Уторак, 28.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.07	117.78	117.43
	102.99	103.61	103.3
	125.68	126.44	126.06

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: ћирилица

Писма читалаца

20.02.2021 у 13:02

Ћирилица и острашћени националисти

У додатку „Култура, уметност наука” од 6. фебруара 2020. године, објављен је текст Бранка Анђића „Родољупци на ћирилици”. Морам да кажем да сам била непријатно изненађена овим прилогом. Не због теме. Изношење мишљења о (не)употреби ћирилице је легитимна ствар. Али, генерализација неистомишљеника (родољупци и острашћени националисти), како је урађено у поменутом прилогу, вређа неистомишљенике и има за циљ врло ружну замену теза. Нисмо сви ми који сматрамо да је у Србији ћирилица потиснута на недопустив начин острашћени националисти. И није нам срцу прирастао „примитивни национализам”. Оваквим говором се дисквалификује неистомишљеник који мора да доказује да није „родољубац” и „острашћени националиста”. Није лоше подсетити се које се писмо користило у Србији до 1918. године, каква

Друштво

27.01.2021 у 21:21

Ћирилица има своје место на интернету

Регистaр националног интернет домена Србије (РНИДС) данас обележава девет година регистрације .срб домена и тим поводом корисницима интернета поклања још једно ћирилично писмо – Орто РНИДС, настало као плод сарадње са организацијом Типометар. С обзиром на околности и корону и ова промоција ће се одржати на онлајн скупу насловљеном „Ћирилица у дигиталном свету”. Учесници ће настојати да одгонетну између осталог колико је интернет уопште изменио српски језик, може ли ћирилица да нађе своје место у модерном пословању, какав је изазов креирати сајтове са ћирилицом и ћириличним линковима. Подсећања ради Орто РНИДС је друго писмо српске ћирилице створено пре свега за употребу на интернету и за екрански приказ, а биће доступно за преузимање на сајту Регистра одмах после данашње

Београд

21.01.2021 у 08:22

Калиграфија – чувар ћирилице

Краснопис није устукнуо пред савременом технологијом. Типкање слова по тастатури рачунара и телефона не може да засени потребу човека да оловком остави траг свог рукописа на папиру. Ово на уму има академска сликарка Даница Веселиновић која се бави калиграфијом. – Значај калиграфије је и у томе што негује ћирилицу, писмо које од свог оснивања поштује и „Политика” – каже уметница, користећи прилику да нашем листу честита 117. рођендан. Калиграфски рад Даница представља уз богату сценографију. – То подразумева стару скамију, традиционални костим, перо и разне друге материјале и алате за писање. Као глумац када уђе у своју улогу, тако се и ја трудим да онима који нетремице прате како повлачим линије, оживим вештину старог начина писања – објашњава Веселиновићева. Лепом писању

Свет

28.10.2020 у 19:20

Узбекистан декретом прелази са ћирилице на латиницу

Председник Узбекистана Шавкат Мирзијојев декретом је наложио свеобухватан прелазак узбечког језика са ћирилице на латиницу. Овај несвакидашњи потез чини се мање необичним онима који познају историју ове државе и њену борбу да пронађе властити идентитет после распада Совјетског Савеза. Досадашња језичка политика осамостаљеног Узбекистана није дала готово никакве резултате, јер се, иако је 1995. године узбечки језик проглашен јединим званичним језиком како би се потиснуло руско наслеђе у новој независној држави, сва државна, културна и институционална комуникација одвија на руском. Сада су државне институције добиле налог да оформе радну групу која ће предати план за свеобухватни прелазак на узбечко писмо засновано на латиници. Такође је зацртано да се државни апарат побрине да се до

Регион

19.10.2020 у 17:01

Префарбана ћирилична табла у Загребу

ЗАГРЕБ - Непознати починилац је током протеклог викенда префарбао белом бојом ћириличну таблу Српског културног друштва „Просвјета” на улазу у загребачку централу Друштва. Полиција је обавила увиђај, а из „Просвјете” су саопштили да су неугодно изненађени интервенцијом непознатог починитеља. „Жалимо све суграђане и суграђанке који ћирилично писмо и натписе српских институција доживљавају као провокацију. Све друге молимо за прибраност и солидарност, а на надлежне апелујемо да брину о безбедности свих нас”, поручили су из тог друштва. Портал хрватског недељника Новости пише да је након дужег времена ово први вандализам на згради „Просвјете” у Загребу, преноси Танјуг. Табле са ћириличним натписом у прошлим годинама неколико су пута били на мети нападача.

Друштво

27.09.2020 у 16:05

„Дани ћирилице” у знаку љубави

Баваниште – У отежаним условима због пандемије, али с несмањеним еланом, и ове године су у Баваништу одржани „Дани ћирилице”. На конкурс манифестације која негује српски језик и писмо пристигло је мноштво литерарних састава, ликовних и калиграфских радова, илустрација, лутака у народној ношњи... Тема овогодишњег конкурса била је реч – љубав. Осим очекиваног и најмасовнијег одзива из школа широм Србије, прилози су пристигли из земаља у окружењу, читаве Европе, Јужне Африке и Аустралије – одасвуд где има Срба и где ђаци негују традицију свог завичаја. – За разлику од најбоље године, када смо имали 6.600 учесника на конкурсу, ове је учествовало 1.100 ђака. Најбројнији су литерарни радови јер је њих било могуће слати електронском поштом, док је најмање лутака, које су, рецимо, из

Култура

28.07.2020 у 17:15

Србија и Српска заједно ће штитити ћирилицу

Делегације министарстава културе Србије и Републике Српске данас у у Београду дефинисале полазне основе за усаглашавање законских регулатива о српском језику и ћириличном писму у Српској и Србији. Делегације су предводили министри Владан Вукосављевић и Наталија Тривић, , која је навела да је на састанку усаглашен заједнички став да су језик и писмо идентитетско право сваког народа, па тако и српског који живи са обе стране реке Дрине. „То смо претходно дефинисали заједничком декларацијом. , потписаном у марту прошле године у Сремски Карловцима, о српском културном простору рекла је Тривић новинарима после састанка у Београду. Она је напоменула да и Европска Унија, такође, декларативно подржава статусне измене које регулишу статус и писмо сваког народа, па тако и

Писма читалаца

13.06.2020 у 09:48

Помодарско ружење српског језика

Ако се погледа на излог или завири унутрашњост наших књижара може се видети да је око 90 процената нових књига српских издавача штампано латиницом па се питамо коме су те књиге намењене ако не српском читаоцу. Коме се ми то додворавамо? Југословенски језици су имали два писма али за Србе једино писмо је ћирилица! Да ли издавачи мисле да ће тираж од 500 примерка повећати на невероватних 550 ако књигу штампају латиницом? Зар мисле да ће се тада Хрвати и Словенци грабити о њихова издања? Српски језик, као и остали, трпео је утицаје других језика – оних народа под чијом смо влашћу били, оних из окружења али и удаљенијих народа. Сада је највећи утицај енглеског језика. Необично, али у новије време запажа се и велика присутност кроатизама. У доба док смо живели у братству и јединству то

Колумнисти

10.06.2020 у 19:00

Писмо сљезове боје

Текст о ћирилици пишем латиницом. Као и све остале. Кад их завршим, евентуално их конвертујем у ћирилицу или ту радњу препустим колегама из Деска, због чега је мој статус изузетно неомиљен. Не чиним то намерно. Када попуњавам белину екрана на лаптопу или сличној справи, пут од моје главе до прстију који лупкају по тастатури нешто је бржи када пишем на латиници. Али, када бих текст писао као старовременски писци, оловком или наливпером на хартији – наравно, не мислим на шкрабање по екрану – позвао бих у помоћ стару, добру ћирилицу. На папиру, латиница је за мене поприлична мистерија. Колико пута сам хватао белешке на терену, правећи репортаже или радећи интервјуе, и заиста се не сећам када ми је последњи пут пало на памет да користим латинично писмо. Тешко и да бих се снашао. Направио

Друштво

01.06.2020 у 12:51

Око језика на северу Северне Македоније и мало шире

У Бугарској академији наука почетком овога месеца је објављена књижица „За официалниja език на Република Северна Македониja”, већег броја аутора. Њоме је исказан став бугарске науке о проблему „македонског језика”. Велики део овога текста нас готово да се и не тиче, али аутори су се потрудили да се и ми заинтересујемо. Суштина бугарског пројектовања властитог идентитета на друге почива на идеји државно-политичког континуитета у најширим могућим границама које је освојила туркијска скупина Бугара у силовитом походу кроз југоисточну Европу, након њиховог везивања за тло Доње Мезије. Због несклада с концептом савременог друштва, а још и више тренутног односа снага, бугарски научници прибегавају и идеји о раширености бугарског језика, такође формулисаној у 19. веку. Тамошња је

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

28.07.2026 у 12:40

Куртијева полиција привела двоје Срба у Зубином Потоку због наводног ратног злочина

28.07.2026 у 12:37

Мали: Мирослав Алексић и његов таст оштетили буџет за 50 милиона динара

28.07.2026 у 12:34

Језиве претње упућене Меланији и Барону Трампу из Техерана, Тајна служба отворила истрагу

28.07.2026 у 12:19

„Србија Зиђин Копер” испоручила 17 тона злата Народној банци Србије за седам и по година

28.07.2026 у 12:18

Репрезентативци Србије у веслању отпутовали на Европско првенство

28.07.2026 у 12:16

Хеликоптер и камиони са ватрогасцима крећу за Шпанију, испраћа их Дачић