Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Društvo

15.01.2019 u 22:01

Zaratili rukovodstvo i istraživači u „Vinči”

Nakon zahteva rukovodstva Laboratorije za atomsku fiziku (LAF) da se odvoje od Instituta za nuklearne nauke „Vinča” jedna od glavnih tema među tamošnjim naučnicima je da li će se to i desiti. Ideju o osamostaljivanju prvo su uputili resornom ministarstvu, koje se izjasnilo kao nenadležno i lopticu prebacilo na upravni odbor instituta. Takva je procedura, pa će se o njihovom zahtevu izjasniti na sledećoj sednici. Za to vreme traje baražna vatra između rukovodstva Instituta i „lafovaca”, u kojoj obe strane kao oružje koriste izveštaj Državne revizorske institucije, tumačeći ga svaka na svoj način. Kako se „Vinča” našla pred fisijom? Pobunjeni naučnici iz laboratorije kažu da je njihov rad ugrožen zbog „bahatog rukovodstva” koje, tvrde, posluje na principima nepotizma i nameštenih

Društvo

09.01.2019 u 21:00

Otkriva tajne svemira na minus 188 stepeni Celzijusa

Čačak – U hali CERN-a za eksperimente 1, blizu Ženeve, od septembra 2018. funkcioniše veliki detektor subatomskih čestica – ogroman kockasti rezervoar veličine trospratnice, sa 800 tona tečnog argona, koji se održava na minus 188 stepeni Celzijusa. Uprkos svojoj veličini, ovo je samo prototip Proto DUNE (Proto DUNE, Prototype for deep underground neutrino eksperiment) – ili Prototip za podzemni neutrino eksperiment, koji će za nekoliko godina proraditi u rudniku u Južnoj Dakoti, na 1.800 metara ispod tla, na severu SAD. – Pravi rezervoar biće čak 10 puta veći po zapremini i njegov cilj je da utvrdi da li su neutrini, te neuhvatljive subatomske cestice, odgovor na jedno od najfundamentalnijih pitanja univerzuma: „Zašto je u našem svemiru skoro sve sastavljeno od materije, a ne od

Društvo

06.01.2019 u 12:48

Članstvo u CERNU šansa za srpske naučnike

Zastava Srbije u martu ove godine zavioriće se ispred sedišta CERN-a u Ženevi kada će naša zemlja zvanično postati 23. stalna članica prestižne naučne organizacije, a to je izuzetno značajno za naše naučnike, a još više za državu koja bi trebalo pametno da iskoristi prijem u prestižni naučni centar za privredni napredak, smatra profesor Fakulteta za fiziku i predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om Petar Adžić. On kaže da će prijem Srbije u Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja CERN, o čemu je doneta jednoglasna odluka sredinom decembra, proširiti mogućnosti našim istraživačima da dođu do stipendija za školovanje i usavršavanje, ali ukazuje da glavna finansijska podrška naučnicima treba da dolazi od države i da za nauku treba izdvajati najmanje 1,5 odsto iz

Društvo

03.01.2019 u 21:00

Od etrurske ćirilice do bosanskih piramida

Možda nije daleko dan kad će đaci učiti da su Etrurci verovali u Peruna, dok su bosanski faraoni sahranjivani u piramidama. Sudeći po knjizi „Bolja prošlost”, to bi bile lekcije iz udžbenika ako bi se u njih uvrstili aktuelni pseudoistorijski „nalazi” iz Srbije i regiona. U toj nedavno objavljenoj publikaciji nalaze se tekstovi sedmoro relevantnih autora, mahom istoričara i arheologa, koji ukazuju na različite primere pseudoistorije. Bilo da pribegavaju izmišljanju tradicije zarad jeftine medijske pažnje, ili zbog konstruisanja mitova namenjenih „zbijanju nacionalnih redova”

Društvo

03.01.2019 u 16:19

Istraživači ubuduće samo na institutima

Istraživači angažovani na fakultetima strahuju da će ostati bez posla ukoliko bude usvojen predloženi Nacrt zakona o nauci i istraživanju koji je predvideo da se istraživači zapošljavaju samo u institutima, a ne i na fakultetima. Dekan Fizičkog fakulteta profesor Ivan Belča kaže da je predlog zakona donet na brzinu i u neravnopravan položaj stavlja istraživače na fakultetima u odnosu na njihove kolege u institutima. „Za institute je predviđeno institucionalno - stalno finansiranje, a za fakultete to nije predviđeno. To znači da istraživači na fakultetima gube posao”, rekao je Belča za Tanjug. On je pojasnio da je zakonom predviđeno da jedan deo istraživača pređe u institute, a da drugi deo „apsorbuju” fakulteti i da istraživače prevedu u nastavnička zvanja, odnosno zaposle ih kao

Društvo

26.11.2018 u 09:32

Srpski satelit nije naučna fantastika

Satelit sa srpskom zastavom u svemiru nije naučna fantastika već izvesna realnost i naša zemlja ima velike šanse da u bližoj budućnosti ostvari ovaj kosmički poduhvat. U ovo je uverena i Anja Nakarada Pečujlić, doktorand svemirskog prava u Kelnu i osnivačica fondacije „Srpski zalog za svemir”. Ova mlada naučnica kaže u razgovoru za „Politiku” da troškovi pravljenja i lansiranja satelita više nisu „astronomske cifre”. Naša sagovornica naglašava da je prilikom razgovora sa ljudima iz Evropske svemirske agencije saznala da ako neka država želi u naučne svrhe da lansira svoj prvi satelit, može da dobije pomoć i besplatno lansiranje od drugih zemalja. U ovome je naša šansa. „Prvi srpski satelit mogao bi da bude mali satelit takozvani ’kjubsat’ i da se ’šlepa’ prilikom lansiranja nekih

Društvo

18.11.2018 u 21:49

Kako je propao srpski pokušaj izvoza života na Veneru

Svi televizijski kanali, radio-programi i internet portali najavili su da će direktno prenositi zajedničko obraćanje predsednika SAD, Rusije i Kine. Oni će danas čovečanstvu obznaniti nepobitne dokaze o postojanju vanzemaljskih inteligentnih bića. Ovo je, naravno, vest iz fejk njuz galaksije. O tome da li smo sami u svemiru razgovaralo se u prepunoj Velikoj sali beogradskog Studentskog kulturnog centra (SKC), na drugoj tribini koju je organizovao Institut za fiziku, u okviru inicijative „Nauka kroz priče”. Tribina je naslovljena „Gde su svi?”, kao omaž američkom fizičaru Enriku Fermiju. Elem, Fermijevo naizgled dečje pitanje, postavljeno još 1950, odnosilo se na to da samo u našoj galaksiji postoji toliko zvezda da kada bi i sasvim mali broj njih imao planete pogodne za život, Mlečni

Magazin

13.11.2018 u 13:17

Kilogram se zauvek menja već ove nedelje

SEVR, FRANCUSKA – Kilogram će kao mera ove nedelje biti izmenjen jer će naučnici promeniti način na koji definišu masu jednog kilogram. Ipak, vage u kupatilima će i dalje pokazivati isto, a i kilo voća će težiti koliko i pre. Do sada je masu definisao „deda svih kilograma": metalni cilindar veličine loptice za golf, zaključan u trezoru u Francuskoj. Već više od jednog veka bio je jedini pravi kilogram na kojem su zasnovani svi ostali. Ali više neće biti tako. Očekuje de sa na sastanku u petak u Versaju, kod Pariza, vlade odobre planove da umesto toga koriste naučnu formulaciju za definisanje tačne mase jednog kilograma. Očekuje se da će ta promena imati praktične posledice u industriji i nauci, kada su nužna ultra-precizna merenja mase. U istoriju će otići takozvano „Veliko

Magazin

05.11.2018 u 13:07

Naučnici misle da je asteroid „Oumuamua” možda vanzemljskog porekla

Prvi poznati međuzvezdani objekat koji putuje kroz naš solarni sistem mogao bi da bude gigantsko vanzemaljsko solarno jedro poslato da traži znake života, pokazala je nova studija. Misteriozni asteroid „Oumuamua” analizirali su astronomi iz Harvard Smitsonijan Centra za astrofiziku, pošto je otkriveno da se neočekivano ubrzao. NASA je potvrdila da su ove godine zapažanja sa njihovog svemirskog teleskopa Habl potvrdila da je objekat imao „neočekivano povećanje brzine i pomeranja putanje kroz prolaz kroz unutrašnji solarni sistem“.

Magazin

31.10.2018 u 23:03

Sudar od pre deset milijardi godina oblikovao Mlečni put

PARIZ - Galaktički „oreol” mase veličine 600 miliona sunaca oko Mlečnog puta, u kojem je i Zemlja, uglavnom čine ostaci sudara od pre deset milijardi godina s drugom galaksijom, saopštili su u sredu naučnici. Astronomi su dugo pokušavali da utvrde da li se Mlečni put „ugojio” od nekoliko sudara s „malim” galaksijama, ili je porastao posle sudara sa samo jednom, velikom. Da bi se proverile različite teorije o tome, astronomi su analizirali podatke koje je prikupio Evropski svemirski teleskop „Gea” koji je Evropska svemirska agencija 2013. godine lansirala u orbitu oko Zemlje. Teleskop-satelit je napravio trodimenzionalnu mapu skoro 1,7 milijardi zvezda u galaksiji Mlečni put, od kojih je za mnoge bilo moguće odrediti udaljenost od Zemlje i brzinu. „Nismo očekivali da većina zvezda

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka