Где је данас српски језик

Дан словенске писмености и културе традиционално прославља се 24. маја у знак сећања на Ћирила и Методија, мисионаре, културне и политичке дипломате, творце првог словенског писма – глагољице. Дан Ћирила и Методија, када се присећамо темеља словенске писмености, иначе празник у читавом словенском свету, који се одлуком Владе Републике Србије од 2019. године обележава и код нас, наводи нас да се запитамо колико смо писмени данас, у времену брзих промена и великог утицаја друштвених мрежа. Стога је јуче одржана конференција „Дан словенске писмености и културе – Од ере Ћирила и Методија до ере експанзије друштвених мрежа – где је данас српски језик?”, а у организацији компаније „Color Media Communications” у сарадњи с Министарством културе и информисања Републике Србије.

Радован Јокић, помоћник министра за савремено стваралаштво и креативне индустрије у Министарству културе и информисања, рекао је на отварању конференције да је ово значајан датум за све словенске језике, а посебно за српски језик.

„На неки начин умни људи свој језик и писмо доживљавају као своју домовину, чије границе треба да чувамо, ширимо, непоколебљивом потребом за ширење знања и умећа за добробит читаве српске нације”, рекао је Јокић.

На питање да ли се језик мења и колико је то важно, Јокић је одговорио „да прихватајући тезу да је језик једнако мишљење и обрнуто, то нас само по себи упозорава да нема развоја мишљења без развоја и очувања језика”.

„Друга ствар која је такође за добро и пажљиво промишљање јесте да се језик мењао, мењало се и мишљење, односно мењале су се и културе и начини живота. Ми сада имамо ту прилику и тај луксуз да видимо тај темпо, карактер и начине како се он преобликовао, а суочени смо с убрзаним и изузетно великим бројем информација и поставља се питање колико смо у могућности да сагледамо утицај ове количине информација, брзине, њихових карактера, на промену језика и промену нашег начина живота”, додао је.

Професор др Виктор Савић са Филолошког факултета и један од предавача на предмету Историја српскога књижевног језика и сарадника Института за српски језик САНУ са задовољством је поделио свежу информацију да је Савет Европе прихватио да уврсти Руту Светих Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе.

„У ову културну руту Светих Ћирила и Методија не улази само оно што је директно везано за Ћирила и Методија већ и оно што је њихово наслеђе код нас. Навели смо и неке од важнијих локалитета, на првом месту Сирмијум – Сремска Митровица, овде у Београду Саборна црква са зградом Српске патријаршије и Музејом Српске православне цркве, затим Сремске Карловце, фрушкогорске манастире и наравно српске манастире на Косову и Метохији”, истакао је Савић и додао да српски језик мора да добије достојно место у образовном систему.

„Закон о језику и писму треба да садржи само једну одредбу, у преамбули, српски језик не подлеже идеолошким и политичким променама него се развија у складу с природним законитостима, о којима пре свега воде рачуна стручњаци за српски језик. Између осталог, то су и историчари језика јер и они обезбеђују стабилност у језичком систему изучавајући историју, језичку вертикалу, јер и овај тренутак где ми сада стојимо део је те вертикале”, рекао је Савић.

Др Марина Николић, шеф Одсека за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ и једна од ауторки Речника појмова из периода епидемије ковида, истакла је да се највише промена дешава у лексици, да је систем српског језика стабилан и да не треба имати бригу да ће се његова стабилност угрозити променама. „Питање лексичких промена је најуочљивије јер новим појавама морамо дати неко име. Друштвене мреже увеле су читав дијапазон нових речи. Синовање, лајковање, то су српске речи. Оне имају страно порекло, али ви немате ни у једном језику ову глаголску именицу која се завршава на -ње већ само у српском језику”, рекла је Николићева.

Доцент др Лидија Мирков, са Факултета политичких наука и предавач на смеру Новинарство и комуникологија, истакла је потребу за одговорношћу читавог медијског система јер, према њеним речима, медији имају и просветитељску улогу, те се може десити да читалац помисли да је правилно када види да се у медијима говори на известан начин, иако се он сећа друкчије.

„Ту се поставља етичко питање одговорности новинара јер није довољно да новинар извештава само истинито, објективно, фактографски доказиво, већ је потребно и да се изражава на адекватан начин. То није само одговорност појединца већ читавог медијског система”, рекла је Лидија Мирков.

Сања Кнежевић, са Института за дигиталне комуникације и предавач на модулу Social Media Marketing, истакла је да је тренутно велико отуђење у друштву, због чега се живот преноси на друштвене мреже, а што пак за последицу има проблем и са граматиком, и са писменошћу, и са комуникацијом, и са бивствовањем у реалном животу и у реалним ситуацијама.

„Оно што је такође чињеница и што би требало да знамо јесте да порука коју пошаљемо кроз друштвене мреже, уколико је пошаљемо правим каналом комуникације у право време, има већу видљивост него што би имала на јавном сервису или кроз неке штампане медије. Оно што треба да упамтимо јесте да порука која је једном остављена на интернету, заувек је ту”, рекла је Кнежевићева.

„Политика” као симбол чувања ћириличног писма

Марина Јаковљевић, дугогодишња лекторка дневног листа „Политика”, истакла је да се морају пратити промене у језику, али и да се морају прилагођавати новинарском стилу.

„’Политика’ је током 117 година, колико постоји, била сведок разних појава у друштву, а самим тим је забележила и све промене које су се дешавале у језику дуже од века. Такође, постала је и симбол чувања ћириличног писма. Задатак нас у лекторској служби ’Политике’ јесте да пратимо те промене и прилагођавамо их новинарском стилу, али поштујући језичку норму и прописана правила. У томе нисмо сами јер пратимо и шта раде надлежне институције, консултујемо се са стручњацима и примењујемо донета правила или препоруке. Трудимо се да допринесемо очувању језичке културе. Наши читаоци то очекују од нас, активно прате шта радимо и каква решења налазимо, често нам пишу или нас зову како би рекли своје мишљење или сугестију. Неретко се у ’Политици’ могу прочитати и ауторски текстови стручњака о језику, а наши новинари пишу о актуелним језичким темама и за саговорнике позивају угледне филологе”, истакла је Јаковљевићева..