Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: ћирилица

Култура

24.05.2021 у 16:57

Рута Светог Ћирила и Методија - културно наслеђе Европе

Савет Европе је, поводом обележавања Дана словенске писмености и културе, уврстио Руту Светог Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе, изјавио је Виктор Савић са Филолошког факултета Универзитета у Београду. У сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србије, компанија „Color Media Comunications” организовала је конференцију под називом „Дан словенске писмености и културе - Од ере Ћирила и Методија до ере експанзије друштвених мрежа - где је данас српски језик”. Дан словенске писмености и културе у читавом словенском свету се обележава 24. маја, а одлуком Владе Републике Србије се од 2019. године прославља и код нас. Овај дан знак је сећања на мисионаре и културне и политичке дипломате Ћирила и Методија, који су уједно и творци првог словенског писма,

Друштво

23.05.2021 у 16:16

Ћирилицом су се великани потписивали

Бајина Башта – „Баштинимо ћирилицу у Бајиној Башти” и „Ћирилица се пише срцем” – слогани су на мајицама младих волонтера на трећој по реду манифестацији „Ћирилична баштина”, која је прексиноћ отворена у вароши крај Дрине. Тродневни програм ће се одвијати на платоу и у галеријском простору Установе „Култура”. Ћирилици у част предавања ће одржати познаваоци нашег језика и писма, уприличена је и изложба графита, представа „Бедеми ћирилице”, музички садржаји, фото-конкурс, дечје едукативно-забавне игре, пригодне беседе у оближњем манастиру Рача. Уз поруку „Користимо ћирилицу, чувајмо своје”, на отварању су говорили Весна Ђурић, председница општине Бајина Башта, Синиша Спасојевић, председник организационог одбора манифестације и Милован Јездић, директор Установе „Култура”. Заслужнима

Друштво

23.05.2021 у 17:07

Чувари српског писма и традиције

Баваниште – Јубиларни, 20. „Дани ћирилице” у Баваништу одржавају се у знаку речи слобода. О тој теми су основци и средњошколци писали и цртали, везли, сликали и краснописали. Укупно је пристигло 2.400 радова. У галерији Светосавског дома и уз звуке тамбура „Ковинских бећара”, изложене су ликовне и калиграфске креације, иницијали, илустрације, вез и друге рукотворине, лутке у народним ношњама, приче и стихови... Највише их је из школа Србије, али по традицији и из Републике Српске, Француске, Немачке, Италије, Јужне Африке, Енглеске, Аустралије, па и далеке Боцване. Одасвуд где Срба има и где школарци негују традицију. – Све ове године наша идеја је била да мотивишемо децу да чувају своју културу, посебно језик и писмо, старе занате, игре и обичаје. Зато смо одлучили да школама

Регион

13.04.2021 у 14:20

Пошта на ћирилици не може из Мостара

МОСТАР – Писана пошиљка адресирана ћирилицом и упућена на адресу у Нови Сад из Хрватске поште у Мостару вратила се пошиљаоцу са печатом „забрањено писање ћирилицом”. Пошта је предата 7. априла у главној пословници Хрватске поште у Мостару, а пошиљаоцу се вратила данас. Пошиљалац је Србин из Мостара, а Срни је рекао да је Хрватска пошта Мостар примила коверту без проблема. „Пошиљка је била препоручена с повратницом и плаћена 16,80 КМ. Данас добијам коверту назад. Збуњен питам поштара шта је у питању. Заједно закључујемо да је на коверти налепница на којој пише 'забрањено писање ћирилицом' и печат Поште Загреб”, рекао је пошиљалац, јавља Танјуг. Истакао је да је реч о важној пошти која је требало да стигне у Нови Сад у одређеном року. Стога пита да ли је у БиХ службено писмо

Писма читалаца

29.03.2021 у 11:22

Брисање трагова српског језика и ћирилице у Црној Гори

Српски језик и ћирилица у Црној Гори доведени су до понора, гоњени безумном жељом за уништењем јединог језика и писма, по чему је Црна Гора била одвајкада препознатљива и у чему се одликовала целокупна њена историја. О томе овде реч–две. У образовном плану досадашњи наставни предмет српски језик преименован је у „матерњи” као српски, црногорски, хрватски и бошњачки. Ово преименовање засновано је (оправдава се) новим начелима – да свако има право да зове језик својим именом, као и да свака нација има право да свој језик зове именом нације. Још једно начело о језику произлази из референдума у Црној Гори од 2006. године, који се заснива на Уставу Црне Горе донетом 1992. године: „Језик мора да се зове по имену државе”. У складу с овим начелом, из школских програма са простора Црне Горе

Регион

23.03.2021 у 19:31

Може ли се вратити протерана ћирилица

Од нашег сталног дописника Подгорица – Црна Гора је током протекле три деценије институционалним механизмима протерала ћирилично писмо из уџбеника, званичне комуникације и кореспонденције, са јавних места и институција, чак и из школа, па тако данас има статус само дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма. „Да би се остварило оно што је Уставом гарантовано, Српски национални савет (СНС) захтева да се кроз иницијативу посланика нове парламентарне већине уврсти у скупштинску процедуру и усвоји Предлог закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори. Зато смо Предлог закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори доставили свим посланичким клубовима парламентарне већине на даљу процедуру”, каже за „Политику” Момчило Вуксановић, председник СНС-а.

Писма читалаца

17.03.2021 у 11:38

Босна од постања и језик у Босни

Према подацима са „Википедије”, из записа Византијског цара Порфирогенита (905–959), област Босна, као жупа, потом као кнежевина, насељена је Србима и обједињена у састав Кнежевине Србије. Како се од седмог века историја Србије мењала, та промена се одражавала на све Србе, укључујући и Србе из области Босне, ускоро и Херцеговине, која се припојила Босни, а заједно Кнежевини Србији. Језик у Кнежевини Србији, за сав њен народ, био је исти – српски језик. Произлази да су Срби некад у Босни и Херцеговини говорили српским језиком. Данас је српски језик у Босни и Херцеговини угрожен, што се може одразити и нa опстанак српског народа. После ратова деведесетих година 20. века Босна и Херцеговина је осамостаљена држава, створенa је босанска нација, коју чине сви народи који живе у тој

Писма читалаца

20.02.2021 у 13:02

Ћирилица и острашћени националисти

У додатку „Култура, уметност наука” од 6. фебруара 2020. године, објављен је текст Бранка Анђића „Родољупци на ћирилици”. Морам да кажем да сам била непријатно изненађена овим прилогом. Не због теме. Изношење мишљења о (не)употреби ћирилице је легитимна ствар. Али, генерализација неистомишљеника (родољупци и острашћени националисти), како је урађено у поменутом прилогу, вређа неистомишљенике и има за циљ врло ружну замену теза. Нисмо сви ми који сматрамо да је у Србији ћирилица потиснута на недопустив начин острашћени националисти. И није нам срцу прирастао „примитивни национализам”. Оваквим говором се дисквалификује неистомишљеник који мора да доказује да није „родољубац” и „острашћени националиста”. Није лоше подсетити се које се писмо користило у Србији до 1918. године, каква

Друштво

27.01.2021 у 21:21

Ћирилица има своје место на интернету

Регистaр националног интернет домена Србије (РНИДС) данас обележава девет година регистрације .срб домена и тим поводом корисницима интернета поклања још једно ћирилично писмо – Орто РНИДС, настало као плод сарадње са организацијом Типометар. С обзиром на околности и корону и ова промоција ће се одржати на онлајн скупу насловљеном „Ћирилица у дигиталном свету”. Учесници ће настојати да одгонетну између осталог колико је интернет уопште изменио српски језик, може ли ћирилица да нађе своје место у модерном пословању, какав је изазов креирати сајтове са ћирилицом и ћириличним линковима. Подсећања ради Орто РНИДС је друго писмо српске ћирилице створено пре свега за употребу на интернету и за екрански приказ, а биће доступно за преузимање на сајту Регистра одмах после данашње

Београд

21.01.2021 у 08:22

Калиграфија – чувар ћирилице

Краснопис није устукнуо пред савременом технологијом. Типкање слова по тастатури рачунара и телефона не може да засени потребу човека да оловком остави траг свог рукописа на папиру. Ово на уму има академска сликарка Даница Веселиновић која се бави калиграфијом. – Значај калиграфије је и у томе што негује ћирилицу, писмо које од свог оснивања поштује и „Политика” – каже уметница, користећи прилику да нашем листу честита 117. рођендан. Калиграфски рад Даница представља уз богату сценографију. – То подразумева стару скамију, традиционални костим, перо и разне друге материјале и алате за писање. Као глумац када уђе у своју улогу, тако се и ја трудим да онима који нетремице прате како повлачим линије, оживим вештину старог начина писања – објашњава Веселиновићева. Лепом писању

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 13:07

Амбасадори Немачке, Француске и Велике Британије стигли на разговор у Москву

11.06.2026 у 13:03

Преговори између Ирана и САД и даље у току

11.06.2026 у 12:58

Иран потврдио затварање Ормуског мореуза до даљег

11.06.2026 у 12:57

Игуман ватопедски Јефрем упутио писмо захвалности Патријарху српском Порфирију

11.06.2026 у 12:51

Мацут: До краја јуна кључни рокови за европске реформе

11.06.2026 у 12:50

Партизан остао у животу