Босна од постања и језик у Босни

Према подацима са „Википедије”, из записа Византијског цара Порфирогенита (905–959), област Босна, као жупа, потом као кнежевина, насељена је Србима и обједињена у састав Кнежевине Србије. Како се од седмог века историја Србије мењала, та промена се одражавала на све Србе, укључујући и Србе из области Босне, ускоро и Херцеговине, која се припојила Босни, а заједно Кнежевини Србији.

Језик у Кнежевини Србији, за сав њен народ, био је исти – српски језик.

Произлази да су Срби некад у Босни и Херцеговини говорили српским језиком.

Данас је српски језик у Босни и Херцеговини угрожен, што се може одразити и нa опстанак српског народа.

После ратова деведесетих година 20. века Босна и Херцеговина је осамостаљена држава, створенa је босанска нација, коју чине сви народи који живе у тој држави и проглашено је постојање босанског државног језика, под називом – босански језик.

Идеја о увођењу босанског језика потиче од Мађара Бењамина Калаја (1839–1903), бившег аустроугарског политичара, који се залагао за увођење тог језика, као земаљског, за све становнике Босне и Херцеговине, што је пут и начин стварања једнонационалне Босне и претварања Срба у Босанце, а српског језика у босански. Калај је желео да укине и Србе и српски језик. То би важило и за друге народе Босне, који би сви били Босанци.

Увођењем босанског језика у новој држави Босни и Херцеговини угрожени су српска нација и српски језик, а тиме и српска културна баштина.

По томе произлази да српски језик данас у Босни и Херцеговини не постоји.

Ради очувања и заштите српског језика и ћириличног писма, на састанку у главном граду Републике Српске, Бањалуци, 23. јула 2020. године закључено је да се у парламентима Републике Србије и Републике Српске донесу два истоветна закона о српском језику и ћирилици. Учесници су били, поред председника Републике Србије Александра Вучића, члан Председништва БиХ Милорад Додик и председница Републике Српске Жељка Цвијановић. Биће предвиђене субвенције и подршке издавачким кућама које употребљавају ћирилицу.

Наглашено је да је слободна употреба другог писма латинице – „јер је латиница наша”.

Љубомир Ив. Јовић,
пензионер, Прогар.