Среда, 24.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: здравље

Здравље

12.02.2019 у 22:08

И лабораторије праве грешке

Живот Мерлина Ериксона (69) променио се у тренутку када је добио позив из лабораторије: налаз биопсије показао је да има рак простате. После првог шока почео је да се распитује о својој болести и начинима лечења. Међутим, после неколико дана уследио је нови позив лаборанта који га је обавестио да је здрав. У лабораторији су помешали његов налаз са резултатима другог пацијента Тимотија Кармана (65). И господин Карман је доживео шок јер су и њега звали из поменуте установе – да га обавесте да није здрав како су му рекли неколико дана раније. „Грешке се дешавају“, прокоментарисао је Тимоти Карман, коме је одмах после ових сазнања уклоњена простата, пише „Њујорк тајмс”. Овакве грешке, међутим, дешавају се далеко чешће него што се мисли: прелиминарне студије указују да сваке године

Здравље

12.02.2019 у 16:02

Промене животних навика смањују ризик од деменције

Сваки трећи случај деменције у свету могао би да буде спречен уколико би људи променили животне навике и више водили рачуна о свом здрављу, истакнуто је на конференцији Међународног удружења за Алцхајмерову болест у Лондону. Студија представљена на овом скупу утврдила је девет фактора ризика за настанак обољења као што су недостатак образовања, губитак косе у средњем добу, пушење, физичка неактивност, нелечена депресија, социјална изолованост, висок крвни притисак, гојазност и дијабетес. Ови фактори носе 35 одсто ризика за настанак Алцхајмерове болести, док је осталих 65 одсто изван људске контроле, тврде научници. „Иако се деменција јавља у старијем добу, промене у мозгу које воде ка њој развијају се годинама пре тога. Ако би се реаговало на време, живот људи са деменцијом и њихових

Здравље

12.02.2019 у 20:00

Формира се први Центар за обуку родитеља деце са посебним потребама

Први Центар за обуку родитеља деце са посебним потребама у овом делу Европе биће отворен у Србији и у њему ће заинтересоване маме, тате и старатељи, моћи да науче како да се на адекватан начин брину о дечацима и девојчицама која болују од аутизма, церебралне парализе, епилепсије, повреде мозга, тризомије 21, као и других генетичких абнормалности и различитих развојних инвалидитета и неуролошких стања. Центар ће бити организован у оквиру система социјалне заштите, а у њему ће радити лиценцирани социјални радници, који буду прошли обуку светских стручњака из ове области. Како је за „Политику” најавио Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на путу остварења овог циља помоћи ће им Даглас Доман, директор чувеног „Доман Интернационалног Института” из САД,

Здравље

11.02.2019 у 18:29

Две нове методе лечења на Институту „Дедиње”

Две нове методе лечења, ротациона атеректомија – која се примењује у лечењу периферних артерија и „no touch” процедура, која „чува” бајпас „од додиривања” и тиме му продужава век трајања, изведене су данас на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”. Те процедуре извели су доктори те установе, уз подршку стручњака из иностранства, проф. др Домингос Рамос де Соузом са клинике Оребро у Шведској и др Винка Виђака из Хрватске. Ротациона атеректомија лечи болест периферних артерија, која неретко води ка ампутацији одређених екстремитета, данас је изведена код пацијента Александра Ђурковића, који већ 33 године болује од дијабетеса. Сат времена након операције, Ђурковић у изјави за Танјуг каже да се одлично осећа и да је интервенција апсолутно безбедна и безболна. „Интервенција

Здравље

11.02.2019 у 22:18

Наша докторка лечи мале Данце

Хвала што сте ми спасили живот”, једна је од најчешћих реченица коју педијатар др Татјана Захаров, из Универзитетске болнице у данском граду Оденсеу, свакодневно чује када мали пацијенти напуштају клинику. Није јој лако да из дана у дан гледа како се дечаци и девојчице боре с опаким малигним болестима крви, али јој снагу дају њихови осмеси када се заврши лечење и када резултати покажу да су из борбе с опаким обољењима изашли као победници. За разлику од рада у Србији, каже да може доста растерећеније да обавља свој посао јер има могућност да пропише било који лек за који сматра да је добар за пацијента или да га пошаље у најбољу светску клинику уколико процени да ће то моћи да му помогне. Ову интересантну докторку обожавају и колеге које се понекад чуде зашто остаје да разговара с

Здравље

11.02.2019 у 20:10

Четкицу поквасити пре прања зуба

Да ли квасите своју четкицу пре него што почнете да перете зубе, колико времена утрошите на њихово прање, коју пасту користите...? Бурна расправа о питањима хигијене уста вођена је недавно на „Твитеру” и показала је колико људи имају различите ставове када је у питању прање зуба. Због тога су стручњаци из ове области, како преноси „Гардијан”, објаснили шта је правилно, а шта није у обављању хигијене уста. „Сува четкица повећава трење и недовољно разблажава супстанце у пастама за зубе, док влажна четкица већини људи чини пријатнијим сам поступак прања зуба”, објашњава Демијан Велсмли, научни саветник у британској асоцијацији зубара. Овај стручњак напомиње да зубе треба прати два пута дневно и при том утрошити по два минута за детаљно трљање, које не сме да буде грубо како се не би

Здравље

11.02.2019 у 16:01

Алкохолна пића скраћују живот

Конзумирање пет до десет алкохолних пића недељно може знатно да скрати животни век, показује истраживање Универзитета Кембриџ. Студија, којом је било обухваћено око 600.000 испитаника, показала је да и умерено испијање алкохола скраћује живот за шест месеци, а они који узимају више од 18 алкохолних пића седмично живеће краће и пет година. Истраживачи напомињу, преноси Би-Би-Си, да се на сваких 12,5 јединица алкохола испијених недељно повећава ризик од појаве можданог удара, хипертензије, проблема са срцем, анеуризме аорте.

Здравље

11.02.2019 у 11:54

Расте употреба антибиотика

Између 2000. и 2015. године употреба антибиотика у свету порасла је за 65 одсто, највише у неразвијеним и у средње развијеним државама. Истраживање је спроведено у 76 земаља и показало је да је употреба антибиотика је са 21,1 милијарду стандардно прописаних дневних доза лекова у 2000. порасла на 34,8 милијарди у 2015. Истраживачи истичу да овај пораст значи бољу доступност потребним лековима у земљама са великим бројем болести које се успешно могу лечити антибиотицима, али истовремено упозоравају да ће такав тренд проузроковати још већу стопу отпорности на антибиотике. Отпорност на бактерије одговорна је за смрт 700.000 људи годишње на свету, а Турска, Тунис, Алжир и Румунија су у истраживању били међу шест земаља са највишом стопом употребе ове групе лекова.

Магазин

07.02.2019 у 20:00

Два мала пива, молим

Вино и пиво уз остала алкохолна пића незаобилазни су пратиоци слава и прослава. Пиће или два дневно може бити корисно за здравље. Истраживања су показала да црвено винo ако се узима у умереним количинама смањује ризик од кардиоваскуларних болести и рака. Мушкарци без негативних последица по здравље могу попити једно пиво од пола литра, максимум два мала пива од 330 мл дневно или ако се ради о црвеном вину до 300 мл. Жене нису толико толерантне на алкохол па за њих важи мања количина: до 450 мл пива или 200 мл вина. Немојте тражити оправдање да је алкохол добар јер свакако постоје и бољи извори нутритивно вредних састојака од неког вина или пива. Ако баш морате да пијете, онда пијте, али умерено. Према разним истраживањима, редовно узимање алкохола повезано је са

Здравље

06.02.2019 у 22:33

Вежбање олакшава учење

Учење страног језика у одраслом добу није нимало лак задатак, али може да буде успешније ако током ове менталне активности вежбате. Нова студија показује да вежбање током часова страног језика омогућава људима да лакше памте, понављају и разумеју нове стране речи. Да бисмо се ментално активирали, морамо да померамо тело, показује студија о којој пише „Њујорк тајмс”. Последњих година неколико истраживања на животињама и људима показало је да се лакше учи уколико се током ове менталне активности укључи и физичка. Заморци у лабораторијама постизали су више успеха у памћењу ако су трчали на точку, у односу на оне који су били мање активни. На другој страни, студије су откриле да студенти постижу боље резултате на тесту ако имају физичку активност током наставе. Многи научници верују да

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

24.06.2026 у 17:03

Тедрос: tемпературе у Европи расту двоструко брже од просека

24.06.2026 у 16:59

Мерц очекује усвајање реформе пензионог система до краја године

24.06.2026 у 16:53

Додик o телефонском разговору са Изетбеговићем: смејао сам се

24.06.2026 у 16:47

Србија остаје посвећена сарадњи са УН и мировним мисијама

24.06.2026 у 16:40

Младеновић: Наш циљ је да грађани Београда добију модеран систем јавног превоза

24.06.2026 у 16:36

Чадеж у Сеулу: Кореја отвара нове могућности за трговину и сарадњу са Србијом