Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Ризница

07.05.2016 у 22:32

Тринаест хиљада непроспаваних ноћи у ходнику спаваћих кола

Како ова остарела глава изазива чудне и необичне мисли, док почива на меким јастуцима, које је млада кћи пажљиво и нежно утуткала око старчеве главе? Данас је старац мажен, данас су њему скували добар ручак, данас су му дали чист убрус, данас су му изули обућу и прострли меку постељу да се одмори... Синоћ је старац прелазио на дрхтавим ногама ходником спаваћег вагона, док су на постељама спавали незнанци са све четири стране света. Синоћ је он простирао постеље за незнане, синоћ је он утуткавао јастуке путницима, синоћ је он бдио над њиховим сном и њиховом имовином... Милан Цигановић. Седамдесет и једна година. Кондуктер у спаваћим колима на балканским и европским пругама. Најстарији кондуктер спаваћих кола у Европи. Тридесет и осам година на истом послу. Тридесет и осам година у

Ризница

07.05.2016 у 22:27

Сам самцит

Припет уза стијену Липијен није ни село ни катуниште но само дуга по средини раширена раван крај ријеке, прошарана међама и затамњелим баштама. Оно мало раштрканих кућа као да се ту случајно и привремено нашло и као да ће још преконоћ ишчезнути у бијегу испред поплава и одрона. Само се Радишића кућа, зидана бираним каменом, узноси на тврду и сигурну мјесту, и на њој око запиње: види се да су домаћини добро знали гдје граде и како граде. Скоро нигдје није тако несигуран живот као у таквим засеоцима стрпаним у пукотине клисура и гребена. Ту се с муком подиже кућа и од камена и воде отима земља, тешко се пири и саставља година с годином – све на тешку вересију од суше и поплаве, утрга и паљевине. И док су ратови и неродице разарали велике топраке и фамилије, расипали мал и нафаке и гонили

Ризница

07.05.2016 у 22:22

Магарац на пијаци

Помози Бог, чаршијо, на обадве стране! Клањам се влади, а још више опозицији, али ипак највише влади и онима што имају титула и пара. Лепо је то, тако ми неба, возити се на државним аутомобилима, бити у управним одборима фабрика и банака, примати месечно на стотину хиљада динара ићи на море и у бање. Фина ствар! А још је лепше кад човек има три-четири кућице, тако на једно шест спратова, па их издаје под кирију, троши на коцку и на трке и толико још заштеди да може издржавати одједном две Рускиње. О, баш сасвим, сасвим, баш сасвим фина ствар! И ја бих волео да сам неко и имам нешто. Да сам макар циркуски играч на конопцу, али само да ме знају, да ме плаћају и кажу за ме: „Пази Јоксима! Пази. Бога ти, шта тај зна и како тај живи!” Камо моје лепе среће да сам ја чувен и добро плаћен

Култура

06.05.2016 у 18:36

Владимир Кецмановић и Милован Витезовић добитници награда Печат времена

Награде Печат времена за књижевност и Печат времена за науку и друштвену теорију за 2015. годину, одлукама жирија донетим на завршним седницама одржаним 3. маја у Београду, додељене су Миловану Витезовићу за књигу Вук наш насушни („Православна реч“, Нови Сад, 2015) – за науку и друштвену теорију и Владимиру Кецмановићу за роман Осама („Лагуна“, Београд, 2015) – за књижевно-уметничко стваралаштво. Признања Печат времена, недељник „Печат” установио је 2011. године. Сада се додељују шести пут заредом. Награду чине Повеља и новчани износ од 500.000 динара. Печат времена за науку и друштвену теорију и Печат времена за књижевност, додељују се ауторима, односно делима која су током једне календарске године значајно обележила национално књижевно стваралаштво, као и области

Култура

04.05.2016 у 08:30

Антисемитизам никада није нестао из Француске

„Клијенткиња” је потресан роман Пјера Асулина, француског писца, биографа, критичара, новинара, полемичара, члана Гонкурове академије и госта овогодишњих Молијерових дана који се у Француском институту у Београду одржавају од 9. до 12. маја 2016. године. Пуна неочекиваних обрта, Асулинова књига, коју је објавио „Албатрос плус”, чита се у даху, а читалац остаје запањен пред људском природом која скрива небројене тајне. Написана с новим погледом како на историјске чињенице тако и на саму ирационалност, бави се анатомијом зла и снагом предрасуда, постављајући суштинска морална питања о времену нацизма и окупације које собом увек носи и извесну мистерију. Занимају вас табу теме. Да ли их у Француској данас још има? Не, и додао бих нажалост. Тиранија транспарентности ослободила је језик

Ризница

26.04.2016 у 17:32

Гостивар

По Горњем Пологу - Иако по правилу јужносрбијанска трговишта имају пробране положаје и необично згодна места, опет су махом тешка за око, за прве утиске. Не само због турских грађевина и осталих неуређености. Окрајци су им бедни, улази до зла бога прљави и страхотни, те је човек већ на првом кораку принуђен на неповољан суд о градићу. Изузетак као да чини лепи Гостивар. Сва три његова главна улаза чиста су и ни мало друкчија од средине, где су тргови и трговине. И овај од Влајинице до Дебра, и онај од Кичева, каогод и онај од Тетова. Лепо су поплочани, без прашине су и шлима, одмах са кућама бољим од многих унутра. То на првом месту, и чини те је први утисак од Гостивара пријатан. Не онакав какав добијате кад улазите у Приштину, Охрид, па и

Ризница

26.04.2016 у 17:26

Чубура – Калемегдан

Чини се да је неко из далека викао и махао разапетим кишобраном јер трамвај, тек што је пошао с почетне чубурске станице, опет зазвонца, шкљоцну и стаде. Кроз влажна и клизавим капљама шарана окна, на којима су се распрскавали зраци сијалица и осветљених налога у хладни, јесењи ватромет, назирала се једна дама како се бори с кишобраном и оделом око блатних и високих степеница на улицу. Она је јетко пребацивала: – Зар не видите и не чујете да долазим? Како је то малтретирање! Помозите ми сад бар да уђем! Отмена спољашност госпође учинила је утисак и на путнике и на кондуктера. Иначе, набусити возовођа задовољио се само неразумљивим гунђањем, а неколико руку пружише се у исти мах да је дигну у кола. Она, задихана, климну само главом, прогура се и седе на прво и једино празно место.

Култура

11.04.2016 у 08:05

Престижна награда писцу коме критика не верује

Аргентински писац средње генерације Едуардо Саћери (Кастелар, 1967), љубитељ фудбала и животних губитника, добитник је овогодишње награде Алфагуара, једног од најштедријих и најугледнијих годишњих признања за роман на шпанском језичком подручју. Тек у јуну моћи ће да се утврди да ли су се публика и критика коначно сложили око Саћеријевог дела, кад у двадесетак земаља Европе и Америке буде објављен његов награђени роман „Ноћ централе“. За многе је награда Саћерију у конкуренцији од преко 700 рукописа праведан чин, готово пркосна одлука донета упркос аргентинским академским круговима који овом аутору, упркос популарности, не придају довољно значаја. Средњошколски професор историје у не баш елитном крају Буенос Ајреса, Саћери је по много чему чудан сват аргентинске књижевности. Прочуо се,

Живот и стил

08.04.2016 у 14:55

Столица на којој је Џоана Роулинг седела док је писала романе о Харију Потеру продата за 394.000 долара

Њујорк – Дрвена столица на којој је седела британска списатељица Џоана Роулинг док је писала делове саге о чувеном чаробњаку Харију Потеру продата је за 394.000 долара на аукцији у Њујорку, саопштила је кућа „Херитејџ”. Столица од храстовине из 1930. године била је првобитно процењена на 65.000 долара. Џоана Роулинг која је прве романе о Харију Потеру писала претежно у кафеима, код куће је седела на продатој столици док је писала „Хари Потер и камен мудрости” (1997) и „Хари Потер и дворана тајни” (1998), пренела је Бета. Романи о Харију Потеру преведени су на 67 језика. Списатељица, према чијим романима су снимљени холивудски филмови који су зарадили неколико милијарди долара, постала је мултимилионерка.

Култура

07.04.2016 у 08:05

Како је тужилац Пабла Ескобара постао популаран књижевни лик

Док у роману 19. века код Балзака, Стендала, Мопасана и Александра Диме сазнајемо све о животу у Паризу – у колико сати се буде градски стражари, које су цене намирница на париској пијаци, када на улицу излазе просјаци, колико пута бискупи обилазе своје дијацезе и у које доба се увече пале лампе у граду, у савременој књижевности подаци о животу овог града у великој мери су редуковани. У романима Француза Патрика Модијана (1945), Париз је увек скрајнут – урбанитета нема ни на помолу и све се код овог писца метафизичке тескобе дешава по неким тајновитим местима. Како један град живи у оквиру књижевног дела, да ли је наративни чинилац романа, на који начин формира критичку свест писца и какву улогу има у животу тог аутора – може се чути на предавањима филмског критичара Мирољуба

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 23:12

Од сутра пријава кандидата за упис на факулете Универзитета у Београду

18.06.2026 у 22:57

Болојан с Мецолом: Румунија остаје одговоран партнер у изградњи ЕУ

18.06.2026 у 22:56

Снажно невреме у САД одложило више од 6.000 летова пред празнични викенд

18.06.2026 у 22:44

Дела Вивалдија и Бритна за крај концертне сезоне Београдског гитарског друштва

18.06.2026 у 22:42

Тридесет петоро мртвих у нападу на највећи аеродром у Нигеру

18.06.2026 у 22:40

Иран увео привремени режим проласка бродова кроз Ормуски мореуз