Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

02.02.2018 у 22:00

У свакоме од нас обитава понека животиња

Први роман Дејана Атанацковића „Лузитанија” (издавач „Бесна кобила”), овенчан недавно НИН-овом наградом, у средиште приповедног света смешта београдски „Дом за с ума сишавше”, који је током Првог светског рата био „раскршће отпадника, револуционара, побуњеника, свих оних који су се мислећи својом главом нашли без своје стране у сукобу”. Водећи се сопственим законима, ова болница функционише као засебна република, а историјски токови романескне приче затим бивају сливени са фантастичким. Како је то у свом ауторском тексту нагласио члан жирија Зоран Пауновић, прича „Лузитаније” слична је лавиринту из којег ће сваки читалац пронаћи сопствени излаз. Дејан Атанацковић визуелни је уметник, предаје више предмета из области визуелне уметности и културе на универзитетским програмима у

Ризница

30.01.2018 у 15:07

Сапутници

Живот је разуме се пун авантура; али колико су ове ретке и разводњене ако се не макнемо из једне куће и једне вароши а колико су убрзане, изненадне, нагле, ако се човек само помери са свога места и упусти у оно што се зове: Путовање. Прође по некад и више месеци а да вам се ништа не догоди, да ни једну занимљиву личност не упознате; и довољно је онда да само седнете у воз па да се уплетете у врелину догађаја, да се сусретнете са стотину фантастичних чинова. Већ и само то што сваки човек који је преко пута вас у возу, мислећи да вас више никада неће видети и тиме вам се потчинити отвори вам спонтаније и више своје срце но што је то учинио према својој жени за двадесет година брака или своме оцу од кад је рођен. Зна се да је сусрет на путу пролазан као заласци сунца, и ако ма ко има

Култура

24.01.2018 у 22:00

Моји јунаци падају и устају, али не одустају

Јасминка Петровић добитница је награде „Политикиног Забавника” за најбоље књижевно дело за младе објављено у 2017. години за књигу прича „Све је у реду” (Креативни центар), коју је илустровао Боб Живковић. Ово издање добило је и Награду за најбољу дечју књигу на прошлогодишњем Сајму књига. Признање ће Јасминки Петровић бити уручено на данашњој свечаности у Скупштини града Београда, поводом 114 година постојања „Политике”. Реч је о делу мозаичке структуре, које сачињавају искрене исповести јунака, насловљене њиховим именима и узрастом: Теодора седамнаест година, Вукан седамнаест година, Силвана шеснаест година... Ту је и Астор, кућни љубимац, који мења власнике зато што жели да усрећи што већи број људи. У првом делу књиге читамо о дечку који жели да оде у манастир Ковиљ и при том наилази

Друштво

10.01.2018 у 22:00

Костићеве стваралачке године у манастиру Крушедол

Пред бројним животним поразима и разочарањима Лаза Костић изабрао је повлачење, бег међу дебеле манастирске зидине, које су му пружале духовни мир и штитиле га од овоземаљских изазова. У манастиру Крушедол на Фрушкој гори песник је боравио пуне четири године, али је после женидбе Јулијаном Паланачки (1895), због тешких несугласица са њеном мајком, био приморан да напусти тек стечени дом у Сомбору и да још читаву годину проведе у манастиру. Стална сељакања свела су његову приручну библиотеку само на најнеопходније књиге, што је било недовољно за озбиљан преводилачки посао коме је тада приступио. To је био утолико већи проблем јер је његов превод обимног уџбеника римског права „Пандекте” настајао углавном док је боравио у Крушедолу (задужбини Бранковића, последњих српских деспота у

Магазин

11.01.2018 у 13:15

Божићна бајка

Тиодор Росић, песник, писац бајки и бајковитих романа, сада је професор методике српског језика на Педагошком факултету у Јагодини. Недавно је био на прослави Дана факултета, а то је био повод и за једну анегдоту коју нам је испричао. Појавио се међу колегама и колегиницама у кравати коју је добио од колумбијског писца и добитника Нобелове награде 1982. године Габријела Гарсије Маркеса. Заправо и не лично већ преко заступнице Маркесових издавачких права. Средином 1989. године као уредник издавачке куће БИГЗ, помогао је да се за шпанско издање сабраних дела Маркеса одаберу ликовни прилози југословенског сликара Мерсада Бербера. У знак захвалности, Колумбијац му је посредством своје заступнице са франкфуртског сајма књига послао ту кравату. Димитрије Тасић, тада главни и одговорни

Друштво

09.01.2018 у 22:00

Право није трпело Лазин поетски језик

Лаза Костић је покушао да створи сасвим нову правничку терминологију преводећи чувени уџбеник римског права „Пантекта” с немачког језика на хрватскосрпски. Као што је у песмама тежио да буде јединствен, желео је да такав буде и у свом преводилачко-правничком опусу, трудећи се да надмаши чак и Валтазара Богишића, писца Општег имовинског законика за Књажевину Црну Гору. Комбиновао је Богишићеве правне термине и своју поетику са живим народним говором и старинским језиком, па је направио превод који је наишао на жестоке критике. – Такав је Лаза Костић био не само док се бавио филозофијом и естетиком већ пишући и песме, драме и друга књижевна дела, а поготово када је креирао нови песнички језик и желео да створи чак сасвим нову правничку терминологију – каже др Жика Бујуклић.

Друштво

08.01.2018 у 22:00

Костић преводио „Пандекте” за Свеучилиште у Загребу

Када је Лаза Костић криомице напустио Цетиње, остао је без богате дворске синекуре књаза Николе, са већ одавно потрошеним наслеђем и без свог дома, јер од веридбе са Јулком Паланачки није било ништа, па је после пропале професуре на Великој школи ухлебљење покушао да нађе на другој страни – на Свеучилишту Фрање Јосифа I у Загребу. То је наставак приче о Лази Костићу као правнику, коју за „Политику” ексклузивно истражује професор др Жика Бујуклић, са Правног факултета у Београду...

Магазин

05.01.2018 у 08:15

Добро организован маштар

Већи део живота је, како каже, „јео новинарски хлеб”, али после „Великог рата” више нико о Александру Гаталици не размишља другачије него као о једном од најзначајнијих и најчитанијих савремених српских писаца. Није то само због две престижне награде које је овај роман освојио 2012. године – НИН-ову и награду „Меша Селимовић” – већ пре свега зато што је Гаталица успео да у време општег замора „тешким темама” заинтересује огроман број читалаца за болну историјску епоху и да од обимног ратног романа, са мноштвом ликова и догађаја, направи бестселер који је имао 28 издања. Последњи аргонаут Нисмо га питали да ли је пожелео да списатељски рад крунише делом које ће, попут „Рата и мира” „За ким звоно звони” или „Времена смрти” Добрице Ћосића, остати као потресно сведочанство...

Култура

28.12.2017 у 12:02

Симовић и Павловски добитници „Арке“

Смедерево – Овогодишњу међународну награду „Арка”, коју истоимена издавачка кућа из Смедерева додељује за најбољу књигу домаћег и страног аутора објављену на српском језику у току једне календарске године, добили су академик Љубомир Симовић за изабране и нове песме на српском и македонском језику „Планета Дунав” („Планетата Дунав”), као најбољој књизи домаћег аутора, и Божин Павловски, академик из Аустралије, за роман „Америка, Америка”, као најбољој књизи страног аутора. Одлуку је донео жири састављен од еминентних познавалаца домаће и стране књижевности из Србије и иностранства, а услов да неко из иностранства буде члан жирија јесте да изванредно познаје српски језик и да се бави превођењем или тумачењем српске књижевности. Симовићево песништво, већ раније обједињено под кровом

Ризница

27.12.2017 у 13:09

Женидба краља Петра

Једнога дана пред вече (20. фебруpa), стиже у госте војводи Божу Петровићу неки господин. На први мах толике је знала сва „пљаца”. A у то доба године и простији непознат путник, па да је отпочинуо и у најмању гостионицу, изазвао би радозналост Цетињана, а камоли неће Петровићев гост. У локанди се узалуд нагађало, ко би то могао бити, а, као за пркос, нe сврати ниједан од млађих Петровића; али сврати секретар грчког посланства, који је долазио у наше друштво највише онда, кад би имао да пусти какву сензациону вијест. У обичном разговору, сасвим као узгред, опази, да је принц Петар Карађорђевић доиста морао озепсти, путујући по онаквој зими од Котора до Цетиња. Значи да су дипломате у напријед знале за тај долазак, који ће подићи велику грају. Кнез Карађорђевић остаде на Цетињу до

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 19:21

Дачић: Хеликоптер за гашење пожара биће стациониран у Нишу

18.06.2026 у 19:14

Немачка сврстала турску обавештајну службу четири најактивније у Берлину

18.06.2026 у 19:13

Комисија идентификовала 63 жртве у периоду после Франковог режима

18.06.2026 у 19:06

Ана Брнабић наложила хитну истрагу поводом навода о злоупотреби у парламенту

18.06.2026 у 19:03

Израел прекида контакте са шефицом европске дипломатије

18.06.2026 у 18:57

Венс потврдио: Рок од 60 дана за коначни споразум САД и Ирана креће од данас