Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: храна

Економија

21.04.2016 у 22:00

Ни јаја из Србије не могу у ЕУ

Србија је једина држава у окружењу у којој се не обележавају јаја и која због неусаглашености са ветеринарским прописима Европске уније нема дозволу за извоз јаја у ЕУ, сазнаје „Политика”. Конкретно, држави се замера што не спроводи контролу салмонеле по стандардима Уније. Додатан проблем је што нам није дозвољен ни превоз јаја преко територија држава чланица (идентично као и са свињским месом) па произвођачима остају недоступне и поједине земље ЦЕФТА са којима би било могуће договорити извоз. У Управи за ветерину потврдили су ову информацију за наш лист...

Потрошач

10.04.2016 у 22:00

За храну– два евра дневно

Живот просечне породице у Србији, која месечно на располагању има око 60.000 динара граничи се са сиромаштвом. Више од половине новца потроши се на храну и рачуне, а све преко тога сматра се луксузом. За већину одлазак у позориште, изласци, куповина гардеробе, обуће и путовања постали су незамисливи. – То није нормалан живот, потрошачи једва састављају крај с крајем, њихов стандард је и даље изузетно низак. Потрошачка корпа може да подмири неке основне потребе када су у питању основне животне намирнице – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Економија

07.04.2016 у 21:22

Србија може да извози храну у вредности од десет милијарди долара

Процењује се да Србија може да извезе храну у вредности од десет милијарди долара, а тренутно извози мање од трећине својих реалних могућности. Међутим, захтеви за безбедност хране на европском и светском тржишту су све већи због чега ће и Србија морати да унапреди стандарде производње. На жалост, произвођачи увођење сертификата виде као немилу обавезу што би требало што пре да се промени, рекао је Бошко Гавовић, извршни директор компаније ТМС на одржаној конференцији о безбедности хране. У Србији има 470.000 регистрованих пољопривредних газдинстава. Око три до четири хиљаде њих је сертификовано и то углавном у прерађивачкој индустрији, а свега 270 произвођача у примарној пољопривредној производњи. Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана

Магазин

07.04.2016 у 18:25

Ротквица задовољава трећину дневних потреба за витамином Це

Ротквице расту у бусену заједно с лишћем и тако се и продају на пијачним тезгама и супермаркетима. Ово пролећно поврће црвених плодова карактерише то да само после 20 до 30 дана од сејања дају једар, укусан, сочан и хрскав корен. Уништава бактерије у желуцу и цревима Ротквице помажу уништавању бактерија и гљивица у желуцу и цревима, код надутости, пролива и затвора јер подстичу перисталтику црева и лучење пробавних сокова. Добре су за дезинфекцију слузнице усне шупљине и носа, превенирају појаву камена у жучи, бубрегу и бешици јер стимулишу излучивање жучи и желудачне сокове. Смањују ниво холестерола и масноће у крви, растварају слуз код прехладе и кашља, повољно делују на нервни систем, прочишћавају дисајне путеве, омогућују лакше дисање, прочишћују крв. По

Економија

06.04.2016 у 17:05

Контролисано 280 производа на ГМО

Фитосанитарна гранична инспекција узела је током прошле године на граничним прелазима 280 узорака разних пољопривредних и прехрамбених производа и послала их на анализу присуства ГМО. Међу њима, како „Политика” сазнаје, није било слаткиша, а то је и одговор на најчешће питање да ли се и у којој мери кондиторски производи из увоза контролишу на присуство ГМО. Ова дилема постала је још израженија после вести да су амерички произвођачи хране „Марс“ и „Келогс“, неке од својих најпознатијих артикала почели да декларишу као генетски модификоване производе. Поменуте компаније су за наш лист објасниле да се ГМО састојци налазе у слаткишима за америчко тржиште, док се за потрошаче у Европи и Србији користе посебне сировине које нису производ генетског инжењеринга. На списку контролисаних

Економија

30.03.2016 у 21:05

Како моћне бобице продају сок од јабуке

„Домаћи мед” направљен од фруктозног сирупа, „ражани хлеб“ у коме доминира пшеница, мултитропик – воћни напитак са 70 одсто концентрата јабуке или пиринач произведен на војвођанским ораницама. Зашто нам продају пекарски мед као да је за јело, а не за индустријску производњу или „лековити” хлеб „тонус“? Како то да произвођачи могу да нам понуде и воду која лечи дијабетес, а трговци „здраве грицкалице” пуне шећера и лоших масти? Ово су само неки од примера произвођачких и трговачких превара у којима се игром речи и непрецизним декларацијама, па још и нижим ценама, стиже до екстрапрофита. Да су преваре са храном и даље присутне на нашем тржишту указује последње истраживање ИХИС нутриционизма (организације која се бави истраживањем и развојем у области исхране). Они су од 100 контролисаних

Магазин

24.03.2016 у 11:55

Зашто треба избегавати дијете са интернета

Поједине особе не разумеју концепт индивидуалне дијете и посматрају овај проблем на погрешан начин. Најчешће су убеђења да је сасвим у реду почети са примењивањем тренутно популарне дијете из неког часописа или са интернета. Други се упуштају у експерименте са пилулама и чајевима или једноставно гладују. Све је то, нажалост, погрешно. Вежбање је неопходно Треба истрајавати у ставу да је физичка активност битна за сагоревање масти. Мишићи су „фабрике” за сагоревање масти, али неке популарне дијете иду ка томе да се не користе целе групе намирница и да се избегавају физички напори. Угљени хидрати су гориво, али ако се превише уносе оне ће се трансформисати у масти. Масти су, опет, важне за синтезу хормона, пренос витамина и још небројено много улога. Баш као и угљене

Живот и стил

19.03.2016 у 20:50

На Новом Зеланду роботи достављају пицу

Велингтон – Један ланац ресторана брзе хране на Новом Зеланду ускоро ће тестирати робота за доставу пица, који ће, како је саопштено, бити први робот такве врсте у свету. Компанија је саопштила да у сарадњи са властима Новог Зеланда ради на тестирању робота „дру”, пренела је агенција Франс прес. Робот на четири точка, развијен у Аустралији, нижи је од метра и садржи грејне преграде (рерне) у које може да буде смештено до десет пица. „Дру” се креће помоћу напајања из батерије и има сензоре за избегавање препрека, пренео је Танјуг. Када поруче пицу, наручиоци добијају посебан код, који затим укуцавају у тастатуру робота како би откључали преграду у којој се налази њихова пица. „‘Дру’ је мудар и симпатичан и уверени смо да ће једног дана постати интегрални део ланца ресторана”,

Живот и стил

13.03.2016 у 20:44

Галска вечера широм света

Широм планете, у 1.000 одабраних ресторана у 150 земаља – од скромних бистроа до најексклузивнијих тачака на гастрономској карти света – више од 1.500 кувара који су испунили строге критеријуме међународног кулинарског жирија понудиће 21. марта својим гостима за вечеру „француски мени”. Сваки од њих ће се разликовати по специјалитетима које нуди, али ће сваки нудити аперитив с канапеима, предјело, главно јело, сиреве, дезерт и одговарајући избор пратећих вина и шампањца којима ће славити француску гастрономију. Ово је други пут да се организује планетарна манифестација „Укуси Француске”, на иницијативу једног од најпознатијих француских кувара, Алена Дикаса и Министарства за спољне послове и међународни развој. Надахнуће су нашли у давнашњој идеји Огиста Ескофијеа, који је 1912.

Магазин

02.03.2016 у 22:00

Слатко као стевија

Стевија је природни заслађивач – алтернатива обичном шећеру. Добија се из листова биљке stevia rebaudiana која нема калорије. Листови ове биљке су слатки не захваљујући простим шећерима, већ једињењима гликозидима (по биљци названи стевиозид и ребаудиозид) који су од 30 до 320 пута слађе од шећера. Како стевија „ради” Стевијини гликозиди садрже глукозу и друге нешећерне молекуле. Рецептори укуса на језику реагују на глукозу у гликозидима (стевиозид је мање сладак од ребаудиозида), док блага горчина потиче од других молекула у гликозидима које нису шећери.Ребаудиозид метаболише у стевиозид, а овај у глукозу (то врше бактерије у дебелом цреву, па глукоза не доспева у крвоток) и стевиол (који даље не метаболише и као такав се избацује). Светска здравствена организација

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

23.06.2026 у 13:42

Премијер Мацут инаугурисан у иностраног члана Академије наука и уметности РС

23.06.2026 у 13:39

Нешовићева: Осмаци бирају листе жеља, има довољно места у средњим школама

23.06.2026 у 13:39

Ко ће се извинити за причу о „Сарајево сафарију”

23.06.2026 у 13:34

Расправа посланика власти и опозиције о звучном топу и Венецијанској комисији

23.06.2026 у 13:34

Свечано отварање РСФФ 25. јуна под слоганом „Селом круже филмске приче”

23.06.2026 у 13:34

Гојковићева: Нови базен у Бачкој Тополи резултат рада покрајинске и локалне власти