Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: банке

Економија

28.09.2016 у 22:00

Криза Дојче банке непријатна за еврозону

Дојче банку, највећу немачку и европску комерцијалну банку, потреса највећа криза у њеној историји. Америчко Министарство правде од ње тражи 14 милијарди долара због улоге коју је имала у светској финансијској кризи изазваној продајом другоразредних хипотекарних кредита. Тамошња штампа је објавила да је канцеларка Ангела Меркел одбила захтев да је спасава државним парама. Све последице није лако предвидети, кажу упућени, а најгори могући сценарио је поновно избијање банкарске кризе у европској монетарној унији. Реч је о највећој европској комерцијалној банци, системски важној, јер се промене код таквих банака одражавају на цео глобални банкарски систем, а највеће последице могао би да има банкарски сектор ЕУ – изјавио је за „Политику” Бошко Живковић...

Свет

27.09.2016 у 22:25

Светска банка поверила још један мандат Џиму Јонг Киму

ВАШИНГТОН - Чланови одбора Светске банке једногласно су се сложили да Џиму Јонгу Киму повере још један председнички мандат, саопштила је вечерас та банка, јавио је АФП. Номинације за позицију председника Светске банке су завршене 15. септембра, а једини кандидат за ту функцију био је досадашњи председник Џим Јонг Ким. Кимов петогодишњи мандат се завржава 30. јуна 2017. године. По неписаном правилу, европске владе бирају шефа Међународног монетарног фонда, док Сједињене Државе именују председника Светске банке. Кима је за председника изабрао 2012. године највећи акционар Светске банке, Сједињене Америчке Државе, а на почетку му је конкуренција био нигеријски министар финансија Нгози Окоњо-Ивеала. Џим Јонг Ким је био једини кандидат у процесу који су критиковали запослени и

Економија

23.09.2016 у 22:05

Динарски стамбени кредити с каматом мањом од пет одсто

Банке су почеле да нуде стамбене кредите у динарима с каматом нижом од пет одсто годишње колико је до пре неколико година практично износила камата на кредите индексиране у еврима. За сада само једна банка има у понуди овако ниску камату од 4,9 одсто, иако све оне имају обавезу да понуде кредите за кров над главом у домаћој валути. У већини банака камата је осам, девет одсто годишње. Камата на динарски стамбени зајам у овом случају, међутим, није фиксна да би се могло очекивати да ће за цео период отплате остати иста, већ је реч о променљивој камати која зависи од белибора, референтне каматне стопе за динарска средства понуђене од стране банака на српском међубанкарском тржишту. На крају августа она је износила 3,77 одсто. У неким турбулентнијим временима, с већом инфлацијом, белибор

Потрошач

20.09.2016 у 10:20

Шта се дешава са меницама када истекне кредит

Када отплате кредит, кредитну картицу или престану да користе дозвољени минус, банка је дужна да клијентима врати сва средства обезбеђења, па и меницу коју потписују приликом задуживања. У пракси то увек није тако, што потврђује и читалац који се јавио редакцији Потрошача и објаснио да по отплаћеном кредиту није добио меницу од банке, нити су га обавестили да је овај бланко документ уништен. Душан Узелац, директор финансијског портала Каматица, каже да овај документ, (иако бланко потписан) има своју нумерацију под којом је заведен у уговору за који се користи. – Пратећи документ уз сваку меницу је менично овлашћење и са њим банка може да употреби меницу у складу са уговором. Без обзира да ли је у банци или је враћена клијенту по истеку дуга, банка нема могућност

Економија

19.09.2016 у 08:30

Све задуженији с истим платама

Иако зараде последњих година мање-више стоје у месту у реалним износима грађани су све задуженији. У односу на период од пре десет година задуженост по становнику увећана је практично два и по пута и сада сваки становник банкама у просеку дугује 940 евра. У 2006. години та задуженост је, поређења ради, износила 401 евро, а у 2012. години тај износ је дуплиран. Највише се банкама дугује по кредитима и то у просеку 867 евра, за минус по текућем рачуну просечна позајмице је 30 евра, за кредитне картице дуг је 38 евра, а за куповину на лизинг, када се најчешће купују кола или нека опрема за фирму, дуг је шест евра по становнику. Грађани Србије су ипак мање задужени од осталих „станара” бивше Југославије, јер се процењује да Хрвати у просеку дугују 4.000 евра, Словенци 11.000 евра, а

Економија

07.09.2016 у 12:22

Комерцијална банка још не тражи купца

Нагађања око тога ко ће бити нови власник Комерцијалне банке не престају. Агенција Танјуг је емитовала вест да ова банка планира куповину неке од највећих страних банака у Србији, или, као алтернативу, највећи део портофолија тих банака, како би ојачала своју позицију уочи предстојеће приватизације. Мотив за куповину виде у плану пословодства Комерцијалне банке да кроз повећање тржишног учешћа у домаћем банкарском сектору, додатно подигне вредност највеће државне банке. На ову тврдњу је билo тешко добити коментар стручне јавности из простог разлога што је познато да је банка прошлу годину завршила с губитком од 6,3 милијарде динара па није логично да с „рупом” у каси купују другу банку, па још и неку од највећих страних. Не тако давно у јавности је пласирано и да је

Економија

05.09.2016 у 20:00

Више електронског него готовинског плаћања

Уколико је судити о броју трансакција електронским путем привреде и грађана наша нација је све више технолошки писменија и све више људи за плаћање користи рачунар, а све мање „пут под ноге” до шалтера поште или банака. Према подацима Народне банке Србије (НБС), о безготовинском преносу средстава, на крају 2015. године укупно је било 103.354.681 трансакција иницирана електронским путем (интернет, мобилни телефон, плаћања на банкомату, трајни налог), док је укупан број трансакција које су покренуте издавањем папирних налога на шалтерима банака био 72.053.190. – Поређењем с подацима из ранијих година јасно се може видети константни раст броја трансакција које су захтеване електронским начинима комуникације између клијената и банака. Број трансакција електронским путем у 2014.

Свет

24.08.2016 у 22:15

Москва: Отмичар се предао полицији

МОСКВА - Полиција ће предати истражитељима мушкарца који је раније данас држао таоце у банци у центру Москве након чега се предао. „Он се сам предао полицији и сада га воде истражитељима да га испитају”, рекла је портпаролка Руског истражног комитета за Москву, Јулија Иванова, јавља Тасс. Мушкарац, који је у банци у центру Москве данас заробио више талаца претећи да ће је разнети, представља се као предузетник из Московске области, а неименовани извор из полиције рекао да је, према првим подацима, утврђено да је реч о Араму Петросјану. „Према првим подацима утврђено је да је то Арам Петросјан, рођен 1961. године”, наводи тај извор за ТАСС. Претходно, мушкарац је пристао на разговоре са полицијом. Он је рекао да је предузетник из Московске области, а неименовани извор из

Потрошач

07.08.2016 у 22:00

Кад кредит постаје проблематичан

Венчање, куповина новог дома, усељење... много радосних момената имала је породица Косановић из Београда, све до тренутка кад је један од супружника остао без посла, а рата кредита са првобитних око 28.000 динара скочила на 60.000... Ова породица нашла се, по недавном писању Танјуга, у ситуацији да полако постане део масе од 73,43 милијарде динара, колика је укупна сума „тешко наплативих кредита” (НПЛ) становништва, уз ризик да им банка, због неплаћања рата, активира хипотеку, односно одузме некретнину. Народна банка Србије (НБС) недавно је објавила да је сваки пети кредит у укупним пласманима банака проблематичан и да њихово учешће износи 20,22 одсто, што је, по писању медија, за 1,36 одсто мање него на крају 2015. године. У апсолутном износу то је око 404 милијарде

Економија

05.08.2016 у 22:10

Ништа теже него обрнути паре

У свету, последично и код нас, камате су на историјски ниском нивоу. Било да се ради о онима које банке наплаћују на пласирани новац, било да се ради о оним које плаћају на депозите. У очекивању бољих времена, а економисти кажу да овакво стање не може вечно да траје, власницима новца не преостаје ништа друго до да покушају да „сеобом” капитала донекле амортизују овај удар на новчаник. Можда у државне дужничке хартије, јер носе већи принос од штедње, можда у злато, некретнине... Акције предузећа су по том питању већ одавно мртве. М. С. ће за који дан, тачније 11. августа када држава буде реемитовала трогодишње динарске обвезнице с приносом од 5,37 одсто, Министарству финансија поверити „на старање” уштеђевину. Одлучио је да проба ову врсту инвестиције, јер једна од највећих банака код

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.06.2026 у 18:12

Рубио ове недеље у посети државама Персијског залива

22.06.2026 у 18:08

Зеленски: Измене буџета, више новца за одбрану Украјине

22.06.2026 у 18:05

Средњи курс у уторак 117,4 динара за евро

22.06.2026 у 17:58

Атлетичари Србије освојили осам медаља на првенству Балкана

22.06.2026 у 17:54

Цене горива у ЕУ у мају порасле 20,7 одсто међугодишње

22.06.2026 у 17:48

Влада Чешке искључила председника из делегације за самит НАТО-а