Kako hrana utiče na raspoloženje

U mnogim situacijama naše raspoloženje određuje šta ćemo jesti. Naiđu dani kada se i uz sve znanje o štetnosti pretera u hrani, ali i oni kada se izgubi apetit u potpunosti.

Na primer, ako neko diplomira i želi da počasti sebe i drage osobe, na trpezi će se neminovno naći razne đakonije i poslastice. Sa druge strane, osećaji potištenosti, gubitka, tuge i bola praćeni su nezainteresovanošću za hranom.

Važno je znati, međutim, da sve ovo funkcioniše i u suprotnom smeru, to jest, da hrana koju konzumiramo utiče na naše raspoloženje.

Kako? Najkraće rečeno: zdravija ishrana utiče na mozak, a on na raspoloženje. Postoji neraskidiva veza između mozga i želuca. Povezani su preko pneumogastričnog (lat. nervus vagus), desetog moždanog živca koji povezuje moždano stablo i trbuh. Ovaj živac je osnovna veza koju stomačne i crevne bakterije koriste da pošalju odgovarajuće informacije mozgu.

Dobro varenje je, dakle, od velike važnosti za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Postoji mnogo faktora koji negativno utiču na dobro varenje i crevnu floru, a potom i na mentalno zdravlje. Ako se klasično uzgajana hrana tretirana glifosfatom, totalnim herbicidom (EU smernicama podržava se ukidanje njegove upotrebe), on osim izrazite toksičnosti uzrokuje i nedostatak minerala koji su neophodni za normalnu funkciju mozga.

Ishrana GMO značajno menja crevnu floru jer se patogene bakterije množe, a dobre bakterije istrebljuju. Ishrana koja uključuje obilje voća i šećera, kao i ishrana GMO, pospešuje rast patogenih bakterija u crevima. Šećeri, pa i voćni (fruktoza), smanjuju aktivnost ključnog hormona rasta u mozgu – neurotrofni moždani faktor (BDNF). Primera radi, nivo BDNF kod obolelih od depresije i šizofrenije je izrazito nizak.

Konzumiranje šećera pokreće kaskadu hemijskih reakcija u organizmu i podstiče hronične upalne procese, a oni remete normalno funkcionisanje imunog sistema i prave haos u mozgu.

Šta jesti, a šta izbegavati

Crna čokolada: „Krivac” je anandamid, neurotransmiter koji se proizvodi u mozgu i privremeno blokira osećaj bola i depresije. Čokolada (naročito crna) ne samo da stvara ovo jedinjenje već sadrži i druge hemikalije koje produžavaju efekat anandamida. Dovoljno je uzeti od 30 do 40 grama crne čokolade da bi se osećali bolje.

Proteini: Organska jaja, sir, šaka badema mogu da pomognu u održavanju nivoa šećera u krvi i povećaju energiju i raspoloženje.

Banane: Banane sadrže dopamin, prirodnu hemikaliju koja popravlja raspoloženje. Bogate su vitaminima Be, uključujući vitamin Be-6 i magnezijum, koji smiruju nervni sistem. Osobe sa insulinskom rezistencijom trebalo bi da paze i ne konzumiraju banane u velikim količinama.

Kafa: Ispijanje kafe ujutru utiče na niz neurotransmitera koji se odnose na kontrolu raspoloženja. Istraživanja su pokazala da kafa izaziva procese u mozgu koji oslobađaju BDNF.

Fermentisani proizvodi: Kefir i kiselo mleko sa probiotskim bakterijama pozitivno utiču na razvoj dobre crevne flore, što doprinosi boljem raspoloženju.

Sva prerađena hrana ima loš uticaj na zdravlje creva: šećer, margarin, hrana koja sadrži veštačke boje, natrijum glutaminat, veštačke zaslađivače i druge opasne aditive.