној чаршији. Из више разлога. Једно од питања које се могло чути у јучерашњим неформалним разговорима у свету културних посленика било је колико тачно имамо Милена Дравић на списку оних којима је ово признање већ додељено, а колико је оних који су га добили а о којима се причало да га нису заслужили?

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

28.06.2026 у 07:22

Две особе лакше повређене у саобраћајној незгоди на Новом Београду

28.06.2026 у 07:17

Без задржавања на наплатним рампама и граничним прелазима

28.06.2026 у 07:11

Колумбија прва у групи, ДР Конго исписао историју и изборио осмину финала

28.06.2026 у 07:04

Цурење амонијака у Гучи, МУП упутио хитно упозорење грађанима

28.06.2026 у 06:56

Вучић присуствује приказу нових средстава Војске Србије и бојевом гађању на Пасуљанским ливадама

28.06.2026 у 01:13

Аун: Либан преузима одговорност за спровођење споразума