Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Beograd

24.11.2016 u 21:28

Devet decenija postojanja Srpskog PEN centra

Vukosavljević je, na svečanosti u Narodnoj biblioteci, istakao da je bilo važno izdržati i opstati u vremenima koja su drobila i uništavala mnoge ljudske poduhvate i udruženja i pretvarala u prah i pepeo različite ljudske poslove. Kako je rekao, pre devet decenija srpski književnici koji su stvarali PEN, sve što je u srpskoj književnosti valjalo, bilo važno i uticajno i od značaja u zemlji i svetu, pohrlili su da prihvate proces koji je nastao pet godina ranije, sa dobrim namerama i plemenitim ciljevima. „To znači da smo u ono vreme, u onoj državi imali možda čak i više nego danas ljude spremne da se uhvate u koštac sa izazovima i da budu deo sveta, idu u korak sa svetom, a ponekad i ispred njega”, rekao je Vukosavljević i dodao da je uloga PEN centra u svetu bila

Kultura

21.11.2016 u 10:04

Srećan sam romanopisac koji se nagledao nesreća

Novi roman „Ako dugo gledaš u ponor” (Albatros plus) pesnika, pripovedača i romanopisca Enesa Halilovića (1977, Novi Pazar) nosi podnaslov „Dijalog o praznini”. Taj ritmični dijalog, koji vode glavna junakinja Nejra i filozof Sipac, prepričavajući jedno drugom događaje i svoja shvatanja života, pokazuje da je priroda istine u stvari dijaloška. Nejrina priča je obeshrabrujuća: odrastala je u u maloj sredini u kojoj se proizvode farmerke, mladi se prepuštaju kriminalu i drogi i gde bi ljudi svašta učinili za malo hrane i novca. Njen život je gradacija nesreće. Filozof Sipac izlaže svoja shvatanja iz iskošene perspektive neprilagođenog čoveka: „Lako je uočio kada se istina odvojila od laži, ali nije imao hrabrosti da krene za njom”. „Za sve prethodne knjige imao sam malu dozu zebnje u

Kultura

12.11.2016 u 10:04

Strašan nam je dželat oduzeo mladost

Srpski pisci u Velikom ratu delili su sudbinu svoga naroda u povlačenju preko Albanije, a kao gimnazijalci, budući francuski đaci, dobrovoljci, ratni dopisnici, u svom stvaralaštvu ostavili su trag o srpskoj golgoti. Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, Rade Drainac, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Milutin Bojić, Vladislav Petković Dis, Dragiša Vasić, Veljko Petrović... Neki su u ratu izgubili život, neki su se vratili skrhani sumnjom u humanost, a preživeli gimnazijalci su francuskim školskim drugovima pričali o doživljajima pri prelasku Albanije.

Kultura

08.11.2016 u 19:00

Lužičkosrpski poetski glas

Benedikt Dirlih (1950) jedan je od najznačajnijih lužičkosrpskih pisca u drugoj polovini prošlog i prvoj deceniji i po ovog veka. Rođen je u selu Mala Vjeska (Malo Seoce), kod saksonskog grada Kamenca, rodnog mesta slavnog Lesinga. Potiče iz katoličke porodice, kao drugo od šestoro dece. Ostaje neraskidivo vezan za sve ono što je iz rodnog doma poneo: srpsko ime, jezik, narodnu tradiciju i kulturu, za etnički duhovni prostor sa dubokim slovenskim korenima, za svoj narod i sve one vekovne drame kroz koje je prolazio i danas prolazi. Srpska književna zadruga, u „Maloj biblioteci”, objavila je dvojezično, na lužičkosrpskom i srpskom jeziku, knjigu Benedikta Dirliha „Ivanjske noći”, u prepevu Mića Cvijetića. O knjizi su govorili Mićo Cvijetić, Jan Krasni i autor. Kao mlad, samosvojan

Svet

08.11.2016 u 17:00

Evropa mora da raskrsti s ovakvim kapitalizmom

Vremena su danas mnogo tmurnija od onih davnih buntovnih dana ranih sedamdesetih kada je Džon Lenon, inspirisan intervjuom koji je dao Tariku Aliju, lansirao svoj album na kome su „Vlast narodu” i „Dajte šansu miru” postale himne za reke antiratnih protesta širom sveta. Tarik Ali (73), Britanac pakistanskog porekla, filozof, autor tridesetak knjiga i jedan od svetskih najdoslednijih levičarskih intelektualaca, ne pamti ovako loša vremena u celom svom životu, kako je u dugom razgovoru za „Politiku” rekao u jednoj od kancelarija Narodnog pozorišta pre nego što je kao gost na Sceni „Raša Plaović” otvorio pred prepunom dvoranom mladih ljudi drugu sezonu Filozofskog teatra u Beogradu. Zabrinuti ste zbog ovoga što se dešava u Evropi. Kako objašnjavate da je levica posustala i uzmiče, a

Kultura

04.11.2016 u 11:00

Oduzimate mi jedan grad, ali mi ostavljate čitav svet

„Zamislite da ste emigrant slovenskog porekla, s poluostrva Istre, i da stižete u Ensenadu de Baragan pred kraj dvadesetih ili početkom tridesetih godina prošlog veka...”, deo je iz romana argentinskog pisca, pesnika i prevodioca Huana Oktavia Prensa „Višak identiteta”, u izdanju „Geopoetike” i u prevodu Gordane Ćirjanić. Huan Oktavio Prens bio je gost „Geopoetike” na upravo završenom 61. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga predstavljajući ovaj svoj roman koji je zasnovan na autobiografskim podacima.

Kultura

02.11.2016 u 09:40

Snage gluposti jače su od snaga razuma

Moji utisci o Beogradu su sve bolji i bolji. Vreme je lepo, ima sunca, ali ipak imam u rezervi kišobran, šali se francuski pisac Žerom Ferari, aludirajući na svoj prvi boravak u našem gradu u maju 2014. neposredno pre velikih poplava, kada je predstavio svoj roman „Beseda o padu Rima” nagrađen Gonkurovom nagradom 2012, i kada je svakog dana lila kiša kao iz kabla. Ovaj put bio je gost izdavačke kuće „Čarobna knjiga” na upravo završenom Sajmu knjiga, povodom izlaska njegovog novog romana „Princip”.

Kultura

31.10.2016 u 14:00

Pogled u mojim romanima usmeren je ka nebu

Aleksandar Mekol Smit, svetski poznati autor romana „Prva damska detektivska agencija” i čitavog serijala knjiga o prvoj afričkoj privatnoj detektivki Ramocve, kao i serijala „Nedeljni filozofski klub”, čija junakinja je Izabel Dalhusi, prvi put bio je gost svog beogradskog izdavača „Samizdata B92”, u okviru 61. Međunrodnog beogradskog sajma knjiga. Predstavljeno je i novo izdanje „Samizdata” – „Školski brod Tobermori” Mekol Smita, iz novog serijala za decu. Aleksandar Mekol Smit rođen je u Rodeziji, današnjem Zimbabveu, a njegov dalji život vezan je za Škotsku.

Riznica

28.10.2016 u 13:44

Amor u Crikvenici

Plavi kvarnerski zaliv, na severu našeg Jadrana, između starih naših planina Velebita i Učke, odveć je poznat mnogima, da bi ga trebalo dugo opisivati. To usko i mirno more, između otoka i hrvatskog krša, često izgleda kao planinsko jezero, bistro do dna, otkada u njemu presta vreva saobraćaja. U njega padaju istina dim rijeke i sušaka i kanali fabrika, ipak ga naši gorski vetri i bure, tresu sa dna i tako očiste, da je svako jutro pod lepim primorskim selima, čisto i providno kao potok i plavo kao nebo, ili zeleno kao pašnjak. Ceo je dan taj vrletni i kameniti kraj, jedan zračan mešano brdski i jezerski vidik, koji svaki sat menja boju i razveseljava oči i misli, a more to i ne huči, nego žubori. Za slabe i oronule kao morsko kupalište ovaj basen naročito za to dolazi u obzir, što

Srbija

27.10.2016 u 20:45

Šnajderu i Belančiću nagrada „Radomir Konstantinović”

Subotica – U svečanoj sali Gradske biblioteke je prvi put uručena nagrada koja nosi ime velikog filozofa i lingviste Radomira Konstantinovića, rođenog u Subotici. Nagradu su dobili pisac Slobodan Šnajder za knjigu „Doba mjedi” i Milorad Belančić, filozof za knjigu „Mi pa mi”. „Ovo je veliki dan evropske kulture za Srbiju”, ocenio je prof. dr Gojko Tešić, član žirija za dodelu nagrade koju je uručila dr Latinka Perović, predsednica Saveta za očuvanje misaone zaostavštine Konstantinovića. „Moja knjiga se bavi svim vrstama proterivanja, egzodusa, to je u osnovi priča o folksdojčerima, o ljudima sa ovih prostora, to je i priča o osveti kao najgoroj vrsti pravde, o osvetničkoj pravdi gde je većina platila za ono što je manjina počinila. Ali, knjiga je i nešto šira, bavi se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci