Прва јавна расправа о стратегији културе
Нови Сад – У Матици српској је одржана прва јавна расправа поводом предлога о десетогодишњој стратегији развоја културе Србије. Реч је о документу Министарства културе, на којем је на 135 страница понуђено виђење данашњице у овој области, њени приоритети и важна питања која се тичу српског културног простора, наслеђа... Расправи је присуствовао министар културе Владан Вукосављевић који је навео да су овим стратешким документом предвиђена већа издвајања за културу.
Издвајања сада износе 0,68 одсто друштвеног производа, што је скоро при дну лествице земаља у окружењу, а препорука Уједињених нација је да тај износ буде барем један проценат. Стратегијом се издвајања повећавају, како је објаснио министар, сваке године за 0,1 одсто, тако да након десет година – 2027, износе скоро два процента БДП-а.
Један од учесника јавне расправе, књижевник и академик Миро Вуксановић оценио је да је израда стратегије храбар и изазован подухват Министарства културе, али да је „прва рука” текста ипак само „прва рука”.
„И највећи писци своје штиво данима и годинама дотерују, домишљају, поправљају и скраћују, мере, одбацују вишкове и понављања. Тако би требало да раде и писци стратегија, када смо већ такву именицу усвојили. Прва рука је само прва рука”, казао је Вуксановић.
Он сматра да би било „природније” да уместо десетогодишње стратегије имамо ону за четири наредне године, колико траје мандат министра. Јер сматра да ће будући министри нудити своје идеје и да ствар бива још неизвеснија ако министри често, и страначки, буду мењани. „Било би логичније”, сматра академик, „утолико пре што ми не знамо сигурно где ћемо за десет година бити – близу, унутра или изван ЕУ.”
Академик је истакао да се Српска академија наука и уметности, осим њене библиотеке и законске одредбе, не помиње. „То је лако поправити. Довољна је једна потпуна реченица. Макар као о Матици српској и Српској књижевној заједници, о обема у четири реда, с Летописом у фусноти, а иза њих о Заводу културног развитка у осам редова”, ироничан је Вуксановић.
Он је оценио да би Министарство културе требало да покрене поступак да се енциклопедијски завод оснује у Матици српској, говорио је о писмености и потреби да се ћирилично писмо заштити... У стратегији, каже, није видео ни Теслин ни музеј геноцида који се помињу у јавности, а предвиђа се седам нових музеја. Отварање толиког броја, оцењује, јесте самоиронија, јер је „познат наш начин рада”.
„Имајући на уму како се примењују стратегије науке и образовања, обимне и раније усвојене, а као да их нема, има основе за цинизам да ћемо имати музеј стратегија”, каже Миро Вуксановић.
Председник Огранка САНУ у Новом Саду Стеван Пилиповић поручио је у свом уводном излагању да је у стратегији културе потребно активније утемељити етичке норме. Он је, говорећи о учесталим оспоравањима научних радова – доктората, навео како недостатак етике постаје културолошки проблем.
У јавној расправи учествовала је између осталог и Снежана Смедеревац, проректор Филозофског факултета новосадског универзитета. Напомињући да не долази из области културе, она је понудила своје виђење предложене стратегије кроз призму науке, односно података. У том смислу, указала је на то да наилазила на различите и контрадикторне податке који се налазе у стратегији културе и који се, с друге стране, приказују на сајту Завода за статистику Србије.
Тако, по њеним речима, она сада не зна да ли Србија има 29 позоришта, како обавештава Завод, или 35, како пише на сајту „Е-култура”. Такође није јасно колико у Србији има чланова библиотеке: да ли је то 7,5 одсто становништва, а треба да их буде, по стратегији, 12 одсто, или их већ има 12 одсто, како наводи статистички завод... Домаћин јавне расправе био је председник Матице српске Драган Станић, а на дебату су стигли бројни посленици културе и науке.
Министар Вукосављевић очекује расправе и у другим градовима Србије, након чега до краја године и њено усвајање у републичком парламенту.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
