Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Београд

24.11.2016 у 21:28

Девет деценија постојања Српског ПЕН центра

Вукосављевић је, на свечаности у Народној библиотеци, истакао да је било важно издржати и опстати у временима која су дробила и уништавала многе људске подухвате и удружења и претварала у прах и пепео различите људске послове. Како је рекао, пре девет деценија српски књижевници који су стварали ПЕН, све што је у српској књижевности ваљало, било важно и утицајно и од значаја у земљи и свету, похрлили су да прихвате процес који је настао пет година раније, са добрим намерама и племенитим циљевима. „То значи да смо у оно време, у оној држави имали можда чак и више него данас људе спремне да се ухвате у коштац са изазовима и да буду део света, иду у корак са светом, а понекад и испред њега”, рекао је Вукосављевић и додао да је улога ПЕН центра у свету била значајна. Министар је навео

Култура

21.11.2016 у 10:04

Срећан сам романописац који се нагледао несрећа

Нови роман „Ако дуго гледаш у понор” (Албатрос плус) песника, приповедача и романописца Енеса Халиловића (1977, Нови Пазар) носи поднаслов „Дијалог о празнини”. Тај ритмични дијалог, који воде главна јунакиња Нејра и филозоф Сипац, препричавајући једно другом догађаје и своја схватања живота, показује да је природа истине у ствари дијалошка. Нејрина прича је обесхрабрујућа: одрастала је у у малој средини у којој се производе фармерке, млади се препуштају криминалу и дроги и где би људи свашта учинили за мало хране и новца. Њен живот је градација несреће. Филозоф Сипац излаже своја схватања из искошене перспективе неприлагођеног човека: „Лако је уочио када се истина одвојила од лажи, али није имао храбрости да крене за њом”. „За све претходне књиге имао сам малу дозу зебње у погледу тога

Култура

12.11.2016 у 10:04

Страшан нам је џелат одузео младост

Српски писци у Великом рату делили су судбину свога народа у повлачењу преко Албаније, а као гимназијалци, будући француски ђаци, добровољци, ратни дописници, у свом стваралаштву оставили су траг о српској голготи. Растко Петровић, Станислав Винавер, Раде Драинац, Душан Матић, Александар Вучо, Милутин Бојић, Владислав Петковић Дис, Драгиша Васић, Вељко Петровић... Неки су у рату изгубили живот, неки су се вратили скрхани сумњом у хуманост, а преживели гимназијалци су француским школским друговима причали о доживљајима при преласку Албаније.

Култура

08.11.2016 у 19:00

Лужичкосрпски поетски глас

Бенедикт Дирлих (1950) један је од најзначајнијих лужичкосрпских писца у другој половини прошлог и првој деценији и по овог века. Рођен је у селу Мала Вјеска (Мало Сеоце), код саксонског града Каменца, родног места славног Лесинга. Потиче из католичке породице, као друго од шесторо деце. Остаје нераскидиво везан за све оно што је из родног дома понео: српско име, језик, народну традицију и културу, за етнички духовни простор са дубоким словенским коренима, за свој народ и све оне вековне драме кроз које је пролазио и данас пролази. Српска књижевна задруга, у „Малој библиотеци”, објавила је двојезично, на лужичкосрпском и српском језику, књигу Бенедикта Дирлиха „Ивањске ноћи”, у препеву Мића Цвијетића. О књизи су говорили Мићо Цвијетић, Јан Красни и аутор. Као млад, самосвојан

Свет

08.11.2016 у 17:00

Европа мора да раскрсти с оваквим капитализмом

Времена су данас много тмурнија од оних давних бунтовних дана раних седамдесетих када је Џон Ленон, инспирисан интервјуом који је дао Тарику Алију, лансирао свој албум на коме су „Власт народу” и „Дајте шансу миру” постале химне за реке антиратних протеста широм света. Тарик Али (73), Британац пакистанског порекла, филозоф, аутор тридесетак књига и један од светских најдоследнијих левичарских интелектуалаца, не памти овако лоша времена у целом свом животу, како је у дугом разговору за „Политику” рекао у једној од канцеларија Народног позоришта пре него што је као гост на Сцени „Рашa Плаовић” отворио пред препуном двораном младих људи другу сезону Филозофског театра у Београду. Забринути сте због овога што се дешава у Европи. Како објашњавате да је левица посустала и узмиче, а

Култура

04.11.2016 у 11:00

Одузимате ми један град, али ми остављате читав свет

„Замислите да сте емигрант словенског порекла, с полуострва Истре, и да стижете у Енсенаду де Бараган пред крај двадесетих или почетком тридесетих година прошлог века...”, део је из романа аргентинског писца, песника и преводиоца Хуана Октавиа Пренса „Вишак идентитета”, у издању „Геопоетике” и у преводу Гордане Ћирјанић. Хуан Октавио Пренс био је гост „Геопоетике” на управо завршеном 61. Међународном београдском сајму књига представљајући овај свој роман који је заснован на аутобиографским подацима.

Култура

02.11.2016 у 09:40

Снаге глупости јаче су од снага разума

Моји утисци о Београду су све бољи и бољи. Време је лепо, има сунца, али ипак имам у резерви кишобран, шали се француски писац Жером Ферари, алудирајући на свој први боравак у нашем граду у мају 2014. непосредно пре великих поплава, када је представио свој роман „Беседа о паду Рима” награђен Гонкуровом наградом 2012, и када је сваког дана лила киша као из кабла. Овај пут био је гост издавачке куће „Чаробна књига” на управо завршеном Сајму књига, поводом изласка његовог новог романа „Принцип”.

Култура

31.10.2016 у 14:00

Поглед у мојим романима усмерен је ка небу

Александар Мекол Смит, светски познати аутор романа „Прва дамска детективска агенција” и читавог серијала књига о првој афричкој приватној детективки Рамоцве, као и серијала „Недељни филозофски клуб”, чија јунакиња је Изабел Далхуси, први пут био је гост свог београдског издавача „Самиздата Б92”, у оквиру 61. Међунродног београдског сајма књига. Представљено је и ново издање „Самиздата” – „Школски брод Тобермори” Мекол Смита, из новог серијала за децу. Александар Мекол Смит рођен је у Родезији, данашњем Зимбабвеу, а његов даљи живот везан је за Шкотску.

Ризница

28.10.2016 у 13:44

Амор у Цриквеници

Плави кварнерски залив, на северу нашег Јадрана, између старих наших планина Велебита и Учке, одвећ је познат многима, да би га требало дуго описивати. То уско и мирно море, између отока и хрватског крша, често изгледа као планинско језеро, бистро до дна, откада у њему преста врева саобраћаја. У њега падају истина дим ријеке и сушака и канали фабрика, ипак га наши горски ветри и буре, тресу са дна и тако очисте, да је свако јутро под лепим приморским селима, чисто и провидно као поток и плаво као небо, или зелено као пашњак. Цео је дан тај врлетни и каменити крај, један зрачан мешано брдски и језерски видик, који сваки сат мења боју и развесељава очи и мисли, а море то и не хучи, него жубори. За слабе и оронуле као морско купалиште овај басен нарочито за то долази у обзир, што је

Србија

27.10.2016 у 20:45

Шнајдеру и Беланчићу награда „Радомир Константиновић”

Суботица – У свечаној сали Градске библиотеке је први пут уручена награда која носи име великог филозофа и лингвисте Радомира Константиновића, рођеног у Суботици. Награду су добили писац Слободан Шнајдер за књигу „Доба мједи” и Милорад Беланчић, филозоф за књигу „Ми па ми”. „Ово је велики дан европске културе за Србију”, оценио је проф. др Гојко Тешић, члан жирија за доделу награде коју је уручила др Латинка Перовић, председница Савета за очување мисаоне заоставштине Константиновића. „Моја књига се бави свим врстама протеривања, егзодуса, то је у основи прича о фолксдојчерима, о људима са ових простора, то је и прича о освети као најгорој врсти правде, о осветничкој правди где је већина платила за оно што је мањина починила. Али, књига је и нешто шира, бави се

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 13:08

Путин има поверење три четвртине грађана Русије

19.06.2026 у 13:05

Из стана познате манекенке украдене драгоцености вредне 10 милиона евра

19.06.2026 у 13:02

Москва објавила нове наводе о америчким војно-биолошким пројектима у Украјини

19.06.2026 у 13:00

Од сутра у Београду важи летњи ред вожње

19.06.2026 у 12:59

Јонас Гар Стере: Норвешка отвара конзулат на Гренланду

19.06.2026 у 12:52

Јованов: Они који су ширили лаж о „звучном топу” морају да одговарају