Појам уметника узмиче пред културним менаџером
Уметност је данас пројектна и конкурсна, уметник је инструментализован између комуналних и политичких „структура”; Европа је од великог идеала постала велико разочарање, нарочито за младе, који шизофрено опет и желе тамо да емигрирају, а мигранти из Турске или Пољске у Немачкој или скандинавским земљама осећају се као обесправљени странци.
Ово су закључци јучерашње панел дискусије „Европа разлика или различита Европа”, у оквиру које су у Српском ПЕН центру дискутовали песник и есејиста Владимир Копицл, словеначки писац Андреј Блатник, хрватски писац и теоретичар Игор Штикс, политиколог Душко Лопандић, песник, есејиста и издавач Гојко Божовић и књижевница Вида Огњеновић, председница Српског ПЕН-а. Разговор ће бити настављен и данас, уз учешће филозофа Алпара Лошонца и есејисте и преводиоца Реље Дражића.
– Културна политика ЕУ почива на релативно уском скупу циљева и унапред задатих правила, с тим што се појам креативности од свог двадесетовековног идеала инвентивности и производње новог све упадљивије одмиче ка „неоидеалима брзине у реаговању на пројектно-фондовски задате теме”. Појам уметника узмиче пред културним менаџером – запазио је Копицл.
Он је навео и истраживање стручњака на узорку збивања у Енглеској, Шкотској, Србији, Немачкој, Турској, Русији, Белгији, Норвешкој, према којем се од уметности очекује да опслужује националне и европске интересе у креирању разноликих идентитета, да буде комерцијалан производ, да служи регионалном развоју и отвара могућност запослења на новим креативним пословима. Према другом истраживању које је Копицл навео, у Немачкој само један одсто свих субвенција за културу иде директно уметницима, уз тренд даљег умањења. Једино је извештај Олега Кирејева из Русије дао наду: тамо наиме расте нова авангарда која са периферије узвраћа ударац у мејнстриму огрезлој Москви.
Словенци купују 2,5 књиге годишње, податак је Андреја Блатника, док је бестселер по његовим речима књига коју у десет година купи један одсто становника. Као два највећа словеначка бестселера навео је поетску збирку „Анђели” Тонеа Павчека и роман Горана Војновића „Јужњаци, марш!”. Пукотину у европском пројекту, коме се некада тежило као светлу на крају тунела, он види у односу према национално и верски различитим мигрантима.
Да је култура обезвређена и у преговорима за придруживање Европској унији запазио је Душко Лопандић, приметивши да се поглавље о образовању и култури отвара и затвара за један дан. По његовом мишљењу ЕУ више нема ону паневропску димензију обједињења различитости, нарочито после Брегзита, али и неостварене стратешке сарадње са Русијом. Игор Штикс објаснио је да су радикални хрватски националисти у свом дискурсу пре прихватили Европу од левичара, које је требало убедити у помирење социјалне правде и европских интеграција. Тај покушај социјалног пројекта нестао је раних двехиљадитих, по његовим речима. Он је као разочарања своје генерације у Европску унију навео француско „не” Европском уставу, а затим ситуације у Грчкој и Украјини, као и заустављање проширења ЕУ.
М. ВулићевићАНТРФИЛЕ:
Кафка је „ангажовани” уметник
Према „пројектној” и „конкурсној” дефиницији уметности, и инструментализованом језику бирократије, Копицл се поиграо и стваралаштвом класика, па је Кафка тако „ангажовани уметник који се залаже за реформу судског система и заштиту људских права у недавно интегрисаним друштвено-политичким заједницама”, Достојевски је „упркос проблематичној личној и арт историји, те склоности православним езотеријским застрањивањима, један од најзначајнијих активиста у сфери несистематично артикулисане књижевне елаборације проблема особа са посебним потребама”, док је Чехов, „мада недовољно ангажован у планском осветљавању ефективних фискалних пречица при заснивању породичног буџета у доба транзиције, занимљив едукативни писац”...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
