Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kolumnisti

24.09.2016 u 08:30

„Naravno da je tačno, evo, bratanac moje komšinice dobio neki osip po licu nedugo nakon što je to počeo da koristi.” Ovo je primer komentara koji danas dominiraju po društvenim medijima, i koji oblikuju mišljenje stotina miliona ljudi – takozvani anegdotalni dokaz. Ovaj fenomen zaslužan je za eskalaciju antivakcinaškog pokreta, kao i čitavog spektra pseudonaučnih teorija koje danas dobijaju medijsku pažnju kao nikada u istoriji. Anegdotalni dokaz se definiše u enciklopedijama kao „dokaz zasnovan na iskustvu pojedinaca koji je sušta suprotnost naučnom eksperimentu nad velikim brojem uzoraka pod kontrolisanim uslovima posmatranja”. Posebno se ističe da „niz ovakvih anegdota i dalje ne predstavlja naučni dokaz za tačnost tvrdnje”, ali očigledno može da izazove efekat stopostotnog

Društvo

23.09.2016 u 08:15

Naučnici traže od države: konačno nas prebrojte

Grupa instituta humanističkih nauka obratila se otvorenim pismom Vladi Srbije, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i skupštinskom Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u kojem traže da se utvrdi i objavi tačan broj naučnika u Srbiji, stavi van snage sporni pravilnik o vrednovanju njihovog rada, uvede institucionalno finansiranje naučno-istraživačkih ustanova, kao i da se naučnicima vrati mogućnost zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme. Oni zahtevaju i da se odgovorni za raspisivanje nezakonitog konkursa za naučne projekte i pratećih dokumenata isključe iz daljeg procesa odlučivanja o naučnoistraživačkoj politici, kao i da se imenuje novi pomoćnik ministra prosvete za sektor Osnovnih

Beograd

07.09.2016 u 21:34

Istraži, prikaži, znanje potraži

„Istraži, prikaži, znanje potraži” slogan je ovogodišnje „Noći istraživača”, koja će se 30. septembra od 17 do 22 časa održati sedmi put u Srbiji, a jedanaesti put u Evropi. „Virus” istraživačkog duha ove godine još je rasprostranjeniji – osim Beograđana, organizatori manifestacije „zaraziće” i žitelje Novog Sada, Kragujevca, Niša, Pirota, Požarevca, Petnice, Inđije, Zrenjanina, Pančeva, Šapca i Subotice. Petočasovni program koji će zaokupiti radoznalce širom Srbije prilagođen je i trenutnoj društvenoj situaciji u svetu, pa će veliki deo manifestacije biti posvećen i migracijama. – Kretanje stanovništva postoji oduvek i od velikog je značaja i za nauku jer doprinosi mobilnosti naučnika i razmeni znanja – ističe Tanja Adnađević, koordinatorka beogradske „Noći istraživača”,

Društvo

06.09.2016 u 22:00

Naučnici pred Ustavnim sudom

Institut za uporedno pravo podneo je juče Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživanja, saznaje „Politika”. Institut od Ustavnog suda očekuje da utvrdi da li je pomenuti pravilnik, po kome se neko bira u naučna zvanja, u skladu sa Ustavom i Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti. Ustavni sud nema zakonski rok u kojem mora da odluči o podnetoj inicijativi. Kako saznajemo, inicijativu su podržali i Balkanološki institut, Institut za srpski jezik SANU, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Muzikološki institut SANU, Etnografski institut SANU, Institut za političke studije, Institut za međunarodnu politiku i privredu i Sindikat

Nauka

03.09.2016 u 22:00

Umetnost je rešenje diferencijalne jednačine

Kragujevac – Put od nauke do umetnosti nije dugačak u viziji kragujevačkog fizičara Dragana Todorovića (60). Traje tek nešto duže od nedelju dana, koliko je njegovom ne baš brzom računaru potrebno da „izbaci” grafički prikaz kretanja jednog solitonskog talasa kroz ljudski organizam. Da ima moćniji računar, digitalni printovi bi, kaže, bili još precizniji i zanimljiviji, mada su i oni na kojima je prikazao „stomilioniti deo metra” već pobudili pažnju umetničke kritike. U Šapcu je pre nekoliko dana proglašen za laureata 25. izložbe malih formata, koju tradicionalno organizuje tamošnji Kulturni centar. Odlukom žirija, Todorovićev „Soliton” podelio je prvo mesto sa keramo-skulpturom Sonje Petrović Jagić iz Beograda. – Drago mi je zbog ove nagrade, budući da je njome konačno verifikovan

Nauka

01.09.2016 u 18:31

Pronađeni najstariji fosilni ostaci na Zemlji

Fosilni ostaci pronađeni na Grenlandu, za koje naučnici veruju da predstavljaju trag života star 3,7 milijardi godina, najstariji su dosad otkriveni na Zemlji. Prema oceni ovih stručnjaka, reč je o ostacima vrste mikroba koja je živela nedugo nakon formiranja planete. Ukoliko ove pretpostavke budu potvrđene, dosadašnja granica starosti fosila pomeriće se unazad za još 200 miliona godina, što će biti još jedan dokaz u prilog tezi da je život nastao odmah pošto se planeta formirala pre oko 4,5 milijardi godina. Grupa australijskih geologa objavila je ovo otkriće u časopisu „Priroda”, a same ostatke našli su pre četiri godine u delu Grenlanda poznatom po nekim od najstarijih stena na Zemlji. Jedan od stručnjaka, koji od 1980. godine proučava stene na tom lokalitetu, naveo je da

Magazin

20.08.2016 u 16:30

Mamuti nestali zbog nedostatka slatke vode

Poslednji mamuti, koji su živeli pre oko 5.000 godina na zabačenom ostrvu Svetog Pavla u Beringovom moru, u blizini obala Aljaske, izumrli su zbog nedostatka vode za piće, novi su zaključci međunarodnog tima naučnika. Kako je izvestio Bi-Bi-Si, najveći deo populacije ovog praistorijskog gorostasa nestao je pre više od 10.000 godina, ali su se zadržali u pojedinim „džepovima” planete u manjem broju sve do oko pre 3.500 godina. Dosadašnje uverenje je bilo da su nestanku doprineli lov i ekološke promene. Nova istraživanja, međutim, ukazuju da je u ovoj regiji usled zagrevanja klime i promene nivoa mora došlo do nestanka slatke pijaće vode i da je to uzrok njihovog izumiranja. Slatkovodna jezera su se smanjivala, a populacija ovih životinja se sve više koncentrisala oko tih ostataka

Beograd

12.08.2016 u 21:54

Kako se piše nevidljivim mastilom

Šetalište u Grockoj bilo je pozornica „Vinčinoj letnjoj sceni” – letnjem programu za decu i mlade naučnih radnika iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, okupljenih u Društvu istraživača ovog instituta. Domaćini događaja, koji je podržao Sekretarijat za sport i omladinu, bili su Centar za kulturu i opština Grocka, a program je propratilo nekoliko desetina mladih učesnika. Cilj manifestacije, koja se organizuje treću godinu zaredom, jeste popularizacija nauke, prirodno-tehničkih fakulteta i rada Instituta „Vinča” kod mladih, kao i njihovo upoznavanje sa istraživačkim radom. Molekularni biolozi Dunja Drakulić i Marina Zarić, biohemičar Marijana Petković i tehnolog Filip Veljković izveli su sa decom niz eksperimenata u „laboratoriji na otvorenom”. Mališani su oprobali kako uz pomoć mineralne

Društvo

10.08.2016 u 22:00

Novog ministra prosvete čekaju razočarani naučnici

Mladena Šarčevića, budućeg ministra prosvete koji je stručnjak za osnovno i srednje obrazovanje, odmah po preuzimanju kabineta u Nemanjinoj 24 čekaju dva „vruća krompira” koja stižu iz oblasti visokog obrazovanja i nauke. Prvi je novi konkurs za naučnoistraživačke projekte, oko kojeg se prethodnih meseci tresla i prosveta i nauka i koji je po mnogima bio ključni razlog za smenu resornog ministra Srđana Verbića. Podsetimo, posle mnogo polemike i osporavanja, pre svega na stranicama našeg lista, konkurs koji je raspisalo Verbićevo Ministarstvo, vlada je poništila na sednici 6. maja i odredila rok od 90 dana da se izrade nova dokumenta. Novi nacrt je gotov, ali... Dr Aleksandra

Društvo

11.08.2016 u 11:00

Preko kozje staze do zvezda

Vidojevica kod Prokuplja – Astronomska opservatorija, u kojoj je nedavno montiran najmoćniji teleskop u jugoistočnoj Evropi nazvan „Milutin Milanković“, smeštena je na samom vrhu planine Vidojevica, na 1.155 metara nadmorske visine. Nekada je tu bio smešten radar Vojske Jugoslavije, pa je za lokaciju bila potrebna i dozvola Generalštaba. Ovde je najčistije i najmračnije nebo u Srbiji. I mesto na kojem se shvata pravo značenje izreke „Ne vidi se ni prst pred okom“. Do prve kućne svetiljke i kakvog-takvog asfalta ima više od dva i po kilometra: taj put može se preći samo terenskim vozilom ili pešice. Dok vešto upravlja „ladom nivom“ u kojoj sedimo, ili bolje rečeno poskakujemo, sedamdesetjednogodišnji Dragiša Gile Radojević objašnjava nam da niko ovaj put ne održava. – Naša opština je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka