Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Ekonomija

21.04.2016 u 22:00

Ni jaja iz Srbije ne mogu u EU

Srbija je jedina država u okruženju u kojoj se ne obeležavaju jaja i koja zbog neusaglašenosti sa veterinarskim propisima Evropske unije nema dozvolu za izvoz jaja u EU, saznaje „Politika”. Konkretno, državi se zamera što ne sprovodi kontrolu salmonele po standardima Unije. Dodatan problem je što nam nije dozvoljen ni prevoz jaja preko teritorija država članica (identično kao i sa svinjskim mesom) pa proizvođačima ostaju nedostupne i pojedine zemlje CEFTA sa kojima bi bilo moguće dogovoriti izvoz. U Upravi za veterinu potvrdili su ovu informaciju za naš list...

Potrošač

10.04.2016 u 22:00

Za hranu– dva evra dnevno

Život prosečne porodice u Srbiji, koja mesečno na raspolaganju ima oko 60.000 dinara graniči se sa siromaštvom. Više od polovine novca potroši se na hranu i račune, a sve preko toga smatra se luksuzom. Za većinu odlazak u pozorište, izlasci, kupovina garderobe, obuće i putovanja postali su nezamislivi. – To nije normalan život, potrošači jedva sastavljaju kraj s krajem, njihov standard je i dalje izuzetno nizak. Potrošačka korpa može da podmiri neke osnovne potrebe kada su u pitanju osnovne životne namirnice – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ekonomija

07.04.2016 u 21:22

Srbija može da izvozi hranu u vrednosti od deset milijardi dolara

Procenjuje se da Srbija može da izveze hranu u vrednosti od deset milijardi dolara, a trenutno izvozi manje od trećine svojih realnih mogućnosti. Međutim, zahtevi za bezbednost hrane na evropskom i svetskom tržištu su sve veći zbog čega će i Srbija morati da unapredi standarde proizvodnje. Na žalost, proizvođači uvođenje sertifikata vide kao nemilu obavezu što bi trebalo što pre da se promeni, rekao je Boško Gavović, izvršni direktor kompanije TMS na održanoj konferenciji o bezbednosti hrane. U Srbiji ima 470.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Oko tri do četiri hiljade njih je sertifikovano i to uglavnom u prerađivačkoj industriji, a svega 270 proizvođača u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana

Magazin

07.04.2016 u 18:25

Rotkvica zadovoljava trećinu dnevnih potreba za vitaminom Ce

Rotkvice rastu u busenu zajedno s lišćem i tako se i prodaju na pijačnim tezgama i supermarketima. Ovo prolećno povrće crvenih plodova karakteriše to da samo posle 20 do 30 dana od sejanja daju jedar, ukusan, sočan i hrskav koren. Uništava bakterije u želucu i crevima Rotkvice pomažu uništavanju bakterija i gljivica u želucu i crevima, kod nadutosti, proliva i zatvora jer podstiču peristaltiku creva i lučenje probavnih sokova. Dobre su za dezinfekciju sluznice usne šupljine i nosa, preveniraju pojavu kamena u žuči, bubregu i bešici jer stimulišu izlučivanje žuči i želudačne sokove. Smanjuju nivo holesterola i masnoće u krvi, rastvaraju sluz kod prehlade i kašlja, povoljno deluju na nervni sistem, pročišćavaju disajne puteve, omogućuju lakše disanje, pročišćuju

Ekonomija

06.04.2016 u 17:05

Kontrolisano 280 proizvoda na GMO

Fitosanitarna granična inspekcija uzela je tokom prošle godine na graničnim prelazima 280 uzoraka raznih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i poslala ih na analizu prisustva GMO. Među njima, kako „Politika” saznaje, nije bilo slatkiša, a to je i odgovor na najčešće pitanje da li se i u kojoj meri konditorski proizvodi iz uvoza kontrolišu na prisustvo GMO. Ova dilema postala je još izraženija posle vesti da su američki proizvođači hrane „Mars“ i „Kelogs“, neke od svojih najpoznatijih artikala počeli da deklarišu kao genetski modifikovane proizvode. Pomenute kompanije su za naš list objasnile da se GMO sastojci nalaze u slatkišima za američko tržište, dok se za potrošače u Evropi i Srbiji koriste posebne sirovine koje nisu proizvod genetskog inženjeringa. Na spisku kontrolisanih

Ekonomija

30.03.2016 u 21:05

Kako moćne bobice prodaju sok od jabuke

„Domaći med” napravljen od fruktoznog sirupa, „ražani hleb“ u kome dominira pšenica, multitropik – voćni napitak sa 70 odsto koncentrata jabuke ili pirinač proizveden na vojvođanskim oranicama. Zašto nam prodaju pekarski med kao da je za jelo, a ne za industrijsku proizvodnju ili „lekoviti” hleb „tonus“? Kako to da proizvođači mogu da nam ponude i vodu koja leči dijabetes, a trgovci „zdrave grickalice” pune šećera i loših masti? Ovo su samo neki od primera proizvođačkih i trgovačkih prevara u kojima se igrom reči i nepreciznim deklaracijama, pa još i nižim cenama, stiže do ekstraprofita. Da su prevare sa hranom i dalje prisutne na našem tržištu ukazuje poslednje istraživanje IHIS nutricionizma (organizacije koja se bavi istraživanjem i razvojem u oblasti ishrane). Oni su od 100

Magazin

24.03.2016 u 11:55

Zašto treba izbegavati dijete sa interneta

Pojedine osobe ne razumeju koncept individualne dijete i posmatraju ovaj problem na pogrešan način. Najčešće su ubeđenja da je sasvim u redu početi sa primenjivanjem trenutno popularne dijete iz nekog časopisa ili sa interneta. Drugi se upuštaju u eksperimente sa pilulama i čajevima ili jednostavno gladuju. Sve je to, nažalost, pogrešno. Vežbanje je neophodno Treba istrajavati u stavu da je fizička aktivnost bitna za sagorevanje masti. Mišići su „fabrike” za sagorevanje masti, ali neke popularne dijete idu ka tome da se ne koriste cele grupe namirnica i da se izbegavaju fizički napori. Ugljeni hidrati su gorivo, ali ako se previše unose one će se transformisati u masti. Masti su, opet, važne za sintezu hormona, prenos vitamina i još nebrojeno mnogo uloga. Baš kao i

Život i stil

19.03.2016 u 20:50

Na Novom Zelandu roboti dostavljaju picu

Velington – Jedan lanac restorana brze hrane na Novom Zelandu uskoro će testirati robota za dostavu pica, koji će, kako je saopšteno, biti prvi robot takve vrste u svetu. Kompanija je saopštila da u saradnji sa vlastima Novog Zelanda radi na testiranju robota „dru”, prenela je agencija Frans pres. Robot na četiri točka, razvijen u Australiji, niži je od metra i sadrži grejne pregrade (rerne) u koje može da bude smešteno do deset pica. „Dru” se kreće pomoću napajanja iz baterije i ima senzore za izbegavanje prepreka, preneo je Tanjug. Kada poruče picu, naručioci dobijaju poseban kod, koji zatim ukucavaju u tastaturu robota kako bi otključali pregradu u kojoj se nalazi njihova pica. „‘Dru’ je mudar i simpatičan i uvereni smo da će jednog dana postati integralni deo lanca restorana”,

Život i stil

13.03.2016 u 20:44

Galska večera širom sveta

Širom planete, u 1.000 odabranih restorana u 150 zemalja – od skromnih bistroa do najekskluzivnijih tačaka na gastronomskoj karti sveta – više od 1.500 kuvara koji su ispunili stroge kriterijume međunarodnog kulinarskog žirija ponudiće 21. marta svojim gostima za večeru „francuski meni”. Svaki od njih će se razlikovati po specijalitetima koje nudi, ali će svaki nuditi aperitiv s kanapeima, predjelo, glavno jelo, sireve, dezert i odgovarajući izbor pratećih vina i šampanjca kojima će slaviti francusku gastronomiju. Ovo je drugi put da se organizuje planetarna manifestacija „Ukusi Francuske”, na inicijativu jednog od najpoznatijih francuskih kuvara, Alena Dikasa i Ministarstva za spoljne poslove i međunarodni razvoj. Nadahnuće su našli u davnašnjoj ideji Ogista Eskofijea, koji je

Magazin

02.03.2016 u 22:00

Slatko kao stevija

Stevija je prirodni zaslađivač – alternativa običnom šećeru. Dobija se iz listova biljke stevia rebaudiana koja nema kalorije. Listovi ove biljke su slatki ne zahvaljujući prostim šećerima, već jedinjenjima glikozidima (po biljci nazvani steviozid i rebaudiozid) koji su od 30 do 320 puta slađe od šećera. Kako stevija „radi” Stevijini glikozidi sadrže glukozu i druge nešećerne molekule. Receptori ukusa na jeziku reaguju na glukozu u glikozidima (steviozid je manje sladak od rebaudiozida), dok blaga gorčina potiče od drugih molekula u glikozidima koje nisu šećeri.Rebaudiozid metaboliše u steviozid, a ovaj u glukozu (to vrše bakterije u debelom crevu, pa glukoza ne dospeva u krvotok) i steviol (koji dalje ne metaboliše i kao takav se izbacuje). Svetska zdravstvena organizacija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: hrana