Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Друштво

15.01.2019 у 22:01

Заратили руководство и истраживачи у „Винчи”

Након захтева руководства Лабораторије за атомску физику (ЛАФ) да се одвоје од Института за нуклеарне науке „Винча” једна од главних тема међу тамошњим научницима је да ли ће се то и десити. Идеју о осамостаљивању прво су упутили ресорном министарству, које се изјаснило као ненадлежно и лоптицу пребацило на управни одбор института. Таква је процедура, па ће се о њиховом захтеву изјаснити на следећој седници. За то време траје баражна ватра између руководства Института и „лафоваца”, у којој обе стране као оружје користе извештај Државне ревизорске институције, тумачећи га свака на свој начин. Како се „Винча” нашла пред фисијом? Побуњени научници из лабораторије кажу да је њихов рад угрожен због „бахатог руководства” које, тврде, послује на принципима непотизма и намештених

Друштво

09.01.2019 у 21:00

Открива тајне свемира на минус 188 степени Целзијуса

Чачак – У хали ЦЕРН-а за експерименте 1, близу Женеве, од септембра 2018. функционише велики детектор субатомских честица – огроман коцкасти резервоар величине троспратнице, са 800 тона течног аргона, који се одржава на минус 188 степени Целзијуса. Упркос својој величини, ово је само прототип Прото ДУНЕ (Proto DUNE, Prototype for deep underground neutrino eksperiment) – или Прототип за подземни неутрино експеримент, који ће за неколико година прорадити у руднику у Јужној Дакоти, на 1.800 метара испод тла, на северу САД. – Прави резервоар биће чак 10 пута већи по запремини и његов циљ је да утврди да ли су неутрини, те неухватљиве субатомске цестице, одговор на једно од најфундаменталнијих питања универзума: „Зашто је у нашем свемиру скоро све састављено од материје, а не од

Друштво

06.01.2019 у 12:48

Чланство у ЦЕРНУ шанса за српске научнике

Застава Србије у марту ове године завиориће се испред седишта ЦЕРН-а у Женеви када ће наша земља званично постати 23. стална чланица престижне научне организације, а то је изузетно значајно за наше научнике, а још више за државу која би требало паметно да искористи пријем у престижни научни центар за привредни напредак, сматра професор Факултета за физику и председник Комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом Петар Аџић. Он каже да ће пријем Србије у Европску организацију за нуклеарна истраживања ЦЕРН, о чему је донета једногласна одлука средином децембра, проширити могућности нашим истраживачима да дођу до стипендија за школовање и усавршавање, али указује да главна финансијска подршка научницима треба да долази од државе и да за науку треба издвајати најмање 1,5 одсто из буџета. ''Према

Друштво

03.01.2019 у 21:00

Од етрурске ћирилице до босанских пирамида

Можда није далеко дан кад ће ђаци учити да су Етрурци веровали у Перуна, док су босански фараони сахрањивани у пирамидама. Судећи по књизи „Боља прошлост”, то би биле лекције из уџбеника ако би се у њих уврстили актуелни псеудоисторијски „налази” из Србије и региона. У тој недавно објављеној публикацији налазе се текстови седморо релевантних аутора, махом историчара и археолога, који указују на различите примере псеудоисторије. Било да прибегавају измишљању традиције зарад јефтине медијске пажње, или због конструисања митова намењених „збијању националних редова”

Друштво

03.01.2019 у 16:19

Истраживачи убудуће само на институтима

Истраживачи ангажовани на факултетима страхују да ће остати без посла уколико буде усвојен предложени Нацрт закона о науци и истраживању који је предвидео да се истраживачи запошљавају само у институтима, а не и на факултетима. Декан Физичког факултета професор Иван Белча каже да је предлог закона донет на брзину и у неравноправан положај ставља истраживаче на факултетима у односу на њихове колеге у институтима. „За институте је предвиђено институционално - стално финансирање, а за факултете то није предвиђено. То значи да истраживачи на факултетима губе посао”, рекао је Белча за Танјуг. Он је појаснио да је законом предвиђено да један део истраживача пређе у институте, а да други део „апсорбују” факултети и да истраживаче преведу у наставничка звања, односно запосле их као

Друштво

26.11.2018 у 09:32

Српски сателит није научна фантастика

Сателит са српском заставом у свемиру није научна фантастика већ извесна реалност и наша земља има велике шансе да у ближој будућности оствари овај космички подухват. У ово је уверена и Ања Накарада Печујлић, докторанд свемирског права у Келну и оснивачица фондације „Српски залог за свемир”. Ова млада научница каже у разговору за „Политику” да трошкови прављења и лансирања сателита више нису „астрономске цифре”. Наша саговорница наглашава да је приликом разговора са људима из Европске свемирске агенције сазнала да ако нека држава жели у научне сврхе да лансира свој први сателит, може да добије помоћ и бесплатно лансирање од других земаља. У овоме је наша шанса. „Први српски сателит могао би да буде мали сателит такозвани ’кјубсат’ и да се ’шлепа’ приликом лансирања неких великих

Друштво

18.11.2018 у 21:49

Како је пропао српски покушај извоза живота на Венеру

Сви телевизијски канали, радио-програми и интернет портали најавили су да ће директно преносити заједничко обраћање председника САД, Русије и Кине. Они ће данас човечанству обзнанити непобитне доказе о постојању ванземаљских интелигентних бића. Ово је, наравно, вест из фејк њуз галаксије. О томе да ли смо сами у свемиру разговарало се у препуној Великој сали београдског Студентског културног центра (СКЦ), на другој трибини коју је организовао Институт за физику, у оквиру иницијативе „Наука кроз приче”. Трибина је насловљена „Где су сви?”, као омаж америчком физичару Енрику Фермију. Елем, Фермијево наизглед дечје питање, постављено још 1950, односило се на то да само у нашој галаксији постоји толико звезда да када би и сасвим мали број њих имао планете погодне за живот, Млечни пут би

Магазин

13.11.2018 у 13:17

Килограм се заувек мења већ ове недеље

СЕВР, ФРАНЦУСКА – Килограм ће као мера ове недеље бити измењен јер ће научници променити начин на који дефинишу масу једног килограм. Ипак, ваге у купатилима ће и даље показивати исто, а и кило воћа ће тежити колико и пре. До сада је масу дефинисао „деда свих килограма": метални цилиндар величине лоптице за голф, закључан у трезору у Француској. Већ више од једног века био је једини прави килограм на којем су засновани сви остали. Али више неће бити тако. Очекује де са на састанку у петак у Версају, код Париза, владе одобре планове да уместо тога користе научну формулацију за дефинисање тачне масе једног килограма. Очекује се да ће та промена имати практичне последице у индустрији и науци, када су нужна ултра-прецизна мерења масе. У историју ће отићи такозвано „Велико К” -

Магазин

05.11.2018 у 13:07

Научници мисле да је астероид „Оумуамуа” можда ванземљског порекла

Први познати међузвездани објекат који путује кроз наш соларни систем могао би да буде гигантско ванземаљско соларно једро послато да тражи знаке живота, показала је нова студија. Мистериозни астероид „Оумуамуа” анализирали су астрономи из Харвард Смитсонијан Центра за астрофизику, пошто је откривено да се неочекивано убрзао. НАСА је потврдила да су ове године запажања са њиховог свемирског телескопа Хабл потврдила да је објекат имао „неочекивано повећање брзине и померања путање кроз пролаз кроз унутрашњи соларни систем“.

Магазин

31.10.2018 у 23:03

Судар од пре десет милијарди година обликовао Млечни пут

ПАРИЗ - Галактички „ореол” масе величине 600 милиона сунаца око Млечног пута, у којем је и Земља, углавном чине остаци судара од пре десет милијарди година с другом галаксијом, саопштили су у среду научници. Астрономи су дуго покушавали да утврде да ли се Млечни пут „угојио” од неколико судара с „малим” галаксијама, или је порастао после судара са само једном, великом. Да би се провериле различите теорије о томе, астрономи су анализирали податке које је прикупио Европски свемирски телескоп „Геа” који је Европска свемирска агенција 2013. године лансирала у орбиту око Земље. Телескоп-сателит је направио тродимензионалну мапу скоро 1,7 милијарди звезда у галаксији Млечни пут, од којих је за многе било могуће одредити удаљеност од Земље и брзину. „Нисмо очекивали да већина звезда

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 14:26

Припадници МУП-а за три дана из саобраћаја искључили 623 возача због вожње под дејством алкохола

18.06.2026 у 14:23

Русија вратила Украјини посмртне остатке више од 500 погинулих

18.06.2026 у 14:22

Потписан Споразум о сарадњи између Привредних комора Војводине и провинције Хебеј

18.06.2026 у 14:17

Министарка Пауновић посетила Експо са представницима општина и градова

18.06.2026 у 14:13

Угинуо чувени храст из Шервудске шуме, симбол легенде о Робину Худу

18.06.2026 у 14:09

Гламочић: Унапређење односа са Јапаном представља значајну прилику за српски аграр