Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

19.03.2019 u 08:56

Njeni likovi su prvi hipici u srpskoj književnosti

U subotu 16. marta uveče u Beogradu napustila nas je velika srpska književnica, Grozdana Olujić (1934–2019). Bila je poznata po svojim romanima, pripovetkama, bajkama, kao i po svojim prevodima, esejima i antologijama. Grozdana Olujić rođena je u Erdeviku. Čuvala je „babuška”, Ruskinja izbegla od Oktobarske revolucije, pa je rano naučila ruski i francuski. Posle gimnazije u Bečeju završila je engleski jezik i književnost, a potom i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Još kao studentkinja, u 23. godini objavila je roman „Izlet u nebo” (1958). Rukopis je dobio nagradu sarajevske izdavačke kuće „Nova prosvjeta”, izazvao veliku pažnju i ubrzo ideološke napade zbog kritičkog odnosa prema socijalističkom režimu. U kratkom vremenskom periodu, tokom jedne decenije, napisala je i

Kultura

13.03.2019 u 21:00

Feniks koji strada bez ognja

Postoje stereotipi kojima će mnogi književni prevodioci, a kamoli tek posmatrači stvaralačkog procesa u literarnoj kovačnici, po pravilu pribegavati kad se pomene prepevavanje poezije. Obično tad čujemo da je to „veoma teško, ali donosi veliko zadovoljstvo” ili, u gnevnijoj varijanti, da „niko ne može da zamisli koliki je to napor” ili, opet, iz onog više opservatorskog ugla, da je taj i taj književni prevodilac „uspeo da dočara svu raskoš originala”. Moram odmah reći da su ipak sve to samo fraze. Prepevavati poeziju, naročito kad ste suočeni sa zahtevnim zadatkom da za malu armiju zainteresovanih čitalaca na srpski prepevate najpoznatijeg, a verovatno i jednog od najvećih savremenih francuskih i svetskih pisaca, koji se proslavio kao romansijer, a pritom sve vreme ostao pesnik, istrajan u

Kultura

06.03.2019 u 10:50

O Vinaveru u Francuskom institutu

U okviru Meseca frankofonije u Srbiji, večeras u Francuskom institutu s početkom u 18 sati, govoriće se o spomeniku koji je srpski pisac i prevodilac Stanislav Vinaver odano podigao Francuskoj, svojim mnogobrojnim tekstovima o francuskoj književnosti, filozofiji, likovnim umetnostima, muzici i političkim idejama. Biće pre svega reči o zbirci „Videlo sveta” – Knjiga o Francuskoj (Dela Stanislava Vinavera, „Službeni glasnik”, 2012, priredio Gojko Tešić), o naučnom zborniku sa skupa „Stanislav Vinaver i francuska kultura” održanom u okviru „Vinaverovih dana evropske kulture u Šapcu” (Vinaverovo ogledalo, Šabac, 2018, priredio Gojko Tešić), te o Vinaverovom prevodilaštvu. Učestvuju prof. dr Radivoje Konstantinović, prof. dr Gojko Tešić, dr Žarka Svirčev i doc. dr Milica Vinaver Ković.

Kultura

05.03.2019 u 10:47

Dijego de Silva u Srbiji

Jučerašnjim razgovorom o svojoj knjizi „Bračna terapija za ljubavnike”, u prostorijama svog beogradskog izdavača „Klija”, savremeni italijanski pisac Dijego de Silva, započeo je svoje gostovanje u Srbiji, gde će boraviti do 7. marta. Pored Beograda, posetiće Novi Sad, Kragujevac i Šabac. Dijego de Silva danas u podne prisustvovaće otvaranju Sajma knjiga u Novom Sadu, a od 16 časova u Hali Master Novosadskog sajma biće upriličeno predstavljanje „Bračne terapije za ljubavnike”. Za šesti i sedmi mart rezervisana su njegova gostovanja u Kragujevcu i Šapcu. Po rečima prevoditeljke Ane Marković, Dijego de Silva, u ovom trenutku, jedan je od najčitanijih italijanskih pisaca, iako se na stranicama njegovih romana ne „saplićete o leševe”, niti o policijske inspektore, kako nalaže mejnstrim

Kultura

08.02.2019 u 22:00

Jednom ću zaista otići na skijanje

Roman nagrađen Ninovom nagradom za 2018. godinu „Zabluda Svetog Sebastijana” Vladimira Tabaševića, u izdanju „Lagune”, za podtekst ima priču o ovom svecu, koji je prethodno progonio hrišćane, kao vođa pretorijanske garde. Ono što ova proza postavlja kao problem jeste taj segment žrtve, koja stradanjem treba da osnaži veru, što je označeno kao pogrešno uverenje Svetog Sebastijana. Jedna od ideja pobuđuje na razmišljanje i o podsticajima na dobročinstvo, slično onoj staroj mudrosti o dobrim namerama i paklu. Ovo je i pripovest o deci koja su rođena i odrastala s idejom rata, koji se desio na tlu nekadašnje Jugoslavije, o pomerenom jeziku, porodici i sećanjima formiranim pod tim uticajem. Ljudi danas lako govore, imaju stav, oštar, naizgled promišljen, ali to je često znak suštinskog

Kultura

08.02.2019 u 10:47

Sećanje na Oskara Daviča

Povodom 110 godina od rođenja Oskara Daviča (1909–1989), večeras u Srpskom književnom društvu (Francuska 7) biće održano sećanje na ovog najmlađeg nadrealistu, pesnika sa više od deset zbirki pesama i prozaiste sa tri NIN-ove nagrade i drugim nagradama i kaznama. U opusu sa više od 20 tomova Davičo je istovremeno i portretista i portret svoga vremena. Nadrealistička pobuna, revolucionarni zanosi i sumnje, aktivizam (intelektualni i politički) u kontrastu sa intimnom dramom predstavljaju ključne reči njegovog stvaralaštva. Roman „Pesma” smatra se njegovim najboljim delom. Značajno je uticao na mlađe generacije pisaca. Studirao je francuski jezik, sa nemačkog je preveo Tomasa Mana, a sa ruskog Šolohova. Vodio je polemike, pisao filmske scenarije. Prvi deo svoje romansirane biografije

Kultura

07.02.2019 u 13:46

Preminuo Aleksandar Saša Bjelogrlić

Posle duge i teške bolesti, u 51. godini, juče je u Zrenjaninu preminuo novinar i pisac Aleksandar Saša Bjelogrlić. Tim povodom u redakciji lista „Zrenjanin” su objavili da je Saša bio najbolji pisac koga je redakcija ikad imala. Bavio se i prevodilaštvom, pisao je eseje i pripovetke, objavio je više proznih knjiga koje su imale značajan odjek u stručnoj javnosti, a pogotovo među čitaocima. Vest je redakciju zatekla u momentu kada je za štampu pripremana njegova kolumna „Landram i smatram”, čiji je poslednji nastavak napisao pre tri dana. Studirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je pet zbirki pripovedaka, jedan roman i dve zbirke eseja. Na srpski je preveo prozu Montegjua Roudža Džejmsa, Tima Parksa, Roberta Džejmsa Volera i Doris Lesing.

Kultura

06.02.2019 u 16:00

Surovi elitista

Pisao je, sedamdesetih godina prošlog veka, književnu kritiku za Politiku. Tada su samo najbolji kritičari pisali za naš najstariji list: Džadžić, Palavestra, Mišić, Gluščević, Mihiz... Kao pripadnik te stare i veličanstvene garde, i Draško Ređep, učenik i sledbenik velikog Dušana Matića, dao je izuzetan i nemerljiv doprinos afirmaciji moderne umetnosti. Ne čudi da je bio u NIN-ovom žiriju (tada je ovaj nedeljnik pripadao Politikinoj kući), u žiriju u kojem su zaista sedeli kritičari, koji je dodelio nagradu dvojici velikana, Crnjanskom i Kišu. Sve što je vredelo u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti na vreme je uočio i bezrezervno podržao. Smatrao je da kritika, po stilu, jeziku, po komunikaciji sa čitaocem, ne treba da zaostaje za prozom i poezijom, da i ona sama treba da

Kultura

06.02.2019 u 18:00

Uelbek u junu u Beogradu

Kontroverzni francuski pisac Mišel Uelbek, koji je u januaru objavio svoj sedmi roman nazvan „Serotonin”, biće gost festivala „Krokodil” koji se održava od 7. do 9. juna, potvrdili su Tanjugu iz organizacije festivala. Inače, ovo Uelbekovo delo kod nas će 1. marta objaviti izdavačka kuća „Booka”. Jedan od najkontroverznijih pisaca sveta u svom novom, sedmom romanu piše o junaku, duboko depresivnom inženjeru poljoprivrede, koji se vraća svojim korenima u francusku provinciju, uništenu globalizacijom i evropskom agrarnom politikom. Ove teme, inače, Uelbeka kao autora čine velikim evroskeptikom. On se osvrće na ogorčeni i besni „virtuelno mrtvi” narod, koji je spreman na pobunu, i koji ustaje da blokira puteve, onako kako to čini pokret „žutih prsluka” u Francuskoj, od kraja novembra prošle

Kultura

31.01.2019 u 15:17

Vitalova nagrada Vuletu Žuriću

Vitalova nagrada „Zlatni suncokret” za 2018. godinu pripala je Vuletu Žuriću za roman „Pomor i strah” u izdanju Lagune, saopštili su iz ove izdavačke kuće. Žurić je 22. dobitnik nagrade koju „Vital” iz Vrbasa dodeljuje ovu književnu nagradu za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine. Roman „Pomor i strah” pripoveda o godinama kuge u Sremu krajem 18. veka, o epidemiji koja je za manje od godinu dana prepolovila broj stanovnika u ono vreme velike i važne varoši Iriga,, prenosi Tanjug. Dolazak i širenje kuge pratio je, prema izvorima, veliki strah, a ponašanje i običaji stanovništva samo su još više doprinosili širenju zaraze. U obrazloženju žirija,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci