Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

28.09.2016 u 22:00

Kriza Dojče banke neprijatna za evrozonu

Dojče banku, najveću nemačku i evropsku komercijalnu banku, potresa najveća kriza u njenoj istoriji. Američko Ministarstvo pravde od nje traži 14 milijardi dolara zbog uloge koju je imala u svetskoj finansijskoj krizi izazvanoj prodajom drugorazrednih hipotekarnih kredita. Tamošnja štampa je objavila da je kancelarka Angela Merkel odbila zahtev da je spasava državnim parama. Sve posledice nije lako predvideti, kažu upućeni, a najgori mogući scenario je ponovno izbijanje bankarske krize u evropskoj monetarnoj uniji. Reč je o najvećoj evropskoj komercijalnoj banci, sistemski važnoj, jer se promene kod takvih banaka odražavaju na ceo globalni bankarski sistem, a najveće posledice mogao bi da ima bankarski sektor EU – izjavio je za „Politiku” Boško Živković...

Svet

27.09.2016 u 22:25

Svetska banka poverila još jedan mandat Džimu Jong Kimu

VAŠINGTON - Članovi odbora Svetske banke jednoglasno su se složili da Džimu Jongu Kimu povere još jedan predsednički mandat, saopštila je večeras ta banka, javio je AFP. Nominacije za poziciju predsednika Svetske banke su završene 15. septembra, a jedini kandidat za tu funkciju bio je dosadašnji predsednik Džim Jong Kim. Kimov petogodišnji mandat se zavržava 30. juna 2017. godine. Po nepisanom pravilu, evropske vlade biraju šefa Međunarodnog monetarnog fonda, dok Sjedinjene Države imenuju predsednika Svetske banke. Kima je za predsednika izabrao 2012. godine najveći akcionar Svetske banke, Sjedinjene Američke Države, a na početku mu je konkurencija bio nigerijski ministar finansija Ngozi Okonjo-Iveala. Džim Jong Kim je bio jedini kandidat u procesu koji su kritikovali

Ekonomija

23.09.2016 u 22:05

Dinarski stambeni krediti s kamatom manjom od pet odsto

Banke su počele da nude stambene kredite u dinarima s kamatom nižom od pet odsto godišnje koliko je do pre nekoliko godina praktično iznosila kamata na kredite indeksirane u evrima. Za sada samo jedna banka ima u ponudi ovako nisku kamatu od 4,9 odsto, iako sve one imaju obavezu da ponude kredite za krov nad glavom u domaćoj valuti. U većini banaka kamata je osam, devet odsto godišnje. Kamata na dinarski stambeni zajam u ovom slučaju, međutim, nije fiksna da bi se moglo očekivati da će za ceo period otplate ostati ista, već je reč o promenljivoj kamati koja zavisi od belibora, referentne kamatne stope za dinarska sredstva ponuđene od strane banaka na srpskom međubankarskom tržištu. Na kraju avgusta ona je iznosila 3,77 odsto. U nekim turbulentnijim vremenima, s većom inflacijom, belibor

Potrošač

20.09.2016 u 10:20

Šta se dešava sa menicama kada istekne kredit

Kada otplate kredit, kreditnu karticu ili prestanu da koriste dozvoljeni minus, banka je dužna da klijentima vrati sva sredstva obezbeđenja, pa i menicu koju potpisuju prilikom zaduživanja. U praksi to uvek nije tako, što potvrđuje i čitalac koji se javio redakciji Potrošača i objasnio da po otplaćenom kreditu nije dobio menicu od banke, niti su ga obavestili da je ovaj blanko dokument uništen. Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala Kamatica, kaže da ovaj dokument, (iako blanko potpisan) ima svoju numeraciju pod kojom je zaveden u ugovoru za koji se koristi. – Prateći dokument uz svaku menicu je menično ovlašćenje i sa njim banka može da upotrebi menicu u skladu sa ugovorom. Bez obzira da li je u banci ili je vraćena klijentu po isteku duga, banka nema

Ekonomija

19.09.2016 u 08:30

Sve zaduženiji s istim platama

Iako zarade poslednjih godina manje-više stoje u mestu u realnim iznosima građani su sve zaduženiji. U odnosu na period od pre deset godina zaduženost po stanovniku uvećana je praktično dva i po puta i sada svaki stanovnik bankama u proseku duguje 940 evra. U 2006. godini ta zaduženost je, poređenja radi, iznosila 401 evro, a u 2012. godini taj iznos je dupliran. Najviše se bankama duguje po kreditima i to u proseku 867 evra, za minus po tekućem računu prosečna pozajmice je 30 evra, za kreditne kartice dug je 38 evra, a za kupovinu na lizing, kada se najčešće kupuju kola ili neka oprema za firmu, dug je šest evra po stanovniku. Građani Srbije su ipak manje zaduženi od ostalih „stanara” bivše Jugoslavije, jer se procenjuje da Hrvati u proseku duguju 4.000 evra, Slovenci 11.000 evra,

Ekonomija

07.09.2016 u 12:22

Komercijalna banka još ne traži kupca

Nagađanja oko toga ko će biti novi vlasnik Komercijalne banke ne prestaju. Agencija Tanjug je emitovala vest da ova banka planira kupovinu neke od najvećih stranih banaka u Srbiji, ili, kao alternativu, najveći deo portofolija tih banaka, kako bi ojačala svoju poziciju uoči predstojeće privatizacije. Motiv za kupovinu vide u planu poslovodstva Komercijalne banke da kroz povećanje tržišnog učešća u domaćem bankarskom sektoru, dodatno podigne vrednost najveće državne banke. Na ovu tvrdnju je bilo teško dobiti komentar stručne javnosti iz prostog razloga što je poznato da je banka prošlu godinu završila s gubitkom od 6,3 milijarde dinara pa nije logično da s „rupom” u kasi kupuju drugu banku, pa još i neku od najvećih stranih. Ne tako davno u javnosti je plasirano i da je

Ekonomija

05.09.2016 u 20:00

Više elektronskog nego gotovinskog plaćanja

Ukoliko je suditi o broju transakcija elektronskim putem privrede i građana naša nacija je sve više tehnološki pismenija i sve više ljudi za plaćanje koristi računar, a sve manje „put pod noge” do šaltera pošte ili banaka. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), o bezgotovinskom prenosu sredstava, na kraju 2015. godine ukupno je bilo 103.354.681 transakcija inicirana elektronskim putem (internet, mobilni telefon, plaćanja na bankomatu, trajni nalog), dok je ukupan broj transakcija koje su pokrenute izdavanjem papirnih naloga na šalterima banaka bio 72.053.190. – Poređenjem s podacima iz ranijih godina jasno se može videti konstantni rast broja transakcija koje su zahtevane elektronskim načinima komunikacije između klijenata i banaka. Broj transakcija elektronskim putem u 2014.

Svet

24.08.2016 u 22:15

Moskva: Otmičar se predao policiji

MOSKVA - Policija će predati istražiteljima muškarca koji je ranije danas držao taoce u banci u centru Moskve nakon čega se predao. „On se sam predao policiji i sada ga vode istražiteljima da ga ispitaju”, rekla je portparolka Ruskog istražnog komiteta za Moskvu, Julija Ivanova, javlja Tass. Muškarac, koji je u banci u centru Moskve danas zarobio više talaca preteći da će je razneti, predstavlja se kao preduzetnik iz Moskovske oblasti, a neimenovani izvor iz policije rekao da je, prema prvim podacima, utvrđeno da je reč o Aramu Petrosjanu. „Prema prvim podacima utvrđeno je da je to Aram Petrosjan, rođen 1961. godine”, navodi taj izvor za TASS. Prethodno, muškarac je pristao na razgovore sa policijom. On je rekao da je preduzetnik iz Moskovske oblasti, a neimenovani izvor iz

Potrošač

07.08.2016 u 22:00

Kad kredit postaje problematičan

Venčanje, kupovina novog doma, useljenje... mnogo radosnih momenata imala je porodica Kosanović iz Beograda, sve do trenutka kad je jedan od supružnika ostao bez posla, a rata kredita sa prvobitnih oko 28.000 dinara skočila na 60.000... Ova porodica našla se, po nedavnom pisanju Tanjuga, u situaciji da polako postane deo mase od 73,43 milijarde dinara, kolika je ukupna suma „teško naplativih kredita” (NPL) stanovništva, uz rizik da im banka, zbog neplaćanja rata, aktivira hipoteku, odnosno oduzme nekretninu. Narodna banka Srbije (NBS) nedavno je objavila da je svaki peti kredit u ukupnim plasmanima banaka problematičan i da njihovo učešće iznosi 20,22 odsto, što je, po pisanju medija, za 1,36 odsto manje nego na kraju 2015. godine. U apsolutnom iznosu to je oko 404 milijarde

Ekonomija

05.08.2016 u 22:10

Ništa teže nego obrnuti pare

U svetu, posledično i kod nas, kamate su na istorijski niskom nivou. Bilo da se radi o onima koje banke naplaćuju na plasirani novac, bilo da se radi o onim koje plaćaju na depozite. U očekivanju boljih vremena, a ekonomisti kažu da ovakvo stanje ne može večno da traje, vlasnicima novca ne preostaje ništa drugo do da pokušaju da „seobom” kapitala donekle amortizuju ovaj udar na novčanik. Možda u državne dužničke hartije, jer nose veći prinos od štednje, možda u zlato, nekretnine... Akcije preduzeća su po tom pitanju već odavno mrtve. M. S. će za koji dan, tačnije 11. avgusta kada država bude reemitovala trogodišnje dinarske obveznice s prinosom od 5,37 odsto, Ministarstvu finansija poveriti „na staranje” ušteđevinu. Odlučio je da proba ovu vrstu investicije, jer jedna od najvećih banaka kod

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: banke