Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

06.07.2020 у 22:00

Човек није зупчаник у дивовској машини

У књижевности су најзанимљивији они јунаци који се непрестано преображавају у прозном свету, они који испољавајући контрадикторне особине тиме постају једно са самом природом живота, трагају за одговорима изван стварности и не плаше се да при том уроне у таму и погледају злу у лице. Такви су јунаци аргентинског писца Ернеста Сабата (1911–2011), а могло би се рећи да је такав био и он сам. Целовита слика коју о њему стичемо, после читања текстова новог броја часописа „Градац”, још једном подсећа на то да је био не само велики писац, већ и „велики човек који пише”, каквим је он у ствари сматрао Борхеса. Та величина огледа се у прихватању људске егзистенције са свим њеним противречностима, у светлости и тами, божанском и демонском, лепом и страшном. И иако се са њим није увек слагао,

Култура

18.06.2020 у 22:00

Царство морала и царство насиља

„Побуњени човек” појавио се 1951. године. Скреће одмах на себе пажњу, као једно од најконтроверзнијих Камијевих дела. Критике долазе и с леве и с десне стране. Најзначајнија је она која је довела до дефинитивног раскида Сартра и Камија. Кад се дело појавило, Франсис Жансон, као најбољи познавалац Сартрове филозофије, написао је критику у часопису „Модерна времена”, под насловом „Ками или побуњена душа”. Називајући Камијеву филозофију „филозофијом Црвеног крста”, „идеалистичком” и „реакционарном”, Жансон је у ствари показао колико се Сартрова и Камијева филозофија разликују. А разлика међу њима је и основни проблем времена у коме су живели и у којем данас живимо – однос хуманизма и насиља. Овом сукобу претходио је један други, између Мориса Мерло-Понтија и Камија. Круг око Сартра и

Култура

12.06.2020 у 22:30

Светске религије

Један од највећих светских митографа, историчара и филозофа религије и, зашто не рећи – истински маг нашег времена, које је одавно раскрстило са сличним „трицама и кучинама”, поново је међу нама. Наравно, тај маг се зове Мирча Елијаде, чији Водич кроз светске религије је објављен и код нас (издавач „Народна књига”, преводилац Анђелка Цвијић). После капиталне студије Историја религијских идеја и низа других дела на нашем језику, чак и једне драме (Бескрајни стуб), у правом тренутку добили смо овај популарно писани Водич..., настао у најбољој традицији таквих дела. У области коју није увек могуће рационално објаснити и представити Елијаде је успео да сачува дух сваке религије а да га језик науке не учини профаним. Да је један од најбољих познавалаца религије нашег доба у томе успео

Култура

10.06.2020 у 20:00

Неке ствари ће се можда заувек променити

Живот у Немачкој враћа се у уобичајене токове. Продавнице и музеји су отворени, такође и кафеи и ресторани, али само до десет увече, док је већина хотела и даље затворена. Деца се враћају у школе, али не сва одједном, а на путевима је већа гужва него пре рецимо месец и по дана, мада и даље мања него обично. Овако Енглескиња Кетрин Хикли, која већ годинама живи и ради у Берлину, иначе водећа светска новинарка на пољу уметничких дела која су опљачкали нацисти и ауторка књиге „Минхенско скривено уметничко благо”, описује дане после карантина, наводећи да се људи и даље држе на физичкој дистанци. Ипак, каже, дозвољено је да се састају мале групе људи, па је тако за време викенда и она ишла на планинарење са четворо пријатеља. Књига „Минхенско скривено уметничко благо”, чији је поднаслов

Култура

02.06.2020 у 21:45

Корона у кући моје мајке

Горан Лазовић, писац који је слушајући казивања Јевтушенка и Мике Антићa, спознао колико читаоцима годи жива реч, приређивао је књижевне програме и ишао „Школама у походе”, са глумцем Љубивојем Тадићем. Дане у изолацији због ковида 19 провео је у завичају. – У Бродарево град мог детињства, вратио сам се због мајке и вируса корона. Мајка је на капији хтела да ме загрли. И ја сам хтео да је изљубим. У знак „добродошлице” продавци дрва повикаше: „То је Горин син, пише књиге, ретко дође, а брзо оде. Да у престоници није густо, не би ни долазио!”. Мајка је на то одмахивала руком. Из куће је излазила да нахрани птице и преброји облаке. А када јој је син напунио корпу (брашно, уље, квасац...) укорила га је: „Немој да ме брукаш, ја тога имам до јесени!”. Збуњен окренух лист: „Зашто закључаваш

Култура

19.05.2020 у 22:00

Показали смо да смо од тврдог материјала

Завршавам филм „Није лоше бити човек” који сам снимао још јесенас и зимус. Будући да нисмо могли да га приведемо крају током протекла два месеца, сада полако настављамо где смо стали, каже за „Политику” академик Душан Ковачевић који ове дане проводи у свом дому у радној атмосфери. Филм „Није лоше бити човек” почива на његовој драми „Кумови”, премијерно изведеној 2012. године у Звездара театру. У филмској верзији главне улоге тумаче Војин Ћетковић и Бранка Катић. У глумачкој екипи су и Мира Бањац, Ненад Јездић, Гордан Кичић, Христина Поповић, Андрија Милошевић и други. Снимања црне комедије „Није лоше бити човек” која прича о Милану, професору музике који остаје без посла, Ковачевић се подухватио после паузе од 17 година, колико је протекло од настанка његовог филма

Култура

18.05.2020 у 22:00

Психоанализа и религија

Опијен својом влашћу над природом, па и целим космосом, залуђен новим и моћним техничким достигнућима, човек нашег времена осетио се у једном тренутку толико свемоћним да је помислио да је владалац свих светова око себе. Заборавио је једино на свет у самом себи. Учинило му се да је срећан и слободан, и да му ништа више није потребно. Али, на врхунцу те тако науком освојене среће, кад се мало осврнуо око себе и иза себе, кад је погледао у самог себе, схватио је да је исто толико сам и беспомоћан као и наши преци. Његова душа тражила је неке друге вредности, неке друге темеље од оних које гради уназад два века, од просветитељског обрта и прокламовања нове вере у свемоћ разума. То је духовна ситуација нашег времена, коју су поједини писци и филозофи дефинисали још пре више деценија,

Култура

15.05.2020 у 22:00

Могуће је да ћемо ценити једни друге још више

Познати шведски писац и аутор драма, један од најистакнутијих глумаца Шведске Јонас Карлсон, аутор је романа „Рачун” и „Циркус”, код нас у преводу Николе Перишића, а у издању „Лагуне”. Јунак „Рачуна” живи обичан живот, ради у видео-клубу, али једнога дана добија тајанствени рачун за срећу, по којем некој мистериозној организацији треба да плати 5,7 милиона круна. То би била цена његовог успеха у животу. Због тога овај збуњени јунак за нас поприма кафкијанску ауру... У другом поменутом Карлсоновом роману, два пријатеља одлазе у циркус, при чему један од њих мистериозно нестаје после добровољног учешћа у тачки циркуске представе. Други почиње опсесивно да га тражи и при том проналази необичне подударности, које га, пак, враћају самом себи, свом идентитету... Јонас Карлсон глумио је у

Култура

13.05.2020 у 23:00

Филозофија полемике

Ко није пожелео да у полемичком окршају с противником буде бољи, да га надговори и у крајњем случају победи? Али, за то је осим образовања потребна и једна врста домишљатости која није свима урођена. За утеху онима који би да се докажу и у овој дисциплини она може и да се научи. Најбољи, кратак приручник за полемичке двобоје сигурно је недовршен и тек посмртно објављен спис немачког филозофа Артура Шопенхауера (1788–1860), код нас објављен у издању новосадских „Светова”, у преводу Душана Глишовића и с поговором покојног Милана Дамњановића. Његов наслов је Еристичка дијалектика, с поднасловом „или умеће како да се увек буде у праву објашњено у 38 трикова”, и долази од грчке речи „ерис”, што значи завада, свађа, спор. Шопенхауер је и сам био мета полемичких напада, па је овај његов спис

Култура

12.05.2020 у 22:30

Ками – савремени Прометеј

Можда ниједан аутор друге половине 20. века није тако луцидно и тачно назначио његове основне трауме и дилеме, како на личном тако и на колективном плану, као што је то учинио француски филозоф и писац Албер Ками. Кроз његова филозофска и књижевна дела, кроз новинске текстове такође, сваки осетљиви појединац могао је не само да чује одговоре на нашу садашњост, да чује глас савременог Прометеја, него и поруку која је одзвањала нашим „кавкаским” просторима – побунити се против своје судбине, против устаљеног поретка, био он божански или људски, и истовремено истрајавати у апсурду, упркос апсурду, прихватити једини свет који нам је дат као Сизиф своју судбину. Иако је својевремено Сартр пишући о Марксу рекао да његова филозофија није мртва зато што нису превазиђене околности које су је

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 02:01

Сунчано и топло, са температурама до 31 степен

18.06.2026 у 01:42

Лени Кравиц одржао концерт на београдском Ушћу

18.06.2026 у 01:16

Дечак повређен у Младеновцу стабилно, у току детаљна дијагностика

18.06.2026 у 01:14

ТВ:Ирански пилоти старим авионима Ф-5 ударили по америчкој бази у Кувајту

18.06.2026 у 01:02

Електронски потпис САД и Ирана за крај рата

18.06.2026 у 00:39

Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду