Poigravanje stereotipima

Na tribini „Odjek NIN-ove nagrade”, održanoj u Ustanovi kulture „Parobrod”, Svetislav Basara, dobitnik ovog priznanja za 2020. godinu, rekao je da je pometnja nastala povodom njegovog romana „Kontraendorfin” tipičan primer stvaranja moralne panike.

– Vrednije od svake nagrade je pometnja marginalnih književnih epizodista koji su uznemireni činjenicom da je „Kontredorfin” nagrađen. Govorili su u javnosti da je moj roman koještarija, a Šešelj je uspeo da priča kako izmišljam – kazao je Basara.

Basarino poigravanje sa stereotipima ušančenih odnosa na srpskoj književnoj sceni naišlo je prethodnih meseci na brojne osude domaćih autora, a iz Udruženja književnika Srbije u saopštenju javnosti zatražili su „pomilovanje za grešnog” Svetislava Basaru povodom njegovog romana u kojem je opisao nešto što se nikada nije desilo sa „nebeskom” Desankom Maksimović, prenosi Tanjug.

Pisac je naglasio da se „moralno gromadna Srbija” usplahirila oko dela romana koji opisuje lascivni razgovor sa pomenutom pesnikinjom.

– Taj razgovor se stvarno dogodio i Desanka Maksimović svog sagovornika nije uzimala za ozbiljno znajući od pre kakav je – kazao je Basara.

Biljana Srbljanović, dramska spisateljica, naglasila je da ne može da zamisli nijednu Basarinu kolumnu bez oslobađajućeg humora koji istovremeno govori mračne stvari o našoj istini, kao neka vrsta karnevalizacije koja ruši svaki autoritet. U knjizi se, smatra, plasira istina o našim stranputicama i ćorsokacima, naročito o našem pogrešnim tumačenjima sopstvene istorije. Naš narod juri, kaže ova autorka, da ispuni herojsku viziju o sebi koja je netačna. Roman je neopisivo tačan i autoironičan, poguban po sebe samog, dodala je Biljana Srbljanović.

Pisac i ninovac Filip David istakao je, putem linka, da je Basara njegov omiljeni pisac.

– „Kontraendorfin” je drzak, bezobrazan roman. Kako drugačije pisati o našoj sredini punoj primitivizma, laži i licemerja. Vrhunski humor u ovom romanu ide do apsurda. To je humor koji rastura mitove, bilo političke ili istorijske – rekao je David.

Dodao je da Basara shvata da jedna sredina nije zagađena samo zbog saobraćaja, industrije i klimatskih promena već je, rekao je, zagađenost pre svega u glavama ljudi.

– Basara pokazuje dokle ide zagađenost jedne sredine. To čini ubedljivo i zanimljivo, a na nama je da prihvatimo žestoku kritiku vremena u kojem živimo – smatra Filip David.

Pisac Vidosav Stevanović poručio je:

– Ako jednu knjigu kritikuju i ogovaraju, to je pouzdan znak da nije dosadna. Dosada je smrtni greh literature. Kolege tvrde da je knjiga loša, a time pokazuju svoju zavist i nemoć. Knjiga je pretnja njihovoj praznini. U ovoj knjizi se preteruje, ruše se pravila pristojnosti, kao i društvene i nacionalne vrednosti.

Dubravka Bogutovac sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu istakla je da ovaj roman grmi, dere se, poriče, prosuđuje.

– U njemu vlada anarhija jezika a ne ideologija teksta. Roman govori o ljudskoj nesposobnosti suočavanja sa samima sobom – rekla je Dubravka Bogutovac. Profesor Tomislav Brlek sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu je istakao da endorfin ublažava bol, a kontraendorfin deluje protiv ublažavanja.