Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

06.04.2021 у 20:00

И истина се некад измишља

У новом роману Ивана Златковића „И жив и мртав”, у издању „Лагуне”, разбојници између два рата, у Аранђеловцу и околини Букуље, тероришу и пљачкају народ. У узбудљивој причи, којом би некада родитељи плашили непослушну децу, а и сами се згражавали могућности да негде сретну одметнутог хајдука, зло се надвило над овим делом Србије, иако је оличено у неколицини људи. Ипак, народ као увек повија главу, жандарми покушавају да спроведу правду, мада неки и сарађују с разбојницима, а изнад свега остаје питање како је могуће да човек, сународник, може ближњем да нанесе толико патње само зато што је овај имао могућност да поштено заради свој иметак. Иван Златковић докторирао је књижевност, проучава народну књижевност, пише поезију, а ово је његов четврти роман. Какво је искуство писати о

Култура

31.03.2021 у 08:50

Преминуо књижевник Добрашин Јелић

Књижевник Добрашин Јелић (1946‒2021) преминуо је 29. марта у 75. години, од последица вируса корона. Рођен је у Слатини, код Андријевице. Дипломирано је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. Радио је на пословима сузбијања привредног криминалитета у републичким и савезним органима. Писао је прозу, поезију, књижевну и ликовну критику. Објавио је 54 књиге у којима је главни мотив Црна Гора. Био је члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, којем је поклонио део своје библиотеке и више десетина потписаних књига. Прву причу „Једноруки ловац”објавио је1983. године у листу „Побједа”. У низу признања које је добио истичу се награде „17. јул” завичајне општине Андријевица за књижевни опус и

Култура

26.03.2021 у 13:19

Италија слави Дантеа

Италија обележава 700 година од смрти великог песника и писца Дантеа Алигијерија, аутора „Божанствене комедије”, која се сматра најважнијим делом написаним на италиајнском језику и ремек делом светске књижевности, преноси Танјуг. Поводом важне годишњице, лист „Коријере дела сера” доноси интервју са председником републике Серђом Матарелом. „Универзалност фирентинског песника огледа се у његовој способности да превазиђе своје време и пружи назнаке, поруке и учење који су вечни. Пороци које Данте описује као што је склоност греху, похлепа, жудња за моћи, насиље, исти су од почетка људске историје”, рекао је Матарела. Он сугерише да треба избегавати поређење Италије из Дантеовог времена, средњег века и садашње Италије. „Нисам сигуран да се пандемија ковида 19 може упоредити

Култура

23.03.2021 у 21:49

Оно што је неизбежно мора се трпети

„Нико није поштеђен да каже неке будалаштине. Несрећа бива изрећи их с озбиљном пажњом.” Овом идејом почиње трећа књига „Огледа” Мишела де Монтења, у преводу и уз напомене Изабеле Константиновић, чиме је завршен капитални издавачки подухват Српске књижевне задруге важан за целовито разумевање дела овог мислиоца 16. века. Како је то нагласила рецензенткиња издања проф. др Татјана Шотра, ова књига садржи тринаест поглавља, која представљају потпуни заокрет у тематици и у методи Монтењевог писања. По њеном мишљењу, све мање реферишући на античке мислиоце, Монтењ развија личну рефлексију, преусмеравајући фокус на себе самога, као и на човека уопште. „Он гради аутентичну теорију релативизма, остварујући у потпуности свој план да ’одслика себе’. Идеју о објективном посматрању свога ја

Култура

15.03.2021 у 20:00

Живот свакога од нас је извртање истог

Није лако добити књигу за рођендан, и то ону која говори о слављенику лично, о његовим достигнућима и заслугама, о значају који он има у животу других писаца и културе уопште. То се догодило Бранку Кукићу, изненађен је поводом седамдесетог рођендана књигом „Бранко К.”, у издању београдског „Златног руна”, као и текстовима у њој, чији су аутори Басара, Јовица Аћин, Милан Влајчић, Слободан Шијан, Миљенко Јерговић, Милојко Кнежевић, Снежана Ранковић, Миле Грозданић, Марјан Чакаревић, Влахо Богишић, Саво Стијеповић. „Кукић, то је одмереност, благовременост, поступност, промишљеност, спорост која свугде стиже пре времена”, написао је Светислав Басара. Као издавач, који кроз кућу и часопис „Градац” има посебну мисију, Кукић испуњава још једну, и као члан Ниновог жирија. Десило се и то,

Култура

12.03.2021 у 20:15

Ужасава ме помисао на свет идентичних ствари

Читати есеје Љубице Арсић у књизи „Прочитано са усана” (у издању „Лагуне”) значи препустити се једном интелектуалном ролеркостеру, са прегршт оригиналних увида у митове, легенде, књижевност, сликарску уметност, филм, музику и теорије модерне културе, са финим преливима, брзим преокретима од туге до смеха, као и задивљујућим поентама. Било да пише о сликама Егона Шилеа, Моцартовом „Дон Ђованију”, Шекспиру, вештини играња танга или тетовирања, воајеризму или донжуанизму – као страху од жене, историји осмеха или лицима писаца, Љубица Арсић прави невероватне распоне у мишљењу, повезује епохе, традицију и савременост, и критички указује на позицију данашње културе и човека у њој. Ови есеји могу да нас подсете на то због чега смо заљубљени у књижевност и богатство људског духа, да подстакну на

Култура

19.02.2021 у 13:05

Маројевићу „Меша Селимовић”

Игор Маројевић добитник је награде „Меша Селимовић”, за роман „Остаци света” у издању београдске „Дерете”. Ово признање „Вечерње новости” додељују 33. пут, а јуче је на страницама овог дневног листа завршено гласање Великог жирија књижевних критичара за књигу године. Своје изборе, као и прошле године, дало је 60 истакнутих књижевних тумача. Сваки критичар издвојио је по пет дела из пера савремених домаћих аутора, објављених у прошлој години, уз кратка образложења. Притом, исти писац не може да добије награду два пута. Према речима Драгана Богутовића, уз Огњена Лакићевића, оснивача награде „Меша Селимовић”, дугогодишњег новинара и уредника рубрике Културе „Новости”, који се обратио онлајн, чланови жирија овог признања, који припадају веома различитим генерацијама, а заговорници су

Култура

17.02.2021 у 20:15

Све се данас може читати, али не уз високу оцену

Нова књига огледа Марка Недића „Критички описи”, у издању новосадске „Академске књиге”, наставља разматрања новије српске прозе развијено у претходним књигама овог аутора, бавећи се делима Драгише Васића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Бошка Петровића, Данка Поповића, Данила Киша, Миодрага Булатовића, Гроздане Олујић, Милорада Павића... Књига је подељена у три целине, по књижевноисторијском принципу, пратећи развојне фазе српске прозе, од народних приповедака, преко међуратне прозе, до стваралаштва појединих писаца 20. века. Аутор је анализирао особене наративне, морфолошке, стилске и језичке особености појединих дела, правећи истовремено и интертекстуална поређења, али тумачи и прозне жанрове раније и савремене српске књижевности. Какав је значај српских народних приповедака, Вукове

Култура

10.02.2021 у 20:15

Књиге, савети и белоруска вина од Јевтушенка

Докуметарни филм „Свет без граница – Јевгенија Јевтушенка” руског редитеља Александра Јакова који је са Дарјом Сидоровом и косценариста овог остварења, недавно је премијерно приказан у Москви. Снимање поетско-филмске приче, у продукцији мoсковског „Театрона”, о једном од највећих руских и светских песника започето је 2013. године у Переделкину, у Јевтушенковој кући-музеју. Горан Лазовић: На питање зашто je дошao болестан на моју промоцију, oдговорио је:„Да загрлим мог српског брата. Знате ли ви да сам ја плакао кад су бомбардовали Србију?” Причајући о литератури и медицини, о италијанском неореализму и животним истинама, Јевтушенко, поред сећања на Хрушчова, Молотова, Пастернака и Солжењицина говори и о Београду, помиње Добрицу Ћосића, Емира Кустурицу, прича о распаду

Култура

08.02.2021 у 18:15

Поглед кроз замагљене прозоре живота

Ужице – Кад се у истој књизи песме певају на ромском и српском језику, двојезично описујући осећања и свакодневицу наших Рома, онда је то особено преплитање блискости и разлика две поетике, лирике, граматике. У једној збирци две вредности, допринос двема књижевностима. Управо то постиже песник ромске поезије из Ужица Предраг Пеђа Јовичић (56) и у новој књизи песама „Цигански велики сан“ („Романо баро суно“). Свом младалачком опредељењу веран и у зрелим годинама, једини Ром књижевни стваралац у округу златиборском, Јовичић је аутор пет самосталних књига и заступљен у 22 заједничке (прву своју још је у раној младости објавио). Остаје доследан стварању песама у прози и на ромском и на српском језику. – Прво напишем песму на српском, поведен емоцијама, расположењем, животном борбом. А

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе