Gde je danas srpski jezik

Dan slovenske pismenosti i kulture tradicionalno proslavlja se 24. maja u znak sećanja na Ćirila i Metodija, misionare, kulturne i političke diplomate, tvorce prvog slovenskog pisma – glagoljice. Dan Ćirila i Metodija, kada se prisećamo temelja slovenske pismenosti, inače praznik u čitavom slovenskom svetu, koji se odlukom Vlade Republike Srbije od 2019. godine obeležava i kod nas, navodi nas da se zapitamo koliko smo pismeni danas, u vremenu brzih promena i velikog uticaja društvenih mreža. Stoga je juče održana konferencija „Dan slovenske pismenosti i kulture – Od ere Ćirila i Metodija do ere ekspanzije društvenih mreža – gde je danas srpski jezik?”, a u organizaciji kompanije „Color Media Communications” u saradnji s Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije.

Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije u Ministarstvu kulture i informisanja, rekao je na otvaranju konferencije da je ovo značajan datum za sve slovenske jezike, a posebno za srpski jezik.

„Na neki način umni ljudi svoj jezik i pismo doživljavaju kao svoju domovinu, čije granice treba da čuvamo, širimo, nepokolebljivom potrebom za širenje znanja i umeća za dobrobit čitave srpske nacije”, rekao je Jokić.

Na pitanje da li se jezik menja i koliko je to važno, Jokić je odgovorio „da prihvatajući tezu da je jezik jednako mišljenje i obrnuto, to nas samo po sebi upozorava da nema razvoja mišljenja bez razvoja i očuvanja jezika”.

„Druga stvar koja je takođe za dobro i pažljivo promišljanje jeste da se jezik menjao, menjalo se i mišljenje, odnosno menjale su se i kulture i načini života. Mi sada imamo tu priliku i taj luksuz da vidimo taj tempo, karakter i načine kako se on preoblikovao, a suočeni smo s ubrzanim i izuzetno velikim brojem informacija i postavlja se pitanje koliko smo u mogućnosti da sagledamo uticaj ove količine informacija, brzine, njihovih karaktera, na promenu jezika i promenu našeg načina života”, dodao je.

Profesor dr Viktor Savić sa Filološkog fakulteta i jedan od predavača na predmetu Istorija srpskoga književnog jezika i saradnika Instituta za srpski jezik SANU sa zadovoljstvom je podelio svežu informaciju da je Savet Evrope prihvatio da uvrsti Rutu Svetih Ćirila i Metodija u kulturno nasleđe Evrope.

„U ovu kulturnu rutu Svetih Ćirila i Metodija ne ulazi samo ono što je direktno vezano za Ćirila i Metodija već i ono što je njihovo nasleđe kod nas. Naveli smo i neke od važnijih lokaliteta, na prvom mestu Sirmijum – Sremska Mitrovica, ovde u Beogradu Saborna crkva sa zgradom Srpske patrijaršije i Muzejom Srpske pravoslavne crkve, zatim Sremske Karlovce, fruškogorske manastire i naravno srpske manastire na Kosovu i Metohiji”, istakao je Savić i dodao da srpski jezik mora da dobije dostojno mesto u obrazovnom sistemu.

„Zakon o jeziku i pismu treba da sadrži samo jednu odredbu, u preambuli, srpski jezik ne podleže ideološkim i političkim promenama nego se razvija u skladu s prirodnim zakonitostima, o kojima pre svega vode računa stručnjaci za srpski jezik. Između ostalog, to su i istoričari jezika jer i oni obezbeđuju stabilnost u jezičkom sistemu izučavajući istoriju, jezičku vertikalu, jer i ovaj trenutak gde mi sada stojimo deo je te vertikale”, rekao je Savić.

Dr Marina Nikolić, šef Odseka za standardni jezik u Institutu za srpski jezik SANU i jedna od autorki Rečnika pojmova iz perioda epidemije kovida, istakla je da se najviše promena dešava u leksici, da je sistem srpskog jezika stabilan i da ne treba imati brigu da će se njegova stabilnost ugroziti promenama. „Pitanje leksičkih promena je najuočljivije jer novim pojavama moramo dati neko ime. Društvene mreže uvele su čitav dijapazon novih reči. Sinovanje, lajkovanje, to su srpske reči. One imaju strano poreklo, ali vi nemate ni u jednom jeziku ovu glagolsku imenicu koja se završava na -nje već samo u srpskom jeziku”, rekla je Nikolićeva.

Docent dr Lidija Mirkov, sa Fakulteta političkih nauka i predavač na smeru Novinarstvo i komunikologija, istakla je potrebu za odgovornošću čitavog medijskog sistema jer, prema njenim rečima, mediji imaju i prosvetiteljsku ulogu, te se može desiti da čitalac pomisli da je pravilno kada vidi da se u medijima govori na izvestan način, iako se on seća drukčije.

„Tu se postavlja etičko pitanje odgovornosti novinara jer nije dovoljno da novinar izveštava samo istinito, objektivno, faktografski dokazivo, već je potrebno i da se izražava na adekvatan način. To nije samo odgovornost pojedinca već čitavog medijskog sistema”, rekla je Lidija Mirkov.

Sanja Knežević, sa Instituta za digitalne komunikacije i predavač na modulu Social Media Marketing, istakla je da je trenutno veliko otuđenje u društvu, zbog čega se život prenosi na društvene mreže, a što pak za posledicu ima problem i sa gramatikom, i sa pismenošću, i sa komunikacijom, i sa bivstvovanjem u realnom životu i u realnim situacijama.

„Ono što je takođe činjenica i što bi trebalo da znamo jeste da poruka koju pošaljemo kroz društvene mreže, ukoliko je pošaljemo pravim kanalom komunikacije u pravo vreme, ima veću vidljivost nego što bi imala na javnom servisu ili kroz neke štampane medije. Ono što treba da upamtimo jeste da poruka koja je jednom ostavljena na internetu, zauvek je tu”, rekla je Kneževićeva.

„Politika” kao simbol čuvanja ćiriličnog pisma

Marina Jakovljević, dugogodišnja lektorka dnevnog lista „Politika”, istakla je da se moraju pratiti promene u jeziku, ali i da se moraju prilagođavati novinarskom stilu.

„’Politika’ je tokom 117 godina, koliko postoji, bila svedok raznih pojava u društvu, a samim tim je zabeležila i sve promene koje su se dešavale u jeziku duže od veka. Takođe, postala je i simbol čuvanja ćiriličnog pisma. Zadatak nas u lektorskoj službi ’Politike’ jeste da pratimo te promene i prilagođavamo ih novinarskom stilu, ali poštujući jezičku normu i propisana pravila. U tome nismo sami jer pratimo i šta rade nadležne institucije, konsultujemo se sa stručnjacima i primenjujemo doneta pravila ili preporuke. Trudimo se da doprinesemo očuvanju jezičke kulture. Naši čitaoci to očekuju od nas, aktivno prate šta radimo i kakva rešenja nalazimo, često nam pišu ili nas zovu kako bi rekli svoje mišljenje ili sugestiju. Neretko se u ’Politici’ mogu pročitati i autorski tekstovi stručnjaka o jeziku, a naši novinari pišu o aktuelnim jezičkim temama i za sagovornike pozivaju ugledne filologe”, istakla je Jakovljevićeva..