Prva javna rasprava o strategiji kulture

„I najveći pisci svoje štivo danima i godinama doteruju, domišljaju, popravljaju i skraćuju, mere, odbacuju viškove i ponavljanja. Tako bi trebalo da rade i pisci strategija, kada smo već takvu imenicu usvojili. Prva ruka je samo prva ruka”, kazao je Vuksanović.

On smatra da bi bilo „prirodnije” da umesto desetogodišnje strategije imamo onu za četiri naredne godine, koliko traje mandat ministra. Jer smatra da će budući ministri nuditi svoje ideje i da stvar biva još neizvesnija ako ministri često, i stranački, budu menjani. „Bilo bi logičnije”, smatra akademik, „utoliko pre što mi ne znamo sigurno gde ćemo za deset godina biti – blizu, unutra ili izvan EU.”

Akademik je istakao da se Srpska akademija nauka i umetnosti, osim njene biblioteke i zakonske odredbe, ne pominje. „To je lako popraviti. Dovoljna je jedna potpuna rečenica. Makar kao o Matici srpskoj i Srpskoj književnoj zajednici, o obema u četiri reda, s Letopisom u fusnoti, a iza njih o Zavodu kulturnog razvitka u osam redova”, ironičan je Vuksanović.

On je ocenio da bi Ministarstvo kulture trebalo da pokrene postupak da se enciklopedijski zavod osnuje u Matici srpskoj, govorio je o pismenosti i potrebi da se ćirilično pismo zaštiti... U strategiji, kaže, nije video ni Teslin ni muzej genocida koji se pominju u javnosti, a predviđa se sedam novih muzeja. Otvaranje tolikog broja, ocenjuje, jeste samoironija, jer je „poznat naš način rada”.

„Imajući na umu kako se primenjuju strategije nauke i obrazovanja, obimne i ranije usvojene, a kao da ih nema, ima osnove za cinizam da ćemo imati muzej strategija”, kaže Miro Vuksanović.

Predsednik Ogranka SANU u Novom  Sadu Stevan Pilipović poručio je u svom uvodnom izlaganju da je u strategiji kulture potrebno aktivnije utemeljiti etičke norme. On je, govoreći o učestalim osporavanjima naučnih radova – doktorata, naveo kako nedostatak etike postaje kulturološki problem.

U javnoj raspravi učestvovala je između ostalog i Snežana Smederevac, prorektor Filozofskog fakulteta novosadskog univerziteta. Napominjući da ne dolazi iz oblasti kulture, ona je ponudila svoje viđenje predložene strategije kroz prizmu nauke, odnosno podataka. U tom smislu, ukazala je na to da nailazila na različite i kontradiktorne podatke koji se nalaze u strategiji kulture i koji se, s druge strane, prikazuju na sajtu Zavoda za statistiku Srbije.

Tako, po njenim rečima, ona sada ne zna da li Srbija ima 29 pozorišta, kako obaveštava Zavod, ili 35, kako piše na sajtu „E-kultura”. Takođe nije jasno koliko u Srbiji ima članova biblioteke: da li je to 7,5 odsto stanovništva, a treba da ih bude, po strategiji, 12 odsto, ili ih već ima 12 odsto, kako navodi statistički zavod... Domaćin javne rasprave bio je predsednik Matice srpske Dragan Stanić, a na debatu su stigli brojni poslenici kulture i nauke.

Ministar Vukosavljević očekuje rasprave i u drugim gradovima Srbije, nakon čega do kraja godine i njeno usvajanje u republičkom parlamentu.