Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

24.05.2021 u 16:57

Ruta Svetog Ćirila i Metodija - kulturno nasleđe Evrope

Savet Evrope je, povodom obeležavanja Dana slovenske pismenosti i kulture, uvrstio Rutu Svetog Ćirila i Metodija u kulturno nasleđe Evrope, izjavio je Viktor Savić sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, kompanija „Color Media Comunications” organizovala je konferenciju pod nazivom „Dan slovenske pismenosti i kulture - Od ere Ćirila i Metodija do ere ekspanzije društvenih mreža - gde je danas srpski jezik”. Dan slovenske pismenosti i kulture u čitavom slovenskom svetu se obeležava 24. maja, a odlukom Vlade Republike Srbije se od 2019. godine proslavlja i kod nas. Ovaj dan znak je sećanja na misionare i kulturne i političke diplomate Ćirila i Metodija, koji su ujedno i tvorci prvog slovenskog pisma,

Društvo

23.05.2021 u 16:16

Ćirilicom su se velikani potpisivali

Bajina Bašta – „Baštinimo ćirilicu u Bajinoj Bašti” i „Ćirilica se piše srcem” – slogani su na majicama mladih volontera na trećoj po redu manifestaciji „Ćirilična baština”, koja je preksinoć otvorena u varoši kraj Drine. Trodnevni program će se odvijati na platou i u galerijskom prostoru Ustanove „Kultura”. Ćirilici u čast predavanja će održati poznavaoci našeg jezika i pisma, upriličena je i izložba grafita, predstava „Bedemi ćirilice”, muzički sadržaji, foto-konkurs, dečje edukativno-zabavne igre, prigodne besede u obližnjem manastiru Rača. Uz poruku „Koristimo ćirilicu, čuvajmo svoje”, na otvaranju su govorili Vesna Đurić, predsednica opštine Bajina Bašta, Siniša Spasojević, predsednik organizacionog odbora manifestacije i Milovan Jezdić, direktor Ustanove

Društvo

23.05.2021 u 17:07

Čuvari srpskog pisma i tradicije

Bavanište – Jubilarni, 20. „Dani ćirilice” u Bavaništu održavaju se u znaku reči sloboda. O toj temi su osnovci i srednjoškolci pisali i crtali, vezli, slikali i krasnopisali. Ukupno je pristiglo 2.400 radova. U galeriji Svetosavskog doma i uz zvuke tambura „Kovinskih bećara”, izložene su likovne i kaligrafske kreacije, inicijali, ilustracije, vez i druge rukotvorine, lutke u narodnim nošnjama, priče i stihovi... Najviše ih je iz škola Srbije, ali po tradiciji i iz Republike Srpske, Francuske, Nemačke, Italije, Južne Afrike, Engleske, Australije, pa i daleke Bocvane. Odasvud gde Srba ima i gde školarci neguju tradiciju. – Sve ove godine naša ideja je bila da motivišemo decu da čuvaju svoju kulturu, posebno jezik i pismo, stare zanate, igre i običaje. Zato smo odlučili da školama

Region

13.04.2021 u 14:20

Pošta na ćirilici ne može iz Mostara

MOSTAR – Pisana pošiljka adresirana ćirilicom i upućena na adresu u Novi Sad iz Hrvatske pošte u Mostaru vratila se pošiljaocu sa pečatom „zabranjeno pisanje ćirilicom”. Pošta je predata 7. aprila u glavnoj poslovnici Hrvatske pošte u Mostaru, a pošiljaocu se vratila danas. Pošiljalac je Srbin iz Mostara, a Srni je rekao da je Hrvatska pošta Mostar primila kovertu bez problema. „Pošiljka je bila preporučena s povratnicom i plaćena 16,80 KM. Danas dobijam kovertu nazad. Zbunjen pitam poštara šta je u pitanju. Zajedno zaključujemo da je na koverti nalepnica na kojoj piše 'zabranjeno pisanje ćirilicom' i pečat Pošte Zagreb”, rekao je pošiljalac, javlja Tanjug. Istakao je da je reč o važnoj pošti koja je trebalo da stigne u Novi Sad u određenom roku. Stoga pita da li je u BiH službeno pismo

Pisma čitalaca

29.03.2021 u 11:22

Brisanje tragova srpskog jezika i ćirilice u Crnoj Gori

Srpski jezik i ćirilica u Crnoj Gori dovedeni su do ponora, gonjeni bezumnom željom za uništenjem jedinog jezika i pisma, po čemu je Crna Gora bila odvajkada prepoznatljiva i u čemu se odlikovala celokupna njena istorija. O tome ovde reč–dve. U obrazovnom planu dosadašnji nastavni predmet srpski jezik preimenovan je u „maternji” kao srpski, crnogorski, hrvatski i bošnjački. Ovo preimenovanje zasnovano je (opravdava se) novim načelima – da svako ima pravo da zove jezik svojim imenom, kao i da svaka nacija ima pravo da svoj jezik zove imenom nacije. Još jedno načelo o jeziku proizlazi iz referenduma u Crnoj Gori od 2006. godine, koji se zasniva na Ustavu Crne Gore donetom 1992. godine: „Jezik mora da se zove po imenu države”. U skladu s ovim načelom, iz školskih programa sa prostora

Region

23.03.2021 u 19:31

Može li se vratiti proterana ćirilica

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Crna Gora je tokom protekle tri decenije institucionalnim mehanizmima proterala ćirilično pismo iz udžbenika, zvanične komunikacije i korespondencije, sa javnih mesta i institucija, čak i iz škola, pa tako danas ima status samo dozvoljenog, ali ne i ravnopravnog i obavezujućeg pisma. „Da bi se ostvarilo ono što je Ustavom garantovano, Srpski nacionalni savet (SNS) zahteva da se kroz inicijativu poslanika nove parlamentarne većine uvrsti u skupštinsku proceduru i usvoji Predlog zakona o zaštiti ćiriličnog pisma u Crnoj Gori. Zato smo Predlog zakona o zaštiti ćiriličnog pisma u Crnoj Gori dostavili svim poslaničkim klubovima parlamentarne većine na dalju proceduru”, kaže za „Politiku” Momčilo Vuksanović, predsednik SNS-a.

Pisma čitalaca

17.03.2021 u 11:38

Bosna od postanja i jezik u Bosni

Prema podacima sa „Vikipedije”, iz zapisa Vizantijskog cara Porfirogenita (905–959), oblast Bosna, kao župa, potom kao kneževina, naseljena je Srbima i objedinjena u sastav Kneževine Srbije. Kako se od sedmog veka istorija Srbije menjala, ta promena se odražavala na sve Srbe, uključujući i Srbe iz oblasti Bosne, uskoro i Hercegovine, koja se pripojila Bosni, a zajedno Kneževini Srbiji. Jezik u Kneževini Srbiji, za sav njen narod, bio je isti – srpski jezik. Proizlazi da su Srbi nekad u Bosni i Hercegovini govorili srpskim jezikom. Danas je srpski jezik u Bosni i Hercegovini ugrožen, što se može odraziti i na opstanak srpskog naroda. Posle ratova devedesetih godina 20. veka Bosna i Hercegovina je osamostaljena država, stvorena je bosanska nacija, koju čine svi narodi koji žive

Pisma čitalaca

20.02.2021 u 13:02

Ćirilica i ostrašćeni nacionalisti

U dodatku „Kultura, umetnost nauka” od 6. februara 2020. godine, objavljen je tekst Branka Anđića „Rodoljupci na ćirilici”. Moram da kažem da sam bila neprijatno iznenađena ovim prilogom. Ne zbog teme. Iznošenje mišljenja o (ne)upotrebi ćirilice je legitimna stvar. Ali, generalizacija neistomišljenika (rodoljupci i ostrašćeni nacionalisti), kako je urađeno u pomenutom prilogu, vređa neistomišljenike i ima za cilj vrlo ružnu zamenu teza. Nismo svi mi koji smatramo da je u Srbiji ćirilica potisnuta na nedopustiv način ostrašćeni nacionalisti. I nije nam srcu prirastao „primitivni nacionalizam”. Ovakvim govorom se diskvalifikuje neistomišljenik koji mora da dokazuje da nije „rodoljubac” i „ostrašćeni nacionalista”. Nije loše podsetiti se koje se pismo koristilo u Srbiji do 1918.

Društvo

27.01.2021 u 21:21

Ćirilica ima svoje mesto na internetu

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) danas obeležava devet godina registracije .srb domena i tim povodom korisnicima interneta poklanja još jedno ćirilično pismo – Orto RNIDS, nastalo kao plod saradnje sa organizacijom Tipometar. S obzirom na okolnosti i koronu i ova promocija će se održati na onlajn skupu naslovljenom „Ćirilica u digitalnom svetu”. Učesnici će nastojati da odgonetnu između ostalog koliko je internet uopšte izmenio srpski jezik, može li ćirilica da nađe svoje mesto u modernom poslovanju, kakav je izazov kreirati sajtove sa ćirilicom i ćiriličnim linkovima. Podsećanja radi Orto RNIDS je drugo pismo srpske ćirilice stvoreno pre svega za upotrebu na internetu i za ekranski prikaz, a biće dostupno za preuzimanje na sajtu Registra odmah posle današnje

Beograd

21.01.2021 u 08:22

Kaligrafija – čuvar ćirilice

Krasnopis nije ustuknuo pred savremenom tehnologijom. Tipkanje slova po tastaturi računara i telefona ne može da zaseni potrebu čoveka da olovkom ostavi trag svog rukopisa na papiru. Ovo na umu ima akademska slikarka Danica Veselinović koja se bavi kaligrafijom. – Značaj kaligrafije je i u tome što neguje ćirilicu, pismo koje od svog osnivanja poštuje i „Politika” – kaže umetnica, koristeći priliku da našem listu čestita 117. rođendan. Kaligrafski rad Danica predstavlja uz bogatu scenografiju. – To podrazumeva staru skamiju, tradicionalni kostim, pero i razne druge materijale i alate za pisanje. Kao glumac kada uđe u svoju ulogu, tako se i ja trudim da onima koji netremice prate kako povlačim linije, oživim veštinu starog načina pisanja – objašnjava Veselinovićeva. Lepom pisanju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ćirilica