Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Тема недеље

18.03.2017 у 22:00

По научнику 15 евра

Највеће издвајање за науку и развој на свету има Кореја – 4,15 одсто БДП, просек Европске уније је око два процента, док Србија за науку и даље даје само 0,3 одсто домаћег производа. По глави становника, наша земља за науку издваја 15 евра, док земље које технолошки напредују издвајају – по 50. Иако је у свим стратешким документима наше државе одавно записано да је наука та која треба да подстакне економски раст и кроз запошљавање побољша квалитет живота становништва, реалност је да за остварење тог циља још не постоји привредно окружење, нити адекватна подршка научницима.

Тема недеље

18.03.2017 у 22:04

Бунт друштвењака против новог вредновања

Министарство просвете објавило је измењен Правилник о вредновању научноистраживачког рада, о чему је наш лист први обавестио јавност, а што је по други пут у годину дана усталасало научну заједницу у Србији. Подсетимо, дуго успавани научници ненадано су се и веома сложно дигли на ноге прошлог пролећа, кад је расписан конкурс за нови циклус научноистраживачких пројеката, због чега је формално пао и министар просвете, а влада је на крају поништила конкурс. Нова-стара екипа у Немањиној 24 сада покушава да среди затечено стање и заустави вишедеценијско пропадање науке.

Србија

19.03.2017 у 16:25

Земљорадник с вештачком интелигенцијом

Чачак – Стручне службе Европске комисије тренутно оцењују и вреднују пројекат „Подршка заштити биља даљинским системом сензора”, на ком већ годину ради девет института, факултета и предузећа из Немачке, Француске, Шпаније и Србије. Творци очекују позив из Брисела ради преговора, тражени буџет је три милиона евра и уколико буде прихваћен ЕУ ће за три наредне године добити прототип новог, најсавременијег електронског земљорадника са вештачком интелигенцијом.

Наука

14.03.2017 у 22:05

Жута подморница испитује Антарктик

Зарањањем „Boaty McBoatface” жуте подморнице, која је име добила на националном конкурсу организованом у Великој Британији, у петак ће почети прво велико истраживање водених дубина најхладнијег места на планети – Антарктика. Сестринство три пловила Жута подморница, која своју мисију почиње у петак, има још „две сестре”. Беспилотна пловила чекају на свој распоред поринућа. Предвиђања су да ће до 2019. године оне бити опремљене сензорима за звучно и хемијско уочавање ослобађања угљен-диоксида на самом морском дну. Аутономно подводно пловило, опремљено сондама и софистицираном техником последње генерације, наредних шест седмица слаће податке истраживачима на броду Националног океанографског центра (НОЦ) о кретању водених струја на дну Јужног поларног океана, известио

Уводник

13.03.2017 у 22:00

Увођење реда у науку

„Политика” је поново уздрмала научну заједницу објављујући да је готов Правилник о вредновању рада истраживача, на основу којег се научници бирају у звања. Уз похвале „што расветљавамо мрачне ћошкове науке у Србији”, највише примедби је поново било због тога што научници прво из медија сазнају оно у чијој изради су морали да буду консултовани и од чега им зависи посао. Да ли се после готово годину дана агоније, када је поништен конкурс за научне пројекте и промењен министар просвете, назире промена државног курса према запостављеној науци која је ненадано и сложно подигла глас, или су у питању предизборни трик и козметичке промене? Истраживачи су у првим реакцијама били скептични, упркос реченицама помоћника министра просвете за науку Николе Танића да је „усвојено све што су научници

Наука

10.03.2017 у 19:14

Откривена статуа фараона Рамзеса Другог

КАИРО – Археолози у Египту пронашли су у Каиру огромну статуу за коју сматрају да би могла да представља фараона Рамзеса Другог, једног од најпознатијих античких владара. Колос, чија глава је извучена из блата булдожером, величине је око осам метара, а открио ју је тим састављен од археолога из Немачке и Египта, пренео је АП. Египтолог Калед Набил Осман казао је да је статуа „импресивно откриће” и да су на локалитету пронађени, осим делова те статуе, и делови још једне. Према његовим речима, област у којој је пронађена статуа недалеко од Каира, пуна је антиквитета који су у њој закопани. „То је било главно културно место античког Египта, а чак га и Библија помиње”, казао је он и додао да је тужна вест да ће цела та област морати да буде очишћена. Рамзес Други владао је

Друштво

09.03.2017 у 22:00

Блажи критеријуми за звања истраживача

Министарство просвете је управо послало „Службеном гласнику” измењени Правилник o вредновању научноистраживачког рада, на основу којег ће наши истраживачи бити бирани у звања, најавио је за „Политику” Никола Танић, помоћник министра просвете за науку. Он каже да су уважене све примедбе научне заједнице, чак и оне које нису биле достављене писмено, а јесу кружиле у јавности.

Наука

08.03.2017 у 18:45

Научници откривају тајне великих сликара

Научници су помогли да се открије истинска драма фреске „Страшни суд”, коју је велики сликар Микеланђело Буонароти насликао на зидовима Сикстинске капеле. Проучавајући портрете Микеланђела, насликане 20-30 година пре његове смрти, италијански културолози обратили су пажњу на чудан положај његових руку и прстију који није карактеристичан за здраве људе. Ове „погрешне” руке могле су бити грешка неког непознатог аутора да није реч о великом мајстору који је такав положај руку насликао на свим својим портретима, и то насликаним након његове 60. године. Лекари који су изучавали ове портрети објаснили су да је Микеланђело патио од тешке болести зглобова – остеоартритиса, због које руке и прсти постепено губе покретљивост, а човек осећа веома јак бол. Пре овог открића историчари уметности су

Друштво

07.03.2017 у 19:27

Пренос уживо из подземног срца ЦЕРН-а

Добро јутро, Београде! Овим речима, на српском, у име колега из Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) др Золтан Силаши је из Женеве поздравио средњошколце окупљене на мастеркласу ЦЕРН-а, који је одржан на Физичком факултету Универзитета у Београду. Они су истовремено са око 10.000 својих вршњака широм света учествовали на националној видео-конференцији, током које су им српски истраживачи у ЦЕРН-у открили део највећег светског научног комплекса. ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Друштво

02.03.2017 у 22:00

Час са истаживачима тајни универзума

Око 10.000 ученика завршних разреда средњих школа широм света, имаће прилику да један дан проведу са научницима из Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), слушају предавања, учествују у експериментима и размењују искуства са вршњацима из 50 земаља. У ЦЕРН-овом мастеркласу који ће трајати до 11. априла, учествује 200 научних институција, а у Србији ће бити организован у четири града: Новом Саду, Београду, Нишу и Крагујевцу. Премијера је сутра на департману за физику у Новом Саду, од 9.30 до 17.00 часова, а након тога у понедељак у Београду, на Физичком факултету. Следећи час је 16. марта на Институту за физику Универзитета у Крагујевцу, а дан касније ће у овом програму учествовати средњошколци из Ниша, на департману за физику тамошњег

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 13:39

Опозициона акустика: Миливојевићев „звучни топ” поново грми на Иксу

19.06.2026 у 13:38

Ухапшени осумњичени за превару, скидање црне магије наплатили шест милиона динара

19.06.2026 у 13:36

Интернет плаћања настављају тренд раста

19.06.2026 у 13:33

Трговци имају законско право да траже личну карту при куповини никотинских производа

19.06.2026 у 13:28

Иран тражи гаранције да ће напади на Либан престати пре нових разговора са САД

19.06.2026 у 13:26

Полиција трага за тромесечном бебом несталом из колица