Naučnici traže od države: konačno nas prebrojte

Grupa instituta humanističkih nauka obratila se otvorenim pismom Vladi Srbije, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i skupštinskom Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u kojem traže da se utvrdi i objavi tačan broj naučnika u Srbiji, stavi van snage sporni pravilnik o vrednovanju njihovog rada, uvede institucionalno finansiranje naučno-istraživačkih ustanova, kao i da se naučnicima vrati mogućnost zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme.

Oni zahtevaju i da se odgovorni za raspisivanje nezakonitog konkursa za naučne projekte i pratećih dokumenata isključe iz daljeg procesa odlučivanja o naučnoistraživačkoj politici, kao i da se imenuje novi pomoćnik ministra prosvete za sektor Osnovnih istraživanja.

Ministru prosvete Mladenu Šarčeviću poslato je i posebno pismo, u kojem naučnici traže da se uvedu jasna pravila u vrednovanju i poštuju specifičnosti pojedinih disciplina.

Potpisnici otvorenog pisma su: Istorijski institut, Arheološki institut, Institut za noviju istoriju Srbije, Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Muzikološki institut SANU, Balkanološki institut SANU i Etnografski institut SANU. Naučnici smatraju da su ključni problemi nauke u Srbiji neadekvatan sistem finansiranja naučnih institucija i naučnog rada, neodgovarajući sistem vrednovanja rezultata naučnog rada, nepostojanje javno dostupnog registra istraživača i baze naučnih rezultata, kao i netransparentan rad Ministarstva i odsustvo dijaloga sa naučnom zajednicom.

– Zajednica instituta čvrsto stoji na stanovištu da je neophodno uvođenje institucionalnog finansiranja naučno-istraživačkih ustanova, kao i jasni zakonski i finansijski okviri u kojima će se istraživanja kao i budući projekti odvijati, a ovaj stav podržava i humanistička grupacija – kaže za „Politiku” dr Aleksandra Pavićević, viši naučni saradnik u Etnografskom institutu SANU.

Naučnici su zabrinuti i što novi Nacionalni savet nije formiran. Zajednica instituta Srbije je juče održala sastanak, prenosi dr Pavićević,  i ostala pri stavu da je neophodno da se projekti produže sve dok se ne završi usklađivanje svih zakonskih dokumenata i izradi model kombinovanog finansiranja. Podsetimo, pošto je vlada u maju poništila konkurs, istovremeno je produženo i finansiranje projekata do kraja ove godine.

Oni podsećaju i da su u nacrtu novog konkursa, koji čeka na usvajanje, ostale na snazi diskriminativne odredbe (umanjenje sredstava za pojedine grupe nauka, selektivno vrednovanje naučnoistraživačkih rezultata prema godini kada su ostvareni i kategoriji, diskriminacija mladih istraživača u istraživačkom zvanju), a na zahteve Zajednice instituta Srbije i Sindikata nauke se i dalje ne odgovara.

– Jasno je da u prethodnom sazivu Ministarstva nije postojala volja da se uvaže apeli naučne zajednice i da je dosledno sprovođena protiv-naučna politika u cilju vezivanja naučnoistraživačkih rezultata za razne profitne ustanove. Na delu je bila diskriminacija neprofitnih nauka i fundamentalnih istraživanja, pri čemu su posebno oštećene nauke koje se bave izučavanjem srpskog društva, kulture, jezika i istorije. Stimulisana je privatizacija nauke, fingirani su uspesi Ministarstva u svrhu samopromocije, iako je naučna zajednica, zapravo, postizala uspehe uprkos njima. Ministarstvo je konstantno odbijalo da se, radi transparentnosti i tačnosti, objavi baza ostvarenih rezultata, kao i baza istraživača. Javne rasprave su bile samo kulisa, dok se rad Ministarstva odvijao bez stvarnog dijaloga sa naučnom zajednicom. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da niko od dosadašnjeg rukovodećeg kadra nije snosio bilo kakvu odgovornost za svoje propuste, niti za zastupanje nezakonitih podzakonskih akata i rešenja – navode naučnici u pismu Šarčeviću.

Oni ističu i da je naučna zajednica šokirana letos objavljenim podatkom da je umesto dosadašnjih približno 12.000 istraživača, sada registrovano – osamnaest hiljada!

„Najveći deo ovih ljudi, pretpostavlja se, predstavlja nastavno osoblje državnih i privatnih fakulteta, što dovodi zaposlene u državnim institutima i osobe u naučnim zvanjima angažovane na projektima državnih fakulteta u neravnopravan položaj. Gubitkom projekta na konkursu za koji su predviđena ista sredstva za veći broj ljudi, kao i oštriji a pri tom nenaučni i nezakoniti kriterijumi, naučnici u pomenutim ustanovama ostali bi bez prihoda i posla. Humanističke nauke su posebno pogođene, pošto je fond kojim su do sada raspolagale smanjen sa 7,3 odsto na 4,8 procenata sredstava predviđenih za projekte”, ističu naučnici iz sedam instituta društvenih nauka.

Privatna firma uvodila red u naučno izdavaštvo

Ministarstvo je 2009. donelo Akt o uređivanju naučnih časopisa. Njegov cilj je bio da srpska naučna glasila približi onima koja se kvalifikuju za ulazak na Thomson Reuters i slične profitne liste. Pod paravanom uvođenja reda u domenu naučnog izdavaštva, uvedeni su bibliometrijski principi, koji nisu pokazatelj vrednosti naučnog rada, navedeno je u pismu ministru Šarčeviću.

„Koristeći resurse Narodne biblioteke Srbije, privatna firma CEON dobijala je ozbiljne novčane iznose za izradu Srpskog citatnog indeksa i bibliometrijskih izveštaja. Okolnosti angažovanja CEON-a i metodologija njegovog rada bili su netransparentni. Nakon raskida saradnje sa Narodnom bibliotekom Srbije, CEON je uklonio sa interneta do tada obrađena godišta časopisa, koja je država platila, i zatražio od izdavača da plate i arhivirane brojeve i dalju obradu novih”, ističe se u pismu ministru prosvete.