Pojam umetnika uzmiče pred kulturnim menadžerom
Umetnost je danas projektna i konkursna, umetnik je instrumentalizovan između komunalnih i političkih „struktura”; Evropa je od velikog ideala postala veliko razočaranje, naročito za mlade, koji šizofreno opet i žele tamo da emigriraju, a migranti iz Turske ili Poljske u Nemačkoj ili skandinavskim zemljama osećaju se kao obespravljeni stranci.
Ovo su zaključci jučerašnje panel diskusije „Evropa razlika ili različita Evropa”, u okviru koje su u Srpskom PEN centru diskutovali pesnik i esejista Vladimir Kopicl, slovenački pisac Andrej Blatnik, hrvatski pisac i teoretičar Igor Štiks, politikolog Duško Lopandić, pesnik, esejista i izdavač Gojko Božović i književnica Vida Ognjenović, predsednica Srpskog PEN-a. Razgovor će biti nastavljen i danas, uz učešće filozofa Alpara Lošonca i esejiste i prevodioca Relje Dražića.
– Kulturna politika EU počiva na relativno uskom skupu ciljeva i unapred zadatih pravila, s tim što se pojam kreativnosti od svog dvadesetovekovnog ideala inventivnosti i proizvodnje novog sve upadljivije odmiče ka „neoidealima brzine u reagovanju na projektno-fondovski zadate teme”. Pojam umetnika uzmiče pred kulturnim menadžerom – zapazio je Kopicl.
On je naveo i istraživanje stručnjaka na uzorku zbivanja u Engleskoj, Škotskoj, Srbiji, Nemačkoj, Turskoj, Rusiji, Belgiji, Norveškoj, prema kojem se od umetnosti očekuje da opslužuje nacionalne i evropske interese u kreiranju raznolikih identiteta, da bude komercijalan proizvod, da služi regionalnom razvoju i otvara mogućnost zaposlenja na novim kreativnim poslovima. Prema drugom istraživanju koje je Kopicl naveo, u Nemačkoj samo jedan odsto svih subvencija za kulturu ide direktno umetnicima, uz trend daljeg umanjenja. Jedino je izveštaj Olega Kirejeva iz Rusije dao nadu: tamo naime raste nova avangarda koja sa periferije uzvraća udarac u mejnstrimu ogrezloj Moskvi.
Slovenci kupuju 2,5 knjige godišnje, podatak je Andreja Blatnika, dok je bestseler po njegovim rečima knjiga koju u deset godina kupi jedan odsto stanovnika. Kao dva najveća slovenačka bestselera naveo je poetsku zbirku „Anđeli” Tonea Pavčeka i roman Gorana Vojnovića „Južnjaci, marš!”. Pukotinu u evropskom projektu, kome se nekada težilo kao svetlu na kraju tunela, on vidi u odnosu prema nacionalno i verski različitim migrantima.
Da je kultura obezvređena i u pregovorima za pridruživanje Evropskoj uniji zapazio je Duško Lopandić, primetivši da se poglavlje o obrazovanju i kulturi otvara i zatvara za jedan dan. Po njegovom mišljenju EU više nema onu panevropsku dimenziju objedinjenja različitosti, naročito posle Bregzita, ali i neostvarene strateške saradnje sa Rusijom. Igor Štiks objasnio je da su radikalni hrvatski nacionalisti u svom diskursu pre prihvatili Evropu od levičara, koje je trebalo ubediti u pomirenje socijalne pravde i evropskih integracija. Taj pokušaj socijalnog projekta nestao je ranih dvehiljaditih, po njegovim rečima. On je kao razočaranja svoje generacije u Evropsku uniju naveo francusko „ne” Evropskom ustavu, a zatim situacije u Grčkoj i Ukrajini, kao i zaustavljanje proširenja EU.
M. VulićevićANTRFILE:
Kafka je „angažovani” umetnik
Prema „projektnoj” i „konkursnoj” definiciji umetnosti, i instrumentalizovanom jeziku birokratije, Kopicl se poigrao i stvaralaštvom klasika, pa je Kafka tako „angažovani umetnik koji se zalaže za reformu sudskog sistema i zaštitu ljudskih prava u nedavno integrisanim društveno-političkim zajednicama”, Dostojevski je „uprkos problematičnoj ličnoj i art istoriji, te sklonosti pravoslavnim ezoterijskim zastranjivanjima, jedan od najznačajnijih aktivista u sferi nesistematično artikulisane književne elaboracije problema osoba sa posebnim potrebama”, dok je Čehov, „mada nedovoljno angažovan u planskom osvetljavanju efektivnih fiskalnih prečica pri zasnivanju porodičnog budžeta u doba tranzicije, zanimljiv edukativni pisac”...
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
