Неконтролисан притисак води ка срчаном удару

Сваке године у Србији више од 15.000 људи доживи срчани удар, а од последица кардиоваскуларних болести годишње умре више од 55.000 грађана. То значи да сваке године остајемо без популације једног Зајечара, Прокупља или Бора због болести које су повезане са кардиоваскуларним системом. Забрињава и податак да већ у првој години након инфаркта миокарда код око 20 одсто пацијената долази до поновног инфаркта или других компликација, као што су мождани удар, запушење стента или кардиоваскуларна смрт.

Због таквих алармантних података кардиолози препоручују редовно контролисање крвног притиска, бављење физичким активностима, здраву исхрану, посебно са мање соли, и неконзумирање дувана и алкохола.

Али, шта кад то све поштујемо, а ипак, у последње време, са доласком пролећа и променама температуре, долази до осцилирајућег крвног притиска због којег имамо тегобе и здравље нам је угрожено?

Асистент др Марија Здравковић, кардиолог и директор Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, појашњава да су осцилације крвног притиска нормалне уколико су његове вредности у границама нормале.

– Временске прилике се последњих дана врло брзо мењају и промене крвног притиска су очекивана реакција на то. Међутим, уколико постоје изненадни скокови крвног притиска изнад 140/90 ммХг, а посебно изнад 160/110 ммХг, неопходно је брзо реаговати и одмах се јавити лекару ради корекције терапије и додатних испитивања. Уколико је особа добила савет лекара који лек може да се „појача” код скока притиска, то треба да примени. Међутим, никако не саветујемо самоиницијативно подизање доза лекова без претходне консултације са лекаром, јер ефекти могу да буду непредвидљиви – каже др Здравковић.

Нерегулисан крвни притисак један је од најзначајнијих фактора ризика за настанак инфаркта миокарда, али и за појаву срчане слабости, опасних аритмија и шлога. То значи да је нерегулисан крвни притисак највећи непријатељ срца и крвних судова и зато је неопходно да се брзо и ефикасно лечи. Међутим, шта да радимо уколико га „држимо” под контролом, а појаве се неки знаци који „најављују” могући инфаркт?

– Тачно је да је модерна медицина данас толико напредовала да недељама и месецима, некада и годинама пре настанка инфаркта може открити велики ризик за његов настанак и конкретно се лечењем тих обољења и стања која доводе до њега ово тешко обољење може спречити. Инфаркт миокарда најчешће се презентује као јак бол у грудима типа жарења и печења, који болесник обично показује величином своје шаке, праћен мучнином, презнојавањем, понекад и боловима у вилици, подлактицама и у пределу желуца. Најважније је да уколико бол не престаје 10 минута пацијент одмах јави служби хитне помоћи или некој другој болници која реагује у хитним ситуацијама да би се што пре урадио ЕКГ и поставила дијагноза – истиче др Здравковић.

Када се код пацијента утврди да има инфаркт миокарда, најважније је да пацијент што пре добије терапију, а код такозваног СТЕМИ инфаркта, то конкретно значи да особа што пре уђе у ангио-салу и добије стент, односно да се артерија што пре „отпуши” и тромб уклони, са поновним успостављањем циркулације у крвним судовима срца.

Др Здравковић наглашава да им је у даљем хоспиталном току циљ да сагледају преостали ризик за срчани удар и развој срчане слабости како би се они избегли, а уједно и проценили комплетно функционисање осталих крвних судова и стање срчаног мишића, јер је битно да се пацијенту да оптимална терапија која спречава даље пропадање срчаног мишића и даљи настанак тромба у крвним судовима.

Нажалост, особе које су имале инфаркт миокарда имају двоструко већи ризик да га поново добију. Због тога је изузетно важно да после инфаркта промене начин живота и прекину да пуше, регулишу крвни притисак и ставе ниво шећера и масноћа у крви под контролу, као и да редовно узимају терапију без самоиницијативне промене лекова. Такође, не саветује се промена терапије до прве контроле уколико не постоје јасни разлози за ту промену.

Значај кардиомагнетне резонанце

Данас постоје модерне дијагностичке методе којима могу врло брзо да се добију детаљне информације о стању срчаног мишића. Кардиомагнетна резонанца са такозваним аденозинским тестом је изузетно битан метод који у року од сат времена даје информације о закречењу крвних судова и могућности додатног стављања стента. Увођењем ове методе може да се избегне упућивање на коронарографију једног броја пацијената, код којих је до сада овај метод био једини дијагностички пут.

– Веома смо поносни што ћемо ускоро имати могућност да се овај тест ради и у нашој болници, као првој и за сада јединој у целом региону. Захваљујући томе стаћемо раме уз раме са најбољим кардиолошким центрима у свету. На ову тему недавно је одржан и Први балкански конгрес о кардиомагнетној резонанци, који је окупио више од 250 учесника из земље и региона и 15 страних предавача из целе Европе, а на коме су, између осталог, врло запажени успеси КБЦ „Бежанијска коса” и наше земље у имплементацији ове методе. Захвални смо Министарству здравља и РФЗО-у на огромној подршци у развоју ове клиничке доктрине, чиме су наши пацијенти добили прилику да имају савременији и бољи начин лечења – додала је др Марија Здравковић.