Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Колумнисти

24.09.2016 у 08:30

Како је анегдотални доказ поразио науку

„Наравно да је тачно, ево, братанац моје комшинице добио неки осип по лицу недуго након што је то почео да користи.” Ово је пример коментара који данас доминирају по друштвеним медијима, и који обликују мишљење стотина милиона људи – такозвани анегдотални доказ. Овај феномен заслужан је за ескалацију антивакцинашког покрета, као и читавог спектра псеудонаучних теорија које данас добијају медијску пажњу као никада у историји. Анегдотални доказ се дефинише у енциклопедијама као „доказ заснован на искуству појединаца који је сушта супротност научном експерименту над великим бројем узорака под контролисаним условима посматрања”. Посебно се истиче да „низ оваквих анегдота и даље не представља научни доказ за тачност тврдње”, али очигледно може да изазове ефекат стопостотног веровања међу

Друштво

23.09.2016 у 08:15

Научници траже од државе: коначно нас пребројте

Група института хуманистичких наука обратила се отвореним писмом Влади Србије, Републичком секретаријату за законодавство, Министарству просвете, науке и технолошког развоја, као и скупштинском Одбору за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво у којем траже да се утврди и објави тачан број научника у Србији, стави ван снаге спорни правилник о вредновању њиховог рада, уведе институционално финансирање научно-истраживачких установа, као и да се научницима врати могућност заснивања радног односа на неодређено време. Они захтевају и да се одговорни за расписивање незаконитог конкурса за научне пројекте и пратећих докумената искључе из даљег процеса одлучивања о научноистраживачкој политици, као и да се именује нови помоћник министра просвете за сектор Основних

Београд

07.09.2016 у 21:34

Истражи, прикажи, знање потражи

„Истражи, прикажи, знање потражи” слоган је овогодишње „Ноћи истраживача”, која ће се 30. септембра од 17 до 22 часа одржати седми пут у Србији, а једанаести пут у Европи. „Вирус” истраживачког духа ове године још је распрострањенији – осим Београђана, организатори манифестације „заразиће” и житеље Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Пирота, Пожаревца, Петнице, Инђије, Зрењанина, Панчева, Шапца и Суботице. Петочасовни програм који ће заокупити радозналце широм Србије прилагођен је и тренутној друштвеној ситуацији у свету, па ће велики део манифестације бити посвећен и миграцијама. – Кретање становништва постоји одувек и од великог је значаја и за науку јер доприноси мобилности научника и размени знања – истиче Тања Аднађевић, координаторка београдске „Ноћи истраживача”, и додаје

Друштво

06.09.2016 у 22:00

Научници пред Уставним судом

Институт за упоредно право поднео је јуче Уставном суду Иницијативу за оцену уставности и законитости Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживања, сазнаје „Политика”. Институт од Уставног суда очекује да утврди да ли је поменути правилник, по коме се неко бира у научна звања, у складу са Уставом и Законом о научноистраживачкој делатности. Уставни суд нема законски рок у којем мора да одлучи о поднетој иницијативи. Како сазнајемо, иницијативу су подржали и Балканолошки институт, Институт за српски језик САНУ, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Музиколошки институт САНУ, Етнографски институт САНУ, Институт за политичке студије, Институт за међународну политику и привреду и Синдикат научних

Наука

03.09.2016 у 22:00

Уметност је решење диференцијалне једначине

Крагујевац – Пут од науке до уметности није дугачак у визији крагујевачког физичара Драгана Тодоровића (60). Траје тек нешто дуже од недељу дана, колико је његовом не баш брзом рачунару потребно да „избаци” графички приказ кретања једног солитонског таласа кроз људски организам. Да има моћнији рачунар, дигитални принтови би, каже, били још прецизнији и занимљивији, мада су и они на којима је приказао „стомилионити део метра” већ побудили пажњу уметничке критике. У Шапцу је пре неколико дана проглашен за лауреата 25. изложбе малих формата, коју традиционално организује тамошњи Културни центар. Одлуком жирија, Тодоровићев „Солитон” поделио је прво место са керамо-скулптуром Соње Петровић Јагић из Београда. – Драго ми је због ове награде, будући да је њоме коначно верификован мој

Наука

01.09.2016 у 18:31

Пронађени најстарији фосилни остаци на Земљи

Фосилни остаци пронађени на Гренланду, за које научници верују да представљају траг живота стар 3,7 милијарди година, најстарији су досад откривени на Земљи. Према оцени ових стручњака, реч је о остацима врсте микроба која је живела недуго након формирања планете. Уколико ове претпоставке буду потврђене, досадашња граница старости фосила помериће се уназад за још 200 милиона година, што ће бити још један доказ у прилог тези да је живот настао одмах пошто се планета формирала пре око 4,5 милијарди година. Група аустралијских геолога објавила је ово откриће у часопису „Природа”, а саме остатке нашли су пре четири године у делу Гренланда познатом по неким од најстаријих стена на Земљи. Један од стручњака, који од 1980. године проучава стене на том локалитету, навео је да

Магазин

20.08.2016 у 16:30

Мамути нестали због недостатка слатке воде

Последњи мамути, који су живели пре око 5.000 година на забаченом острву Светог Павла у Беринговом мору, у близини обала Аљаске, изумрли су због недостатка воде за пиће, нови су закључци међународног тима научника. Како је известио Би-Би-Си, највећи део популације овог праисторијског горостаса нестао је пре више од 10.000 година, али су се задржали у појединим „џеповима” планете у мањем броју све до око пре 3.500 година. Досадашње уверење је било да су нестанку допринели лов и еколошке промене. Нова истраживања, међутим, указују да је у овој регији услед загревања климе и промене нивоа мора дошло до нестанка слатке пијаће воде и да је то узрок њиховог изумирања. Слатководна језера су се смањивала, а популација ових животиња се све више концентрисала око тих остатака извора воде за

Београд

12.08.2016 у 21:54

Како се пише невидљивим мастилом

Шеталиште у Гроцкој било је позорница „Винчиној летњој сцени” – летњем програму за децу и младе научних радника из Института за нуклеарне науке „Винча”, окупљених у Друштву истраживача овог института. Домаћини догађаја, који је подржао Секретаријат за спорт и омладину, били су Центар за културу и општина Гроцка, а програм је пропратило неколико десетина младих учесника. Циљ манифестације, која се организује трећу годину заредом, јесте популаризација науке, природно-техничких факултета и рада Института „Винча” код младих, као и њихово упознавање са истраживачким радом. Молекуларни биолози Дуња Дракулић и Марина Зарић, биохемичар Маријана Петковић и технолог Филип Вељковић извели су са децом низ експеримената у „лабораторији на отвореном”. Малишани су опробали како уз помоћ минералне

Друштво

10.08.2016 у 22:00

Новог министра просвете чекају разочарани научници

Младена Шарчевића, будућег министра просвете који је стручњак за основно и средње образовање, одмах по преузимању кабинета у Немањиној 24 чекају два „врућа кромпира” која стижу из области високог образовања и науке. Први је нови конкурс за научноистраживачке пројекте, око којег се претходних месеци тресла и просвета и наука и који је по многима био кључни разлог за смену ресорног министра Срђана Вербића. Подсетимо, после много полемике и оспоравања, пре свега на страницама нашег листа, конкурс који је расписало Вербићево Министарство, влада је поништила на седници 6. маја и одредила рок од 90 дана да се израде нова документа. Нови нацрт је готов, али... Др Александра

Друштво

11.08.2016 у 11:00

Преко козје стазе до звезда

Видојевица код Прокупља – Астрономска опсерваторија, у којој је недавно монтиран најмоћнији телескоп у југоисточној Европи назван „Милутин Миланковић“, смештена је на самом врху планине Видојевица, на 1.155 метара надморске висине. Некада је ту био смештен радар Војске Југославије, па је за локацију била потребна и дозвола Генералштаба. Овде је најчистије и најмрачније небо у Србији. И место на којем се схвата право значење изреке „Не види се ни прст пред оком“. До прве кућне светиљке и каквог-таквог асфалта има више од два и по километра: тај пут може се прећи само теренским возилом или пешице. Док вешто управља „ладом нивом“ у којој седимо, или боље речено поскакујемо, седамдесетједногодишњи Драгиша Гиле Радојевић објашњава нам да нико овај пут не одржава. – Наша општина је

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 17:47

Средњи курс динара за евро у понедељак 117,39 динара

19.06.2026 у 17:44

Заменик главног тужиоца ВЈТ: Шабићеви наводи крајње бесрамни

19.06.2026 у 17:42

Пипер: Новинари Н1 и Нове С да се извине грађанима због лажи о „звучном топу”

19.06.2026 у 17:40

Изложба поводом Светског дана избеглица отворена у Народној скупштини

19.06.2026 у 17:39

Гастро туризам: блогери и новинари из региона обилазе Србију

19.06.2026 у 17:36

У Царичином граду одржана презентација Експо изложбе