Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

08.02.2021 u 09:49

Preminuo Marko Sosič

Poznati slovenački pisac i pozorišni reditelj Marko Sosič preminuo je u Trstu, posle teške bolesti. Rođen 1958. godine, Marko Sosič je režirao predstave u više slovenačkih i italijanskih pozorišta, a najveći deo pozorišne karijere upravnika i umetničkog direktora proveo je u Slovenskom stalnom gledališču u Trstu, gde je rođen i gde je živeo. Pored pozorišne, Marko Sosič je imao i uporednu i veoma uspešnu književnu karijeru. Autor je knjiga priča „Rosa na staklu” (1990) i „Iz zemlje i snova” (2011), autobiografske pozorišne hronike „Hiljadu dana, dvesta noći” (1996), kao i pet romana: „Balerina, Balerina” (1997), „Tito, amor mijo” (2005), „Odakle olaziš u moju blizinu” (2012), „Kratki roman o snegu i ljubavi” (2014) i „Hleb, prašina” (2018). Pisao je scenarija za

Kultura

05.02.2021 u 13:51

Haliloviću „Zlatni suncokret”

Nagrada „Zlatni suncokret” za 2020. godinu pripala je Enesu Haliloviću za roman „Ljudi bez grobova”, u izdanju „Lagune”. Odluku je doneo žiri u sastavu: Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik). „Roman oživljava duhove `običnih` ljudi o kojima se po pravilu ne pričaju priče, u senci navodno velike istorije i njenih tamnih ispoljavanja. Pripovedač je sin poznatog odmetnika koji je zbog uvrede i izneverene ljubavi počeo da ubija. Obeležen očevim zločinom unutar zajednice u kojoj se sa imenom nasleđuje i fatum porekla, pripovedač detaljno ispituje očeve motive, kao i čitavu strukturu zločina, istrage, socijalni i moralni horizont zbivanja. Sve to vodi ga ka toma da postane pisac u pokušaju da odgovori na teška ali nezaobilazna egzistencijalna i literarna

Kultura

04.02.2021 u 20:15

Sve pobune Borislava Pekića

Borislav Pekić je rođen 4. februara 1930. u Podgorici. Njegova porodica se često selila, pa je okupaciju proveo u Bavaništu kod Pančeva u kući svoje bake po majci. Pred izbore novembra 1945. učestvuje u akcijama demokratske opozicije oko Demokratske stranke kao jedan od članova ilegalnih omladinskih opozicionih grupa. Treća beogradska gimnazija u Beogradu koju je pohađao bila je pravi rasadnik ,,reakcionarnih đaka”. Tako je, sa četrdeset dvojicom svojih drugova, bio predmet torture i batinanja ostrašćenih skojevaca. Njegovo društvo je u hodnicima škole prošlo tzv. toplog zeca. ,,Video sam svoje drugove kako krvare, prolazeći kroz tunel neljudske mržnje koji će se dve-tri godine kasnije nazvati ’toplim zecom’ i u svoj topli zagrljaj primiti mnoge učesnike ovog iz 1946. Video sam

Kultura

03.02.2021 u 20:15

Moguć je izlaz iz škripca

Velika zemlja. Misli se na Rusiju. Tako se zove nedavno objavljen izbor iz savremene ruske proze koji donosi dela pet izuzetnih pisaca u prevodu na srpski: Korneja Čukovskog, Natalije Baranskaje, Viktora Kuročkina, Romana Senčina i Aleksandra Kuznjecova Tuljanina. Knjigu je preveo naš poznati i nagrađivani prevodilac Vladimir Jagličić u izdanju Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića. Kod nas je poznatiji Senčin, zajedno sa svojim vršnjacima Varlamovim, Prilepinim, Volosom i drugima koje je Jagličić predstavio 2012. u „Antologiji ruske moderne priče”. Baranskaja je vesnica ženske proze koja je dala neke od istaknutih ruskih proslavljenih spisateljica. – Njena junakinja u delu „Nedelju dana svagdašnjih” je mlada žena koja traži svoj duhovni prostor, stešnjena između radnih, kućnih i

Kultura

28.01.2021 u 13:26

Ima neka tajna veza

Šezdesetih i sedamdesetih godina, ljudi su govorili da je nešto čudno bilo prisutno u sarajevskom vazduhu. I da je to, eto, glavni razlog što u gradu na Miljacki beše zaista ogroman broj kvalitetnih pevača i pop i rok grupa. Naravno, razlog ovog muzičkog fenomena nikako nije bio „dobar sarajevski vazduh”. Budući da je smešteno u kotlini, Sarajevo počesto, posebno zimi, zna biti okovano smogom. U čemu onda beše ta „tajna veza” da je u gradu na Miljacki bilo istovremeno toliko kvalitetnih pevača i pop i rok grupa? Mešavina kultura? A, evo, u stvari, kako je to bilo. Sarajevske pop i rok grupe imale su neverovatnu sreću da ih je kvalitetnim i atraktivnim tekstovima – a čije reči lako ulaze u uši slušalaca snabdevao „užasno talentovani” pesnik, kako je za Duška Trifunovića govorio Goran

Kultura

18.01.2021 u 22:10

Vodeni žig

Ako je Italija za Anu Ahmatovu bila „san kome se vraćamo do kraja života”, kao što u svojoj knjizi lutopisne proze „Vodeni žig” podseća Josif Brodski, onda je to za ovog velikog, prerano otišlog pesnika sigurno bila Venecija (izdavač „Paideja”, prevodilac Neda Nikolić Bobić). Venecija nije samo zamena za njegov Petrograd, u kojem je rođen 1940, a potom prinudno morao da ga napusti i nastavi život u egzilu; nije bila ni ljubav kojoj se stalno vraćao, niti obična turistička fascinacija. Za Brodskog je to bio grad s kojim je uspostavio i metafizički, i čulni odnos, grad koji je osećao čulima a istovremeno slutio da u njemu postoji neka viša ideja reda, nad kojom valjda samo Svevišnji bdi. „Venecija je nešto najlepše što je stvoreno na zemlji. Ako postoji nekakva ideja reda, Venecija je,

Kultura

14.01.2021 u 20:14

Visoki duh predratne Evrope

Ove godine navršava se 90 godina od smrti Viktora Berara (1864‒1931), heleniste i diplomate, velikog prijatelja srpskog naroda, pisca traktata „Srbija” i jedne od najmarkantnijih intelektualnih figura Francuske prve polovine 20. veka. Celog života Berar se bavio odnosom različitih nacija, kultura i vera na Balkanu i Levantu. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije. Poznat je i po prevodu Homerove „Odiseje” na francuski. Na mestu predsednika društva „Srpski narod u Francuskoj” Viktor Berar se starao o srpskim izbeglicama, naročito đacima i studentima. Organizovao je Srpski dan 26. marta 1915. i tada je u više od 100.000 francuskih škola odata počast srpskom imenu i pročitan njegov tekst. Kod nas je pre nekoliko godina objavljena Berarova knjiga „Odabrane strane o Srbiji i

Kultura

14.01.2021 u 14:40

Priča Jelene Lengold na portugalskom

Priča Jelene Lengold „Jasmin i smrt” objavljena je na portugalskom jeziku u književnom časopisu „O Redentor do Mundo” u državi Mozambik. Priču je na portugalski jezik prevela Sandra Tamele, a objavljena je u okviru izdanja ovog časopisa koje predstavlja antologiju savremenih priča koje su dobile razne međunarodne nagrade. Priča Jelene Lengold „Jasmin i smrt” dobila je Nagradu čitalaca Evropske unije za najbolju evropsku priču na konkursu koji je održan 2018. godine, a uključivao je sve dotadašnje dobitnike Evropske nagrade za književnost. Prevedena je na više evropskih jezika i objavljena u više izdanja u različitim evropskim i vanevropskim zemljama. Knjige ove autorke objavljene su u prevodu na jedanaest jezika.

Kultura

13.01.2021 u 08:32

Moji rokenrol junaci nisu se okliznuli u blatu nacionalizma

Otac porodice otišao je u inostranstvo i nije se javljao godinama, žena je patila, kćerka je postala ljuta, buntovna. Kada se iznenada pojavio, supruga, koja je to negde jedva čekala, kazala je namrštenom detetu: „Pogledaj što je mačka donijela”. To je i naslov nove zbirke pripovedaka hrvatskog pisca Ante Tomića, u izdanju „Lagune”. U ovoj knjizi može se čitati i o jednom Nilu Jangu iz Sinja, Džimiju Pejdžu iz Goražda, Džoni Mičel iz Smedereva, o siromašnoj majci koja je velikim šopingom na njegov račun ubila želju lokalnog, oženjenog, bogatuna za njenom kćerkom. Mogu se tu naći i odjeci prethodnih Tomićevih proznih dela o muškarcima bez brkova i o čudu u Poskokovoj Dragi, uz glasni smeh i setu, kao i kada se čitaju kolumne ovog autora, ili gledaju ekranizacije njegovih knjiga. Ovih dana, u

Kultura

11.01.2021 u 20:15

Knjige mogu da leče kao antibiotici

Tek što je njena nova knjiga „To je ljubav, slepa sila”, završena uoči neodržanog sajma, uprkos virusu korona počela da krči put do čitalaca, iz Moskve je Ljiljana Habjanović Đurović primila vest da je dobila „Zlatnu medalju A. S. Puškina”. Obradovala se i sela da piše – završni deo „Ostroškog trimirja”. Nagradu će svakako pridružiti ostalim, a da li joj i sada kao jednom od najčitanijih autora znače kao u danima kada je pisala prve stranice. – Nagradu mi je dodelio Međunarodni festival stvaralaca slovenskih zemalja „Zlatni vitez” za, kako se to obrazlaže, „izuzetan doprinos književnosti”. To je u stvari priznanje za životno delo, i od srpskih pisaca dobio ga je samo Dobrica Ćosić 2010. godine. Trebalo je da mi bude uručeno u Moskvi, na velikoj svečanosti u Hramu Hrista Spasitelja, ali

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci