Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.79	101.39	101.09
127.45	128.21	127.83

Svet

28.10.2020 u 19:20

Uzbekistan dekretom prelazi sa ćirilice na latinicu

Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev dekretom je naložio sveobuhvatan prelazak uzbečkog jezika sa ćirilice na latinicu. Ovaj nesvakidašnji potez čini se manje neobičnim onima koji poznaju istoriju ove države i njenu borbu da pronađe vlastiti identitet posle raspada Sovjetskog Saveza. Dosadašnja jezička politika osamostaljenog Uzbekistana nije dala gotovo nikakve rezultate, jer se, iako je 1995. godine uzbečki jezik proglašen jedinim zvaničnim jezikom kako bi se potisnulo rusko nasleđe u novoj nezavisnoj državi, sva državna, kulturna i institucionalna komunikacija odvija na ruskom. Sada su državne institucije dobile nalog da oforme radnu grupu koja će predati plan za sveobuhvatni prelazak na uzbečko pismo zasnovano na latinici. Takođe je zacrtano da se državni aparat pobrine da se

Region

19.10.2020 u 17:01

Prefarbana ćirilična tabla u Zagrebu

ZAGREB - Nepoznati počinilac je tokom proteklog vikenda prefarbao belom bojom ćiriličnu tablu Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta” na ulazu u zagrebačku centralu Društva. Policija je obavila uviđaj, a iz „Prosvjete” su saopštili da su neugodno iznenađeni intervencijom nepoznatog počinitelja. „Žalimo sve sugrađane i sugrađanke koji ćirilično pismo i natpise srpskih institucija doživljavaju kao provokaciju. Sve druge molimo za pribranost i solidarnost, a na nadležne apelujemo da brinu o bezbednosti svih nas”, poručili su iz tog društva. Portal hrvatskog nedeljnika Novosti piše da je nakon dužeg vremena ovo prvi vandalizam na zgradi „Prosvjete” u Zagrebu, prenosi Tanjug. Table sa ćiriličnim natpisom u prošlim godinama nekoliko su puta bili na meti napadača.

Društvo

27.09.2020 u 16:05

„Dani ćirilice” u znaku ljubavi

Bavanište – U otežanim uslovima zbog pandemije, ali s nesmanjenim elanom, i ove godine su u Bavaništu održani „Dani ćirilice”. Na konkurs manifestacije koja neguje srpski jezik i pismo pristiglo je mnoštvo literarnih sastava, likovnih i kaligrafskih radova, ilustracija, lutaka u narodnoj nošnji... Tema ovogodišnjeg konkursa bila je reč – ljubav. Osim očekivanog i najmasovnijeg odziva iz škola širom Srbije, prilozi su pristigli iz zemalja u okruženju, čitave Evrope, Južne Afrike i Australije – odasvud gde ima Srba i gde đaci neguju tradiciju svog zavičaja. – Za razliku od najbolje godine, kada smo imali 6.600 učesnika na konkursu, ove je učestvovalo 1.100 đaka. Najbrojniji su literarni radovi jer je njih bilo moguće slati elektronskom poštom, dok je najmanje lutaka, koje su, recimo,

Kultura

28.07.2020 u 17:15

Srbija i Srpska zajedno će štititi ćirilicu

Delegacije ministarstava kulture Srbije i Republike Srpske danas u u Beogradu definisale polazne osnove za usaglašavanje zakonskih regulativa o srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u Srpskoj i Srbiji. Delegacije su predvodili ministri Vladan Vukosavljević i Natalija Trivić, , koja je navela da je na sastanku usaglašen zajednički stav da su jezik i pismo identitetsko pravo svakog naroda, pa tako i srpskog koji živi sa obe strane reke Drine. „To smo prethodno definisali zajedničkom deklaracijom. , potpisanom u martu prošle godine u Sremski Karlovcima, o srpskom kulturnom prostoru rekla je Trivić novinarima posle sastanka u Beogradu. Ona je napomenula da i Evropska Unija, takođe, deklarativno podržava statusne izmene koje regulišu status i pismo svakog naroda, pa tako i

Pisma čitalaca

13.06.2020 u 09:48

Pomodarsko ruženje srpskog jezika

Ako se pogleda na izlog ili zaviri unutrašnjost naših knjižara može se videti da je oko 90 procenata novih knjiga srpskih izdavača štampano latinicom pa se pitamo kome su te knjige namenjene ako ne srpskom čitaocu. Kome se mi to dodvoravamo? Jugoslovenski jezici su imali dva pisma ali za Srbe jedino pismo je ćirilica! Da li izdavači misle da će tiraž od 500 primerka povećati na neverovatnih 550 ako knjigu štampaju latinicom? Zar misle da će se tada Hrvati i Slovenci grabiti o njihova izdanja? Srpski jezik, kao i ostali, trpeo je uticaje drugih jezika – onih naroda pod čijom smo vlašću bili, onih iz okruženja ali i udaljenijih naroda. Sada je najveći uticaj engleskog jezika. Neobično, ali u novije vreme zapaža se i velika prisutnost kroatizama. U doba dok smo živeli u bratstvu i

Kolumnisti

10.06.2020 u 19:00

Pismo sljezove boje

Tekst o ćirilici pišem latinicom. Kao i sve ostale. Kad ih završim, eventualno ih konvertujem u ćirilicu ili tu radnju prepustim kolegama iz Deska, zbog čega je moj status izuzetno neomiljen. Ne činim to namerno. Kada popunjavam belinu ekrana na laptopu ili sličnoj spravi, put od moje glave do prstiju koji lupkaju po tastaturi nešto je brži kada pišem na latinici. Ali, kada bih tekst pisao kao starovremenski pisci, olovkom ili nalivperom na hartiji – naravno, ne mislim na škrabanje po ekranu – pozvao bih u pomoć staru, dobru ćirilicu. Na papiru, latinica je za mene poprilična misterija. Koliko puta sam hvatao beleške na terenu, praveći reportaže ili radeći intervjue, i zaista se ne sećam kada mi je poslednji put palo na pamet da koristim latinično pismo. Teško i da bih se snašao.

Društvo

01.06.2020 u 12:51

Oko jezika na severu Severne Makedonije i malo šire

U Bugarskoj akademiji nauka početkom ovoga meseca je objavljena knjižica „Za oficialnija ezik na Republika Severna Makedonija”, većeg broja autora. Njome je iskazan stav bugarske nauke o problemu „makedonskog jezika”. Veliki deo ovoga teksta nas gotovo da se i ne tiče, ali autori su se potrudili da se i mi zainteresujemo. Suština bugarskog projektovanja vlastitog identiteta na druge počiva na ideji državno-političkog kontinuiteta u najširim mogućim granicama koje je osvojila turkijska skupina Bugara u silovitom pohodu kroz jugoistočnu Evropu, nakon njihovog vezivanja za tlo Donje Mezije. Zbog nesklada s konceptom savremenog društva, a još i više trenutnog odnosa snaga, bugarski naučnici pribegavaju i ideji o raširenosti bugarskog jezika, takođe formulisanoj u 19. veku. Tamošnja je

Društvo

31.05.2020 u 21:00

Od paljenja knjiga do prisvajanja spomenika

Biće da je i to deo slovenskog duha: volimo da nas slavlje okupi, ali nam se omakne da se za slavskom trpezom i posvađamo. O prazniku Svetih Ćirila i Metodija 24. maja, koji se proslavlja i kao Dan slovenske pismenosti, na oštre reakcije u bugarskim medijima naišla je izjava premijera Severne Makedonije Olivera Spasovskog da je ćirilica napravljena za standardizaciju makedonskog jezika. Ponovljen je i dobro poznati stav Bugarske da makedonski jezik jednostavno ne priznaju, ali su ove godine Srbi iz Skoplja alarmirali SANU, pozivajući je da reaguje na knjigu Bugarske akademije nauka u kojoj se navodi da su bugarski koreni jezika u krajevima od Dunava do Đevđelije i od Kopaonika do Timoka, Pčinja i Ohrida. Profesor dr Aleksandar Milanović s Katedre za srpski jezik Filološkog

Kultura

28.05.2020 u 13:26

Pismo podrške „Ćiriličnoj baštini“

Bajina Bašta – Minulog vikenda je u Bajinoj Bašti, uprkos još uvek nepovoljnim prilikama zbog epidemije, uspešno nastavljena tradicija održavanja manifestacije „Ćirilična baština”, posvećena negovanju ćirilice. Tim povodom pismo podrške Bajinobaštanima uputio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koje je objavljeno i na sajtu ovog ministarstva. „Ministarstvo kulture i informisanja svesrdno pozdravlja napore opštine Bajina Bašta na zasnivanju i održavanju `Ćirilične baštine`, manifestacije proizašle iz bajinobaštanske Deklaracije o ćirilici usvojene prošle godine, koju je Ministarstvo kulture i informisanja takođe podržalo. Ako svemu tome dodamo okolnost da programi `Ćirilične baštine` počinju uoči Dana slovenske pismenosti, Svetih Ćirila i Metodija, možemo osetiti snažnu

Kultura

25.05.2020 u 20:00

Selfi sa Ćirilom i Metodijem

Bajina Bašta – Glagolja li se ćirilica, otkud đački selfi sa utemeljivačima slovenske pismenosti, a pesma o buni protiv dahija na Vikipediji, kakva pokondirenost vlada na društvenim mrežama... Te i slične teme otvorilo je drugo veče „Ćirilične baštine” u Bajinoj Bašti zanimljivim predavanjem Anđelke Petrović, magistra nauke o književnosti. Ovaj predmet ona predaje u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, kažu zanimljivo i inovativno, što je posebno primećeno ovog proleća kada na RTS-u drži nastavu književnosti za srednjoškolce, uz pohvale i od đaka i od njenih kolega. Ovde u varoši kraj Drine, gde je odrasla i školovala se pre dolaska u glavni grad, Anđelka je svoj doprinos manifestaciji dala predavanjem „Glagoljate li ćirilicu” govoreći o primeni savremenih informacionih tehnologija u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ćirilica