Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Магазин

21.12.2016 у 13:02

Научници тестирају роботе за сервисирање сателита

У земљиној орбити се налази више од 2.000 сателита који преносе телефонске, радио, телевизијске и интернет сигнале, сакупљају податке о временским условима, служе за навигацију, научна мерења, војну контролу... Ако се сателит поквари, било механички или електронски или ако остане без горива, он остаје напуштен јер ниједна свемирска агенција нема могућности да сервисира сателите у орбити. Научници из Центра за роботичку технологију Универзитета Западне Вирџиније покушавају да реше тај проблем. Да би успешно обављао своје функције, сателит мора да буде у одређеној позицији у свемиру, што захтева периодично активирање управљачких ракетних мотора малог капацитета. Чак и ако су сви системи и даље у погону, сателит постаје свемирски отпад уколико остане без горива. Зато би слање робота да

Београд

18.12.2016 у 15:45

Фестивал науке посетило 32.000 људи

Више од 32.000 људи посетило је јубиларни 10. Фестивал науке који је данас завршен на Београдском сајму. Кроз четири фестивалска дана, Фестивал науке оправдао је репутацију највећег фестивала у Југоисточној Европи и показао да Београд убудуће може и треба да се нађе на мапи најбољег научног провода на свету. На београдски Фестивал науке тако су стигли школарци из целог региона, а током четири фестивалска дана забележено је више од 26.500 школских посета из 550 основних и средњих образовних установа, наводи се у саопштењу скупа. „Еволуција енергије”, поставка креирана од стране генералног спонзора фестивала компаније НИС, својим експлозивним експериментима очарала је знатижељне посетиоце уводећи их у свет обновљивих извора енергије. Свет биљака, с друге стране, на сасвим нов начин

Београд

17.12.2016 у 18:20

Више од 650 научника на Фестивалу науке

Фестивал науке на Београдском сајму одржава се већ јубиларну, десету годину за редом, а овај пут се под слоганом „Чиста десетка” на 7.000 квадратних метара представило више од 650 научника. Како је казала репортеру Танјуга ПР фестивала Зорана Минчић „најбоља научна забава” је представљена у халама 3, 3А и 11. У Хали 3, названој „Забава без престанка”, осим мора знатижељних лица могу се видети и бројни штандови са епруветама пуним шарених течности и задимљеним бочицама. Мало даље, у истој сали, посетиоци могу једноставним уласком у кабине да осете какве су климе на другим крајевима света. Те кабине симулирају услове екваторијалне, пустињске и субполарне климе те се за час можете и угрејати и смрзнути. На фестивалу нису приказане само поставке природних наука, већ су своја

Магазин

16.12.2016 у 12:06

Дани на Земљи постају све дужи

Дани на нашој планети постају све дужи због успоравања Земљиног кретања око Сунца, али то продужење времена скоро и да не можемо да осетимо нити приметимо за време живота. Просечан дан продужавао се за око 1,8 милисекунди сваког века током последњих 27.000 година, показало је ново истраживање, известио је лист „Индипендент“. Због те постепене промене, дан ће постати дужи за само један минут тек за 6,7 милиона година. Нова астрономска студија, коју је спроводио пензионисани астроном Краљевске опсерваторије у Гриничу Лесли Морисон, показала је да се дани на нашој планети нешто спорије продужавају него што се раније мислило. „Ове процене су апроксимативне јер геолошке силе које управљају Земљином ротацијом неће обавезно бити константне током тако дугог периода. Ледена доба и сличне

Београд

15.12.2016 у 21:10

Слоновска паста за зубе и шетња по Марсу

Прављење слоновске пасте за зубе и реакције супстанци које стварају вулканску лаву привукли су и млађе и старије на штанду Хемијског факултета. Лего коцкице највише су заинтересовале најмлађе радозналце. Да ли биљке размишљају? На ово и друга питања ученицима су одговарали студенти Биолошког факултета. Било је и оних који су засвирали на шупљим цевима, тестирали наочаре за виртуелну стварност, али и осетили бестежинско стање на Марсу. Овако је на Београдском сајму почео десети Фестивал науке који је званично отворио Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја. – Први посетиоци фестивала пре десет година данас су вероватно већ уписали факултете, а можда је посета нашој манифестацији допринела да заволе науку – рекла је Ана Јовановић, директорка фестивала,

Магазин

14.12.2016 у 12:25

Пронађено мождано ткиво диносауруса

Човек је до сад налазио лобање, читаве костуре, чак и мало коже…, али шансе да пронађе трагове ткива мозга животиње која је изумрла пре више од 139 милиона година – скоро да нису постојале. Међутим, научници у Великој Британији објавили су да су пронашли веома мали део мозга диносауруса. Било је потребно 12 година да се дође до овог закључка. Скоро нико на плажи не би приметио такав остатак, али ловац на фосиле Џејми Хискокс одмах је уочио да је мали камен који је покупио са плаже у Сасексу 2004. године био необичан. „На врху је био скорењен, али тип коре који је изгледао помало чудно за обичан камен”, изјавио је Хискокс за „Глас Америке”. Људи стално проналазе остатке, понекад и целе костуре праисторијских животиња у разним деловима света. После милиона година, у костима није

Друштво

14.12.2016 у 08:40

Научници не верују Шарчевићу на реч

Како „Политика” незванично сазнаје, ових дана се очекује одлука Владе Србије о продужењу научно-истраживачког пројектног циклуса за још шест месеци (од 1. јануара 2017), док ће на пролеће бити расписан и Конкурс за нове пројекте ограниченог трајања на две или три године. Конкурсом и измењеним Правилником о изборима у звања просветне власти желе да изађу у сусрет друштвеним наукама и младим истраживачима, од којих је летос стигао и највећи број примедби, а да се истовремено и истраживачима омогући да предложе нове теме, формирају тимове и на тај начин остану у Србији. Маргинализовање научних радова на српском језику Због, како наводе, накарадног система вредновања научно-истраживачког рада, истраживачи окупљени у групи „Наука без цензуре” почели су ових дана потписивање

Наука

11.12.2016 у 22:00

Ко ће први стићи на Марс

На ТВ каналу „Национална географија” у току је мини-серија о томе како би могло да изгледа освајање Црвене планете, један у низу медијских пројеката с том темом, само што су овог пута аутори уверени да ће њихова визија релативно брзо да се оствари. Како каже продуцент Џастин Вилкис, довољно је људи који о Марсу причају, размишљају и сањају, а сада коначно има и оних који имају новца да нешто предузму. При том је мислио на милијардера Илона Маска, оснивача компаније „Спејс икс”, који је уверен да ће за 50 или 100 година на Црвеној планети постојати одржива колонија од милион људи. Да би се то остварило, неопходна им је подршка америчке агенције НАСА, јер њени научници раде на технологијама како да људи преживе када их Маск пребаци својим моћним ракетама. Тако се све враћа на терен

Економија

11.12.2016 у 11:04

Европа и Србија помажу иновативне пројекте

На полицама српских, али и трговинских ланаца у региону и Европи ускоро ће се наћи чоколадице са већом количином окситоцина, биоактивног биљног екстракта који узрокује осећање среће и задовољства. Производњу и дистрибуцију ових производа финансираће Европска унија у оквиру Програма сарадње науке и привреде, саопштио је јуче Фонд за иновациону делатност. Производња ових чоколада један је од 14 изабраних пројеката у чији ће развој и остварење бити уложено три милиона евра у наредне две године.

Магазин

09.12.2016 у 12:04

Немачки фузиони реактор ради

Минхен – Научници немачког института „Макс Планк” за физику плазме објавили су да њихов фузиони реактор, који су покренули 2015. године, заиста ради, што значи да би сличан модел једног дана могао да постане бесконачан извор чисте енергије. Тим из тог немачког института објавио је рад у часопису „Комуникација природе”, у коме су навели да овај фузиони реактор ствара супермоћна, вијугава тродимензионална магнетска поља каква су и била предвиђена пројектом, а показало се да је ниво грешке мањи од 1 на 100.000, што је довољно за комерцијалну примену тог модела реактора. Комерцијално исплатива фузија не би загађивала околину радиоактивним материјама, а имала би и јефтине и готово неисцрпне изворе горива – морску воду.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 16:34

Украјински произвођачи дронова шире пословање ка Азији

19.06.2026 у 16:27

Фицо: Србија знатно боље припремљена за чланство у ЕУ од Украјине

19.06.2026 у 16:24

Гастро туризам, блогери и новинари из региона обилазе Србију

19.06.2026 у 16:22

Зеленски: Партнери Украјине најавили 4 милијарде долара помоћи земљи

19.06.2026 у 16:21

Од 2015. године милион избеглица прошло кроз Србију, азил добила 261 особа

19.06.2026 у 16:17

Ђедовић Хандановић: Диверсификација и нафтовод са Мађарском кључни за сигурност Србије