Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

19.03.2019 у 08:56

Њени ликови су први хипици у српској књижевности

У суботу 16. марта увече у Београду напустила нас је велика српска књижевница, Гроздана Олујић (1934–2019). Била је позната по својим романима, приповеткама, бајкама, као и по својим преводима, есејима и антологијама. Гроздана Олујић рођена је у Ердевику. Чувала је „бабушка”, Рускиња избегла од Октобарске револуције, па је рано научила руски и француски. После гимназије у Бечеју завршила је енглески језик и књижевност, а потом и магистрирала на Филолошком факултету у Београду. Још као студенткиња, у 23. години објавила је роман „Излет у небо” (1958). Рукопис је добио награду сарајевске издавачке куће „Нова просвјета”, изазвао велику пажњу и убрзо идеолошке нападе због критичког односа према социјалистичком режиму. У кратком временском периоду, током једне деценије, написала је и

Култура

13.03.2019 у 21:00

Феникс који страда без огња

Постоје стереотипи којима ће многи књижевни преводиоци, а камоли тек посматрачи стваралачког процеса у литерарној ковачници, по правилу прибегавати кад се помене препевавање поезије. Обично тад чујемо да је то „веома тешко, али доноси велико задовољство” или, у гневнијој варијанти, да „нико не може да замисли колики је то напор” или, опет, из оног више опсерваторског угла, да је тај и тај књижевни преводилац „успео да дочара сву раскош оригинала”. Морам одмах рећи да су ипак све то само фразе. Препевавати поезију, нарочито кад сте суочени са захтевним задатком да за малу армију заинтересованих читалаца на српски препевате најпознатијег, а вероватно и једног од највећих савремених француских и светских писаца, који се прославио као романсијер, а притом све време остао песник, истрајан у

Култура

06.03.2019 у 10:50

О Винаверу у Француском институту

У оквиру Месеца франкофоније у Србији, вечерас у Француском институту с почетком у 18 сати, говориће се о споменику који је српски писац и преводилац Станислав Винавер одано подигао Француској, својим многобројним текстовима о француској књижевности, филозофији, ликовним уметностима, музици и политичким идејама. Биће пре свега речи о збирци „Видело света” – Књига о Француској (Дела Станислава Винавера, „Службени гласник”, 2012, приредио Гојко Тешић), о научном зборнику са скупа „Станислав Винавер и француска култура” одржаном у оквиру „Винаверових дана европске културе у Шапцу” (Винаверово огледало, Шабац, 2018, приредио Гојко Тешић), те о Винаверовом преводилаштву. Учествују проф. др Радивоје Константиновић, проф. др Гојко Тешић, др Жарка Свирчев и доц. др Милица Винавер Ковић.

Култура

05.03.2019 у 10:47

Дијего де Силва у Србији

Јучерашњим разговором о својој књизи „Брачна терапија за љубавнике”, у просторијама свог београдског издавача „Клија”, савремени италијански писац Дијего де Силва, започео је своје гостовање у Србији, где ће боравити до 7. марта. Поред Београда, посетиће Нови Сад, Крагујевац и Шабац. Дијего де Силва данас у подне присуствоваће отварању Сајма књига у Новом Саду, а од 16 часова у Хали Мастер Новосадског сајма биће уприличено представљање „Брачне терапије за љубавнике”. За шести и седми март резервисана су његова гостовања у Крагујевцу и Шапцу. По речима преводитељке Ане Марковић, Дијего де Силва, у овом тренутку, један је од најчитанијих италијанских писаца, иако се на страницама његових романа не „саплићете о лешеве”, нити о полицијске инспекторе, како налаже мејнстрим најпродаванијих

Култура

08.02.2019 у 22:00

Једном ћу заиста отићи на скијање

Роман награђен Ниновом наградом за 2018. годину „Заблуда Светог Себастијана” Владимира Табашевића, у издању „Лагуне”, за подтекст има причу о овом свецу, који је претходно прогонио хришћане, као вођа преторијанске гарде. Оно што ова проза поставља као проблем јесте тај сегмент жртве, која страдањем треба да оснажи веру, што је означено као погрешно уверење Светог Себастијана. Једна од идеја побуђује на размишљање и о подстицајима на доброчинство, слично оној старој мудрости о добрим намерама и паклу. Ово је и приповест о деци која су рођена и одрастала с идејом рата, који се десио на тлу некадашње Југославије, о помереном језику, породици и сећањима формираним под тим утицајем. Људи данас лако говоре, имају став, оштар, наизглед промишљен, али то је често знак суштинског недостатка

Култура

08.02.2019 у 10:47

Сећање на Оскара Давича

Поводом 110 година од рођења Оскара Давича (1909–1989), вечерас у Српском књижевном друштву (Француска 7) биће одржано сећање на овог најмлађег надреалисту, песника са више од десет збирки песама и прозаисте са три НИН-ове награде и другим наградама и казнама. У опусу са више од 20 томова Давичо је истовремено и портретиста и портрет свога времена. Надреалистичка побуна, револуционарни заноси и сумње, активизам (интелектуални и политички) у контрасту са интимном драмом представљају кључне речи његовог стваралаштва. Роман „Песма” сматра се његовим најбољим делом. Значајно је утицао на млађе генерације писаца. Студирао је француски језик, са немачког је превео Томаса Мана, а са руског Шолохова. Водио је полемике, писао филмске сценарије. Први део своје романсиране биографије насловио

Култура

07.02.2019 у 13:46

Преминуо Александар Саша Бјелогрлић

После дуге и тешке болести, у 51. години, јуче је у Зрењанину преминуо новинар и писац Александар Саша Бјелогрлић. Тим поводом у редакцији листа „Зрењанин” су објавили да је Саша био најбољи писац кога је редакција икад имала. Бавио се и преводилаштвом, писао је есеје и приповетке, објавио је више прозних књига које су имале значајан одјек у стручној јавности, а поготово међу читаоцима. Вест је редакцију затекла у моменту када је за штампу припремана његова колумна „Ландрам и сматрам”, чији је последњи наставак написао пре три дана. Студирао је компаративну књижевност на Филолошком факултету у Београду. Објавио је пет збирки приповедака, један роман и две збирке есеја. На српски је превео прозу Монтегјуа Роуџа Џејмса, Тима Паркса, Роберта Џејмса Волера и Дорис Лесинг. Најпознатије књиге

Култура

06.02.2019 у 16:00

Сурови елитиста

Писао је, седамдесетих година прошлог века, књижевну критику за Политику. Тада су само најбољи критичари писали за наш најстарији лист: Џаџић, Палавестра, Мишић, Глушчевић, Михиз... Као припадник те старе и величанствене гарде, и Драшко Ређеп, ученик и следбеник великог Душана Матића, дао је изузетан и немерљив допринос афирмацији модерне уметности. Не чуди да је био у НИН-овом жирију (тада је овај недељник припадао Политикиној кући), у жирију у којем су заиста седели критичари, који је доделио награду двојици великана, Црњанском и Кишу. Све што је вредело у српској и југословенској књижевности на време је уочио и безрезервно подржао. Сматрао је да критика, по стилу, језику, по комуникацији са читаоцем, не треба да заостаје за прозом и поезијом, да и она сама треба да представља

Култура

06.02.2019 у 18:00

Уелбек у јуну у Београду

Контроверзни француски писац Мишел Уелбек, који је у јануару објавио свој седми роман назван „Серотонин”, биће гост фестивала „Крокодил” који се одржава од 7. до 9. јуна, потврдили су Танјугу из организације фестивала. Иначе, ово Уелбеково дело код нас ће 1. марта објавити издавачка кућа „Booka”. Један од најконтроверзнијих писаца света у свом новом, седмом роману пише о јунаку, дубоко депресивном инжењеру пољопривреде, који се враћа својим коренима у француску провинцију, уништену глобализацијом и европском аграрном политиком. Ове теме, иначе, Уелбека као аутора чине великим евроскептиком. Он се осврће на огорчени и бесни „виртуелно мртви” народ, који је спреман на побуну, и који устаје да блокира путеве, онако како то чини покрет „жутих прслука” у Француској, од краја новембра прошле

Култура

31.01.2019 у 15:17

Виталова награда Вулету Журићу

Виталова награда „Златни сунцокрет” за 2018. годину припала је Вулету Журићу за роман „Помор и страх” у издању Лагуне, саопштили су из ове издавачке куће. Журић је 22. добитник награде коју „Витал” из Врбаса додељује ову књижевну награду за најбоље књижевно остварење на српском говорном подручју у жанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике, објављено у току претходне године. Роман „Помор и страх” приповеда о годинама куге у Срему крајем 18. века, о епидемији која је за мање од годину дана преполовила број становника у оно време велике и важне вароши Ирига,, преноси Танјуг. Долазак и ширење куге пратио је, према изворима, велики страх, а понашање и обичаји становништва само су још више доприносили ширењу заразе. У образложењу жирија,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 14:39

Оштар одговор Израела: Нетанјаху наредио ликвидацију десетине оперативаца Хезболаха

19.06.2026 у 14:39

Жалгирис вратио Марека Блажевича након одличне сезоне у Турској

19.06.2026 у 14:30

Володин: Финска и Шведска ушле у НАТО да би профитирале на рачун Русије

19.06.2026 у 14:29

Пакистан: терористички кампови се налазе унутар Авганистана, под патронатом талибана

19.06.2026 у 14:27

Лидери ЕУ изражавају неслагање око предлога буџета

19.06.2026 у 14:24

Жарић Ковачевић: Програм заштита деце од насиља доноси јаче мере превенције