Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

08.02.2021 у 09:49

Преминуо Марко Сосич

Познати словеначки писац и позоришни редитељ Марко Сосич преминуо је у Трсту, после тешке болести. Рођен 1958. године, Марко Сосич је режирао представе у више словеначких и италијанских позоришта, а највећи део позоришне каријере управника и уметничког директора провео је у Словенском сталном гледалишчу у Трсту, где је рођен и где је живео. Поред позоришне, Марко Сосич је имао и упоредну и веома успешну књижевну каријеру. Аутор је књига прича „Роса на стаклу” (1990) и „Из земље и снова” (2011), аутобиографске позоришне хронике „Хиљаду дана, двеста ноћи” (1996), као и пет романа: „Балерина, Балерина” (1997), „Тито, амор мијо” (2005), „Одакле олазиш у моју близину” (2012), „Кратки роман о снегу и љубави” (2014) и „Хлеб, прашина” (2018). Писао је сценарија за документарне

Култура

05.02.2021 у 13:51

Халиловићу „Златни сунцокрет”

Награда „Златни сунцокрет” за 2020. годину припала је Енесу Халиловићу за роман „Људи без гробова”, у издању „Лагуне”. Одлуку је донео жири у саставу: Драган Јовановић Данилов, Драган Бабић и Владимир Гвозден (председник). „Роман оживљава духове `обичних` људи о којима се по правилу не причају приче, у сенци наводно велике историје и њених тамних испољавања. Приповедач је син познатог одметника који је због увреде и изневерене љубави почео да убија. Обележен очевим злочином унутар заједнице у којој се са именом наслеђује и фатум порекла, приповедач детаљно испитује очеве мотиве, као и читаву структуру злочина, истраге, социјални и морални хоризонт збивања. Све то води га ка тома да постане писац у покушају да одговори на тешка али незаобилазна егзистенцијална и литерарна питања: ко је

Култура

04.02.2021 у 20:15

Све побуне Борислава Пекића

Борислав Пекић је рођен 4. фебруара 1930. у Подгорици. Његова породица се често селила, па је окупацију провео у Баваништу код Панчева у кући своје баке по мајци. Пред изборе новембра 1945. учествује у акцијама демократске опозиције око Демократске странке као један од чланова илегалних омладинских опозиционих група. Трећа београдска гимназија у Београду коју је похађао била је прави расадник ,,реакционарних ђака”. Тако је, са четрдесет двојицом својих другова, био предмет тортуре и батинања острашћених скојеваца. Његово друштво је у ходницима школе прошло тзв. топлог зеца. ,,Видео сам своје другове како крваре, пролазећи кроз тунел нељудске мржње који ће се две-три године касније назвати ’топлим зецом’ и у свој топли загрљај примити многе учеснике овог из 1946. Видео сам своје

Култура

03.02.2021 у 20:15

Могућ је излаз из шкрипца

Велика земља. Мисли се на Русију. Тако се зове недавно објављен избор из савремене руске прозе који доноси дела пет изузетних писаца у преводу на српски: Корнеја Чуковског, Наталије Баранскаје, Виктора Курочкина, Романа Сенчина и Александра Кузњецова Туљанина. Књигу је превео наш познати и награђивани преводилац Владимир Јагличић у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Код нас је познатији Сенчин, заједно са својим вршњацима Варламовим, Прилепиним, Волосом и другима које је Јагличић представио 2012. у „Антологији руске модерне приче”. Баранскаја је весница женске прозе која је дала неке од истакнутих руских прослављених списатељица. – Њена јунакиња у делу „Недељу дана свагдашњих” је млада жена која тражи свој духовни простор, стешњена између радних, кућних и емотивних

Култура

28.01.2021 у 13:26

Има нека тајна веза

Шездесетих и седамдесетих година, људи су говорили да је нешто чудно било присутно у сарајевском ваздуху. И да је то, ето, главни разлог што у граду на Миљацки беше заиста огроман број квалитетних певача и поп и рок група. Наравно, разлог овог музичког феномена никако није био „добар сарајевски ваздух”. Будући да је смештено у котлини, Сарајево почесто, посебно зими, зна бити оковано смогом. У чему онда беше та „тајна веза” да је у граду на Миљацки било истовремено толико квалитетних певача и поп и рок група? Мешавина култура? А, ево, у ствари, како је то било. Сарајевске поп и рок групе имале су невероватну срећу да их је квалитетним и атрактивним текстовима – а чије речи лако улазе у уши слушалаца снабдевао „ужасно талентовани” песник, како је за Душка Трифуновића говорио Горан

Култура

18.01.2021 у 22:10

Водени жиг

Ако је Италија за Ану Ахматову била „сан коме се враћамо до краја живота”, као што у својој књизи лутописне прозе „Водени жиг” подсећа Јосиф Бродски, онда је то за овог великог, прерано отишлог песника сигурно била Венеција (издавач „Паидеја”, преводилац Неда Николић Бобић). Венеција није само замена за његов Петроград, у којем је рођен 1940, а потом принудно морао да га напусти и настави живот у егзилу; није била ни љубав којој се стално враћао, нити обична туристичка фасцинација. За Бродског је то био град с којим је успоставио и метафизички, и чулни однос, град који је осећао чулима а истовремено слутио да у њему постоји нека виша идеја реда, над којом ваљда само Свевишњи бди. „Венеција је нешто најлепше што је створено на земљи. Ако постоји некаква идеја реда, Венеција је, од

Култура

14.01.2021 у 20:14

Високи дух предратне Европе

Ове године навршава се 90 година од смрти Виктора Берара (1864‒1931), хеленисте и дипломате, великог пријатеља српског народа, писца трактата „Србија” и једне од најмаркантнијих интелектуалних фигура Француске прве половине 20. века. Целог живота Берар се бавио односом различитих нација, култура и вера на Балкану и Леванту. Био је дописни члан Српске краљевске академије. Познат је и по преводу Хомерове „Одисеје” на француски. На месту председника друштва „Српски народ у Француској” Виктор Берар се старао о српским избеглицама, нарочито ђацима и студентима. Организовао је Српски дан 26. марта 1915. и тада је у више од 100.000 француских школа одата почаст српском имену и прочитан његов текст. Код нас је пре неколико година објављена Берарова књига „Одабране стране о Србији и Балкану” у

Култура

14.01.2021 у 14:40

Прича Јелене Ленголд на португалском

Прича Јелене Ленголд „Јасмин и смрт” објављена је на португалском језику у књижевном часопису „O Redentor do Mundo” у држави Мозамбик. Причу је на португалски језик превела Сандра Тамеле, а објављена је у оквиру издања овог часописа које представља антологију савремених прича које су добиле разне међународне награде. Прича Јелене Ленголд „Јасмин и смрт” добила је Награду читалаца Европске уније за најбољу европску причу на конкурсу који је одржан 2018. године, а укључивао је све дотадашње добитнике Европске награде за књижевност. Преведена је на више европских језика и објављена у више издања у различитим европским и ваневропским земљама. Књиге ове ауторке објављене су у преводу на једанаест језика.

Култура

13.01.2021 у 08:32

Моји рокенрол јунаци нису се оклизнули у блату национализма

Отац породице отишао је у иностранство и није се јављао годинама, жена је патила, кћерка је постала љута, бунтовна. Када се изненада појавио, супруга, која је то негде једва чекала, казала је намрштеном детету: „Погледај што је мачка донијела”. То је и наслов нове збирке приповедака хрватског писца Анте Томића, у издању „Лагуне”. У овој књизи може се читати и о једном Нилу Јангу из Сиња, Џимију Пејџу из Горажда, Џони Мичел из Смедерева, о сиромашној мајци која је великим шопингом на његов рачун убила жељу локалног, ожењеног, богатуна за њеном кћерком. Могу се ту наћи и одјеци претходних Томићевих прозних дела о мушкарцима без бркова и о чуду у Поскоковој Драги, уз гласни смех и сету, као и када се читају колумне овог аутора, или гледају екранизације његових књига. Ових дана, у

Култура

11.01.2021 у 20:15

Књиге могу да лече као антибиотици

Тек што је њена нова књига „То је љубав, слепа сила”, завршена уочи неодржаног сајма, упркос вирусу корона почела да крчи пут до читалаца, из Москве је Љиљана Хабјановић Ђуровић примила вест да је добила „Златну медаљу А. С. Пушкина”. Обрадовала се и села да пише – завршни део „Острошког тримирја”. Награду ће свакако придружити осталим, а да ли јој и сада као једном од најчитанијих аутора значе као у данима када је писала прве странице. – Награду ми је доделио Међународни фестивал стваралаца словенских земаља „Златни витез” за, како се то образлаже, „изузетан допринос књижевности”. То је у ствари признање за животно дело, и од српских писаца добио га је само Добрица Ћосић 2010. године. Требало је да ми буде уручено у Москви, на великој свечаности у Храму Христа Спаситеља, али због

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 20:34

Невреме погодило север Хрватске

14.06.2026 у 20:33

МСП Србије: Саопштење МСП Црне Горе је непримерен утицај на политички живот Србије

14.06.2026 у 20:26

Гранатирана Дњепропетровска област више пута, погинуо мушкарац

14.06.2026 у 20:15

Барселона победом над Берлином до 13. титуле шампиона Европе

14.06.2026 у 20:09

Кнежевић: То могу само у Министарству вањских послова

14.06.2026 у 20:02

Порфирије: Људе који су дошли да се поклоне појасу упоредили са концертом Томпсона