Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

11.05.2020 у 21:35

Памтићу суперхероје у потрази за квасцем

„Витамине Це, Де, и ако имате цинк, молим вас... И да ли бисте ми објаснили како сте у роману Пешчана хроника осмисли концепт зла које вреба испод новобеоградских блокова још од Другог светског рата”, било би ових дана нетипично питање упућено једном магистру фармације. Међутим, ако се у обзир узме и то да је овај фармацеут уједно и писац фантастике, есејиста, уредник часописа и стрип сценариста Павле Зелић, онда је овакво обраћање сасвим на месту. Онда би на „безбедној раздаљини, уз сву потребну заштитну опрему”, са тим саговорником могла да се развије прича о ефектима кризе изазване новим вирусом корона на људски дух, али и о конкретним лековима који би могли да је сузбију. Ево шта поводом првог питања мисли Павле Зелић: – Иако су нас небројени научнофантастични и дистопијски

Београд

08.05.2020 у 19:19

Раша Попов од матица и шрафова

У десној руци кишобран, у левој књига од које се не одваја ни док хода, а на глави шешир. За два месеца споменик Раши Попову, писцу и ТВ аутору, биће постављен у парку који је по звезди дечје емисије „Форе и фазони” назван. До тада ће сређивање простора, започето крајем децембра прошле године, између улица Кнез Данилoвe и Краљице Марије где је Попов некада живео, бити завршено, каже Марко Стојчић, градски урбаниста. − Споменик ће са кишобраном бити висок око 2,5 метара и биће постављен на 12 метара од Улице краљице Марије и око осам метара од зграде Градске управе. Аутор споменика је Борис Дехељан и скулптуру је сачинио од челичних матица и шрафова – истиче Стојчић. На платоу од 2.800 квадратних метара биће колоритни застор од полиуретанских боја, 25 клупа, жардинијере са зеленилом, 31

Култура

06.05.2020 у 22:00

Пишем као да нема вируса

Спадам у одговорне и дисциплиноване особе, што понекад и некоме може бити досадно, али у овим несрећним околностима које од свакога од нас захтевају самодисциплину, разумно понашање и одговорност, ове моје особине чине да лако подносим све прописане мере. Овим речима описује своје дане у изолацији књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић, наглашавајући да се она повукла у кућни карантин још пре него што је пандемија званично проглашена. – Крајем фебруара отказала сам неколико књижевних вечери планираних за март. Супруг и ја 4. марта нисмо отишли на већ уплаћено путовање у Рим, а од 8. марта нисам изашла из куће, нити ми је било ко дошао у посету – наводи наша саговорница. Вести које су претходно стизале из Италије биле су за Ђуровиће довољан знак за узбуну, чак и за одрицање од пута

Култура

01.05.2020 у 22:00

Све ми недостаје, и сунце и ваздух

Све ми недостаје. И Академија, и Калемегдан, и Теразије, и галерије и књижаре, и улице и пијаце, и сунце и ваздух, и Дунав и Сава, и дивље патке и лабудови на Дунаву, речи су којима Љубомир Симовић, академик САНУ, песник и писац, описује своје унутрашње биће у данима изолације започињући разговор са нама, након што смо га насмејали констатацијом да смо били сигурни да ћемо га, кад га позовемо телефоном, затећи код куће. Оно у шта нисмо били сигурни, а што нас је обрадовало је податак који нам је дао – да налази начина да сваки дан чита „Политику”. Што не чуди, посебно када је реч о човеку чији је животни пут скопчан са новинарством – прошао је кроз редакције студентског књижевног листа „Видици” и Омладинског програма Радио Београда и цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције

Култура

29.04.2020 у 22:00

Ревносни Швајцарци примају препоруке као указ

Седим на балкону, слушам цвркут пролећа у тихом предграђу без аутомобила под пречистим плавим небом. Грмљавина авиона који слећу на женевски аеродром је утихла, а гугутке су се вратиле. Некако се и овај хладни бетон савремених зграда за швајцарску чиновничку класу – ушушкао. Зечеви и лисице већ се виђају по парковима. Ако се ово чудо продужи, помислим, овај Морж, некада претрпани градић, личиће на опустели Припјат код Чернобиља, данас царство зеленила и звери. Овако Слободан Деспот (1967), писац нашег порекла који од детињства живи у Швајцарској, описује део свог дана у карантину. Аутор је десетак есеја, монографија и путописа, као и два романа објављена код француског издавача „Галимара”: „Мед” (Le Miel, награда за европску књижевност, 2014, српски превод изашао код „Геопоетике”) и

Култура

21.04.2020 у 18:00

Одлазак Луиса Сепулведе

Луис Сепулведа (4.10. 1949 - 16.04. 2020), познати чилеански писац, новинар, активиста и редитељ, који је живео у Шпанији, преминуо је од последица изазваних корона вирусом, у болници у Овиједу, а после повратка са литерарног фестивала у Португалу. Његово најпознатије дело је „Старац који је читао љубавне романе“, преведено на више од 20 језика, према којем је снимљен и истоимени филм са Ричардом Драјфусом у главној улози. Знан је и по књигама „Свет на крају света“, „Дневник сентименталног убице“, „Кајман“, те урнебесно хумористичним „Најгорим причама о браћи Грим“ у коауторству са Уругвајцем Мариом Делгадом Апараином. Код нас, Сепулведина дела објављује београдска „Паидеја“. Потисник је више од 20 романа, путописа, есеја. Његов најновији роман, из прошле године, носи наслов „Прича

Култура

20.04.2020 у 20:00

Разговори са Хандкеом

Краћи телефонски разговор са Петером Хандкеом. Из Келна у Париз... Као да сам изашао из текста на коме управо радим (Wunschloses Unglück, Несрећа без жеља, треће издање). Као да смо то Написано наставили уживо, разговарајући... Петер је звучао помало сетно. Не тужно, ни потиштено. Рекло би се да му је глас био мекши и блажи. У једном тренутку сам помислио да понавља боју гласа из младости. То ме је и „подигло” из неке душевне „зачаурености”. Није он деловао као неко ко се не осећа добро. Баш као што се ни ја не осећам лоше свих ових дана. „Излазиш ли напоље”, упитао сам. „Да. Понесем пластичну кесу са боцом вина, и седим на језеру, нигде никога”, рекао је Хандке Обојица смо, наизменце, псовали политичаре и глајхшалтоване медије. Утолико ми је наш разговор деловао као

Култура

17.04.2020 у 12:00

Неће нас ово излечити од похлепе и трке за положајима

Март је месец голих истина. Земља празна, даљине јалове, и свако тачно зна како се зове оно што му никад неће бити дато. Све пусто, замрло од ишчекивања, изешно. (...) Овај одломак из давне прозне књиге академика Милована Данојлића „Змијин свлак” делује као да је написан пре неколико недеља, а у ствари говори о сећањима на једно послератно детињство. Како је то приметио професор Љубиша Јеремић, животних почетака овде се сећа човек који је једном, као и многи његови земљаци, отишао из домовине, а враћа им се пошто је обишао пола света и схватио да су сва та искуства обезвређена пред тајном и тежином првобитних доживљаја. Тако се и Милован Данојлић, књижевник и академик, председник Српске књижевне задруге, који већ дуги низ година живи у Француској, у Поатјеу, али и у Србији, и сада

Култура

16.04.2020 у 13:27

Изучавам грађу о Јасеновцу за нови роман

Писац и преводилац Игор Маројевић открива за наш лист како проводи време у доба пандемије вируса корона и каже да претпоставља да је оним ауторима, који су озбиљно схватили свој посао, лакше да спроведу изолацију него осталим слојевима становништва, због саме природе њиховог позива. – Откако је власт спровела полицијски час, радим оно што бих и да није: пишем нови роман и за те потребе изучавам његове главне теме, као што су Шпански грађански рат, илегална комунистичка дејства у Краљевини Југославији пред Други светски рат, Јасеновац, Блајбург, Сребреницу 1995. године и НАТО бомбардовање 1999. године. И опет, Јасеновац. За те потребе гледам и извесне документарне филмове. Не знам да ли ми крвава грађа пада лакше него на почетку писања романа зато што сам се у међувремену навикао на њу

Култура

15.04.2020 у 20:00

Деца ће из овога изаћи са снагом да мењају свет

„Нећу да мислим на Праг” књига је Соње Ћирић за децу и младе која је на прошлом Међународном београдском сајму књига проглашена најбољим књижевним делом за најмлађе читаоце, а уследиле су и друге похвале и признања. У „Лагуни” је већ објављено њено треће издање. Главна јунакиња ове приче је девојчица која стасава у писца тако што креира нови свет од свакодневних збивања и људи у једном идиличном ресторану, испуњеном цвећем и мирисима мамине кухиње. А можда од своје књиге заради и новац за пут у Праг, износ који њени родитељи немају... У свој овој несрећи десила се добра ствар: много тинејџера је, због ове моде виртуелног, први пут сазнало за Лувр, први пут видело Пикасове радове или чуло причу о Лепенском виру Ми данас у ванредној ситуацији не мислимо о путовању у Праг

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 13:07

Амбасадори Немачке, Француске и Велике Британије стигли на разговор у Москву

11.06.2026 у 13:03

Преговори између Ирана и САД и даље у току

11.06.2026 у 12:58

Иран потврдио затварање Ормуског мореуза до даљег

11.06.2026 у 12:57

Игуман ватопедски Јефрем упутио писмо захвалности Патријарху српском Порфирију

11.06.2026 у 12:51

Мацут: До краја јуна кључни рокови за европске реформе

11.06.2026 у 12:50

Партизан остао у животу