Таг: астрономија

АСТРОНОМИЈА Кисеоник без којег нам нема живота полагано испарава из Земљиног ваздушног омотача преко магнетских капа на половима! Узнемиријућа појава је раније уочена, а тек сада је научно растумачена. Четири летелице назване „јато” или „грозд”, власништво Европске свемирске агенције, обавиле су мерења од 2001. до 2003. на основу којих је одгонетнуто шта се, у...

Нови звездани биоскоп, враћање астрономије у школе као предмета, обуке „галилеанских учитеља”, изложбе слика из свемира, само су део програма којим ће Србија обележити 2009. годину која је проглашена Међународном годином астрономије. Један од циљева је да што више људи кроз сопствено искуство доживи нешто слично ономе што је Галилео Галилеи осетио када је 1609. године, илити пре...

Све донедавно свакога ко тврди да види блескове на Месецу гледали би с подсмехом или, барем, мрвицом неверице. Чак би га сматрали месечаром или лунатиком (са ознаком Л). У последње две и по године астрономи НАСА који посматрају Земљин сателит нису видели само једно, већ више од стотину светлуцања. „То су експлозије метеорита који погађају површину”, каже Бил Кук, руководилац у...

Од нашег сталног дописника   Вашингтон, 26.маја – После путовања дугог 269 дана и 680 милиона километара, амерички истраживачки апарат „Феникс” синоћ се, са својих 350 килограма, меко приземљио на северни пол Марса, с циљем да потражи трагове живота на том Земљином небеском „суседу”. Штаб Националне агенције за аеронаутичка...

Мали Сатурнов месец Енкелад одликује се изненађујућом органском смешом која се састоји од већине састојака нужних за живот, а избијају на површину из дубине и шикљају из гејзира. Научници окупљени у америчко-европском подухвату праћења свемирске летелице „Касини”, која је прикупила драгоцена сазнања, изјавили су да се основни састојци за обликовање живе твари налазе у унутрашњости...

АСТРОНОМИЈА Није као у научној уобразиљи на филмском платну „Ратови звезда”; истинска звезда смрти, а не измишљено небеско тело велико као Месец, једног дана засуће смртоносним зрацима Земљу. Ватрени ковитлац толико је силан да је у стању да спржи насељене светове хиљадама светлосних година удаљене. (Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од око 300.000...

АСТРОНОМИЈА Астрономи су опазили још једну младу звезду која бесомучно бежи из Млечног пута, па су се запитали откуда долази. Имајући и виду младост – тек 35 милиона година (а Сунце је већ напабирчило добрих пет милијарди) – посумњали су су да стиже издалека. И нису се преварили. Када су измерили брзину кретања, сјај и, први пут, хемијски састав који много казтује, осматрачи...